Vošin “otpadak“ zaludeo Sloveniju: Sanja Ligu šampiona, plače zbog rata koji ga je naterao u beg, Novi Sad nosi u srcu

Polagali su velike nade u njega na "Karađorđu", ali se onda dogodila teška povreda ligamenata kolena, pa navijači Vojvodine nisu ni mogli da vide Džona Merija na delu. Odjednom - sporazumni raskid saradnje, kamerunski napadač je bez obeštećenja prešao u Rudar iz Velenja. Prvo što je svima prošlo kroz glavu je da se Voša ratosiljala promašene investicije. Samo što je takav utisak pao u vodu kada je Meri počeo da daje golove u Sloveniji. I to u serijama.

Prošle sezone je na 30 utakmica 17 puta zatresao protivničku mrežu i bio najbolji strelac lige. Ove je na 13 mečeva sedam puta bio strelac, pa su ispred njega samo Miljan Škrbić (10 golova) i Matej Poplatnik (9).

Ali Meri je ostavio trag u slovenačkom fudbalu. Toliki da tamošnji mediji sada spekulišu o njegovoj selidbi u jedan od dva najveća kluba u zemlji: Olimpiju ili Maribor? Posebno je ovaj drugi aktuelan poslednjih dana. Međutim, 24-godišnji golgeter ima spreman odgovor.
"Iskreno, ne mislim da će se to desiti. Nikad ne reci nikad, ali Maribor ima dosta napadača. Uostalom, ja želim nešto veće od Maribora", rekao je Mari u intervjuu za MMC.

Nije tajna da je njegov odlazak već u januaru sasvim izvestan.
"Želim klub koji igra u Evropi. Želim da budem među najboljima. Engleska, Španija, Italija, Francuska... Naravno, konačni san je Liga šampiona".

Čak i da Lige šampione ne bude - Meri može da bude ponosan na sebe. Nije mu bilo lako. Jeste vlasnik kamerunskog državljanstva, igrao je i za tamošnju U20 selekciju, ali Meri je - Nigerijac.
"Živeli smo u gradu Kaduna, na severo-zapadu Nigerije. Petoro dece u mojoj porodici. Imao sam dva brata i dve sestre. Kad mi je bilo osam godina, muslimani i katolici su zaratili. Krili smo se u kući pre no što smo uspeli da se spasemo. Zastrašujuće iskustvo, hvala bogu što mi je dao drugu priliku. Otac, biznismen, ostao je bez svega što je zaradio. Počeli smo od nule. I dalje plačem kad se setim tih vremena. Ali ta užasna iskustva su me naučila šta znači boriti se za život".

Onda Kamerun, pa posle nekoliko turnira na kojima se istakao poziv da se preseli u Lugano. Viza ga je sprečila da to učini, pa je tri naredne godine proveo na Tajlandu, pre nego što se preko Vojvodine vratio u Evropu. Verenica mu je iz Srbije.
"Novi Sad mi je ostao u srcu", smeje se Džon Meri, iskreno priznajući da Velenje nije ni upola lepo za život.

Srbi su jednostavno drugačiji.
"U Sloveniji samo razmišljate o poslu, tu ste slični Nemcima ili Holanđanima. U Srbiji je mnogo opuštenije. Sličnije je Tajlandu, tamo se samo zabavljaju. Recimo da je Nigerija miks Slovenije i Srbije", zaključio je Meri.