Veliki intervju Luja van Gala: Najveći uspeh mi je FA kup s Junajtedom, dok su mi držali omču oko vrata

Nedavna odluka Luja van Gala da se i definitivno povuče iz fudbala skoro tri godine pošto je napustio klupu Mančester junajteda došla je kao prilika da se sa holandskim stručnjakom napravi veliki intervju, gde se govorilo potpuno iskreno i bez dlake na jeziku... Van Gal jednostavno ne zna za drugačiji režim i to mu je životna filozofija - samo iskreno i otvoreno. 

Čovek koji je pod stare dane pokušao da iznese ogroman teret očekivanja na sceni Teatra snova svestan je da nije mogao više od onoga što je pružio, jer ga je pritisak umalo skroz progutao. Sada odmara sa suprugom u Portugaliji i živi potpuno drugačiji život, daleko od fudbalskih dešavanja i svetla najveće pozornice. Ipak, sećanja na poslednji angažman nisu mu ostavila mnogo razloga za zadovoljstvo...
“Doneo sam trofej Junajtedu, iako su mi šest meseci držali omču oko vrata“, udarno je započeo Van Gal razgovor za BBC, ukazujući na trofej pobednika FA kupa osvojen neposredno pre odlaska s kormila.

Setiće se mnogi da je Van Gal praktično bio smenjen deset minuta pre kraja te finalne utakmice sa Kristal Palasom, kada je na više strana objavljeno da će ga zameniti Žoze Murinjo. Njegov dolazak u Junajted bio je pompezno ispraćen. Potpisao je trogodišnji ugovor s Junajtedom još u maju 2014, a kada je Holandiju odveo do trećeg mesta na Mundijalu te godine pristalicama Đavola porasli su apetiti jer su verovali da je Junajted dobio pravog naslednika ser Aleksa Fergusona posle fijaska sa Dejvidom Mojesom. Van Gala je u isto vreme želeo i Totenhem, ali je Junajtedova moć ubeđivanja na kraju presudila. S ove distance Holanđanin veruje da je možda bolje bilo da je izabrao drugačije...
“Totenhem je imao bolju selekciju jer je Mančester junajted bio star tim i bio sam svestan šta me čeka, da ću morati da napravim veliku transformaciju. Da li sam pogrešno izabrao? Možda, ali sam poslušao srce. Radio sam u najboljim klubovima u Španiji, Holandiji, Nemačkoj i Engleskoj“.

VUDVORD JE ZVAO MURINJA, A ISPRED MENE ĆUTAO ŠEST MESECI

Kada je dolazio, od Junajteda je tražio dvogodišnji ugovor, kako bi ispunio obećanje dato supruzi da će se penzionisati u 65. godini. Potpisao je saradnju na sezonu više.
“Glejzerovi i Ed Vudvord su bili u stalnom kontaktu sa mnom. Zato me je naljutio način na koji su sve izveli. Znali su da će Mančester junajted biti moj poslednji klub“.

Znao je odmah da proces renoviranja Mančester junajteda neće biti nimalo lak.
“Imali su sedmoricu igrača iznad 30 godina. Pričali smo o tome tokom razgovora za posao. U prvoj godini smo se plasirali u Ligu šampiona. U drugoj smo osvojili FA kup“.

Prelomna tačka u Van Galovoj epizodi na Old Trafordu bilo je gostovanje Votfordu, novembra 2015. godine. Junajted je u tom momentu bio drugi, sa poenom zaostatka za kasnijim šampionom Lesterom. U narednih pet utakmica Đavoli su osvojili samo dva boda, što ih je na kraju koštalo plasmana u Ligu šampiona. Od tada su mu i navijači okrenuli leđa, a klub je bez njegovog znanja u međuvremenu kontaktirao s Žozeom Murinjom. Bila je to početak neslavnog kraja na užarenoj klupi posrnulog giganta.
“Da, mogu da za mislim Vudvorda kako bira Murinja. On je vrhunski trener, osvojio je mnogo titula, više od mene“, priča Van Gal i nastavlja:
“Ono što mi se ne sviđa jeste što je Vudvord kontaktirao mog naslednika, a ispred mene vešto ćutao šest meseci. Svakog petka sam morao da idem na konferencije znajući da će me ljudi pitati o tim i takvim spekulacijama. Šta mislite, kako to utiče na autoritet trenera“.

Zato i kaže da mu je najveći uspeh u karijeri što je osvojio FA kup sa omčom oko vrata...
“Pričao sam s Vudvordom dan posle utakmice. Njegov argument bio je da ću ja u klubu ostati još samo godinu dana, a da bi Murinjo ostato tri, četiri ili pet godina. Zahvalan sam mu što je angažovao privatni avion da me odveze do Portugalije na rastanku, ali njegovi argumenti su bili slabi“.

Van Gal nije saglasan sa pričama da je njegova fudbalska filozofija – dosadna.
“To nije istina. Zašto bi bila dosadna? Možda je bila dosadna jer smo konstantno napadali, a protivnici bi parkirali autobus ispred svog gola. Tada morate da igrate fudbal u najvišem tempu, što nije lako. Tada se vidi kakve igrače imate“, priča vremešni Holanđanin i dodaje:
“Vejn Runi je trebalo da bude naša 'desetka', a Robin van Persi nije bio dovoljno fit za Premijer ligu, što je tada značilo da je Runi najbolji centarfor kojeg imamo. A Mančester junajtedu su uvek potrebni najbolji golgeteri sveta“.

DI MARIJA NIJE ZNAO DA SE NOSI S PRITISKOM, RAZLIKA IZMEĐU MURINJA I SOLSKJERA SU - POBEDE

U njegovom mandatu na Old Traford stigli su igrači poput Bastijana Švajnštajgera, Radamela Falkaoa i Anhela di Marije. Svi su ostavili loš utisak, a Di Marija je nedavno javno optužio Van Gala da nije uspeo u Junajtedu jer ga je ovaj stalno gurao na pogrešno mesto na terenu.
“Di Marija kaže da je to moj problem, a ja sam ga gurao na sva ofanzivna mesta. Možete i sami da proverite. Nijednog trenutka me nije ubedio da je dobar. Nije znao da se nosi s konstantnim pritiskom u Premijer ligi. To je njegov problem“, kaže Van Gal, pa otkriva:
“Doveo sam Švajnštajgera jer mi je bio potreban kapiten na terenu. Nije uspeo jer je bio teško povređen, imao je izgovor. Hteo sam da dovedem i prvoklasnog napadača. Ne bih sada o imenima, ali kada ne možete da dovedete prvi ili drugi izbor sa liste želja, morate da budete zadovoljni sa četvrtim ili petim. Tako je došao Falkao, iako sam bio svestan da je dugo bio povređen. Zato sam insistirao da bude pozajmljen“.

Osvrnuo se Holanđanin i na rad sportskih novinara i rekao da mnogi ne znaju da analiziraju igru, već da to rade isključivo kroz rezultat.
“Gledajte primer Ajaksa. Izgubili su prvi meč od Reala u Ligi šampiona, a igrali su mnogo bolje kod kuće, nego u onom revanšu. To vam samo govori da novinari ne znaju da analiziraju igru, nego rezultat“.

Tako se došlo do rada njegovih naslednika – Žozea Murinja i Ole Gunara Solskjera.
“Murinjo je promenio sve i uveo 'parkiraj autobus' taktiku, gde se sve igralo na kontre. Sada imate još jednog trenera koji parkira autobus ispred gola, pa igra na kontre. Jedina razlika između Murinja i Solskjera je što ovaj drugi pobeđuje. Nisam tamo, ali se jasno vidi promena u raspoloženju tima, atmosfera je bolja. Takođe je bitno što je Solskjer promenio Pogbino mesto na terenu i gurnuo ga tamo gde se on oseća mnogo bolje“.

U dahu je nastavio obrazlaganje...
“Način na koji Junajted igra nije ni približan onome što je Ferguson nekada forsirao. Sada je previše defanzivno, sa mnogo kontri. Nekome se to sviđa, nekome ne. Ako neko može da kaže da je to uzbudljivije od mojih dosadnih napada, u redu. Ali to nije istina“.

Imao je Van Gal još toga da kaže na račun ovog Junajteda i nije se ustručavao da to iznese javno...
“Solskjer je dosad samo dva puta izgubio i to mora da iskontroliše. Za Junajted je jako važno da opet igra Ligu šampiona, kao što je bilo kada sam ja bio trener. Isto tako sada mogu i da osvoje Ligu šampiona ove sezone. Igraju taj defanzivni sistem i jako ih je teško dobiti, što je, verovali ili ne, jedino Murinjova zasluga“.

Van Galov sunovrat na klupi Junajteda brojni kritičari dočekali su s osmehom na licu. Jedan od njih bio je Pol Skols, koji je nedavno izdržao svega 31 dan na klupi Oldama. Na kraju se, ipak, poslednji smejao Holanđanin.
“Šta, i Pol Skols je bio trener? Baš, lepo, fantastično“, osmehnuo se brk Van Galu.

VUDVORDOVA DESNA RUKA JE BANKAR, MURINJO JE DAVAO PO PET MINUTA KLINCIMA, SOLSKJER ČAK DESET

Podsetio je javnost Van Gal da ga u penziju nisu oterali novinari, već da je supruzi dao obećanje da će se povući sa 65 godina. Otkriva da je samo mesec dana po odlasku s klupe Junajteda dobio dve unosne ponude. Ali, odmah ih je odbio.
“Bile su to ponude od klubova s najvišeg nivoa. Ne iz Engleske, već iz Nemačke i Španije, kasnije i SAD, Meksika i Argentine. Samo sam dva puta bio u nedoumici šta da radim. Pitao sam suprugu šta misli i ona je oba puta rekla – NE. Poslednji poziv dobio sam od Fajenorda. Oni su me zvali i znali su da je moja supruga veliki simpatizer tog kluba, ali ja iz principa nisam želeo tamo“.

Autor ovog intervjua otkrio je da je Van Gala za intervju molio bar jednom mesečno otkako je ovaj napustio Junajted, ali da su se kockice poklopile, eto, tri godine kasnije.
“Svi misle da sam narcis. Zapravo sam sušta suprotnost. Novinari me vole jer sam uvek davao iskrene odgovore. Koliko ljudi poznajete u fudbalu da daju iskrene odgovore? Ja nikad ne lažem. Uvek pričam istinu. U redu, istinu s moje tačke gledišta, ali i to je istina“.

Posle Murinjovog odlaska iz Junajteda jedna od glavnih tema na Old Trafordu je dovođenje tehničkog direktora, zajedno sa novim trenerom. I dalje se ništa nije promenilo, jer Ed Vudvord je i dalje prvi operativac kluba, a Met Džadž, koji ima master diplomu u ekonomiji i finansijama i 13 godina iskustva u investicionom bankarstvu, pregovara oko ugovora i plata.
“U ovom trenutku Junajted ima celu skauting diviziju i onda nekog ko je Vudvordova desna ruka. Sama struktura nije toliko loša, ali desna ruka kluba mora da bude tehnički direktor s fudbalskim iskustvom, ne neko ko je u suštini bankar“, priča Van Gal i dodaje:
“Nažalost, Junajted je postao komercijalni klub, ne fudbalski. Pričao sam s Fergijem o tome, priznao mi je da je s tim imao problema u poslednjim godinama trenerske karijere“.

Van Gal je, između ostalog, ostao upamćen i kao trener koji je fudbalu podario asove poput Klarensa Sedorfa, Patrika Klajverta, Edvina van der Sara, Karlesa Pujola, Ćavija, Inijeste, Tomasa Milera... U Junajtedu je lansirao Markusa Rašforda, ali se od tada čeka neko novo dete na Old Trafordu.
“Čitao sam nedavno Murinjovu izjavu da sam to uradio zato što sam morao. Nije tačno. Mančester junajted je imao preko 30 igrača, ja sam roster skratio na 23. Onda sam napravio otvoreni trening za igrače iz akademije. To sam uvek radio, u svakom klubu. Zato je mnogo mladih igrača debitovalo baš kod mene. Ostali treneri, poput Murinja, nikada ne pružaju mladim igračima šansu. Da, ali na pet minuta. Solskjer ide na čak deset. To nije prilika. Šansu igrač može da dobije kada odigra celu utakmicu“.

Kaže Van Gal da nikada nije dobro kada ima previše iskustva u timu i da je zato uvek koristio maštu kako bi implementirao mlade igrače u tim, kako bi im dao podstrek da napreduju.
“Ako nisi sposoban da veruješ mladom igraču, nisi sposoban ni da budeš trener, pedagog mladim igračima“.

Zato je, priznaje, kod igrača uvek gledao njihov karakter.
“Uvek je to važan aspekt. U moje vreme, Rašford je bio jako skroman, a ja sam verovao da će postati igrač svetske klase. Ja sam tačno znao ko su igrači s najvišim kvalitetima, ali to mnogi zaborave kasnije. Ja to nikada neću zaboraviti“.

U smiraj intervjua govorilo se o Ligi šampiona. U igri je otalo još osam klubova, od čega je Van Gal vodio čak tri – Ajaks, Barselonu i Junajted.
“Ljudi misle da je Barselona najbolja, ali nije. Mančester Siti i Liverpul su bolji od Barselone, a Liverpul je veći tim od Sitija. U mojoj filozofiji najbolji uvek treba da pobedi i zato navijam za Siti, jer igraju najbolji fudbal od svih“.

Na kraju, malo i o ličnoj trenerskoj filozofiji...
“Imam sistem, na koji sam naučen i on mi je doneo trofeje u četiri države, što je pokazalo da on funkcioniše. Moja zaostavština je veća od rezultata. Nisam sam trener igrača, već neko ko je vodio računa o celom klubu. U Junajtedu je bilo preko 40 ljudi zaduženih samo za rad samo u jednom odeljenju. I svi su srcem živeli za klub. Sećam se da sam jednom prilikom kasnije radio analizu utakmice Liverpul – Junajted i navijači su i dalje klicali moje ime. Ponosan sam jer me ljudi i dalje vole. To je ono najvažnije u životu“, završio je Van Gal potpuno iskren i otvoren intervju za BBC.

Foto: Reuters