Večiti prijatelji

Taj subotnji večiti derbi za njih će biti tek malo poglavlje u životnoj priči o večitom – prijateljstvu! Rođeni iste godine, u istom trenutku selektirani u najmlađi državni tim, Miloš Jojić i Aleksandar Kovačević ne kriju da su se "skapirali" na prvi pogled. I tokom vojevanja u mlađim kategorijama nosili su krst drugarstva maštajajući o danu kada će se nameriti jedan na drugog u seniorskoj konkurenciji. Činilo se da će taj dan svanuti u subotu sve dok zadnjem veznom Crvene zvezde Kovačeviću nije dijagnostikovano istegnuće ligamenta kolena. Na susret sa starim znancem Jojićem i ekipom MOZZART Sporta došao je hramljući, sa uvijenim kolenom… Pratio ga je zabrinuti pogled kolege foto-reportera, ali čovek odluke u prošlom derbiju nije imao dilemu:
"Ma oporaviće se on do subote i derbija. Mora da se oporavi, znam koliko želi da odigra taj derbi, da debituje u našoj najvećoj utakmici", otelo se Jojiću dok je njegovu izjavu potvrđivao Nemanja Petrović, još jedan Acin kompanjon iz redova Partizana.

Usledio je karakterističan fudbalerski pozdrav uz neizbežu konstataciju "gde si, brate", a zatim se priča o hronologiji jednog prijateljstva sama zakotrljala. "Tenk" iz Zvezde prvo je pogledao u pravcu Jojića, zatim je ošacovao i Petrovića ne čekavši naše pitanje:
"Znate, njih dvojica su mi najbolji drugari iz sveta fudbala. Sa Zekom se znam od 2003. godine i priprema reprezentacije u Crnoj Gori. Nekako smo se odmah zbiližili", otkriva Kovačević.

Dok je pokušavao da kažiprstom loptu od papira prebaci kroz improvizovani gol sastavljen od Acinih šaka i tako nagovesti ishod 145. večitog derbija, Jojić je otkrio da mu je tokom kratkotrajne seniorske karijere suđeno da igra protiv drugara.
"Prošle godine na Acinom mestu je bio Aleksandar Pantić, takođe, veliki drugar. Zaista ne vidim ništa čudno u tome. Pa Aca i ja se znamo 10 godina, prošli smo zajedno sve mlađe reprezentativne selekcije. Kako smo rasli, naš odnos je bio sve bolji i bolji. On je kao čovek prva liga, i to što igramo za večite rivale ne znači da treba da prestanemo da se družimo".

Malo je, ipak, nedostajalo da junaci naše priče ukrste koplja na travi Marakane. Aleksandar Kovačević, međutim, neće moći zbog teške povrede kolena koja će ga odvojiti od ekipe do kraja jesenje polusezone. Dakle, rana na srcu ove sezone jednog od najvećih aduta Slaviše Stojanovića ostaće nezalečena.
"Ako mi verujete, do sada nisam pobedio Partizan! U mlađim selekcijama smo beležili sve same poraze i remije. Ovaj čovek koji sedi ovde je bio koban za nas… Neverovatno zaista, a imali smo odličan tim. Pored mene tu su bili Đuričić, Despotović, Ćosić. I danas ne mogu da se ne setim jednog derbija u Vojnoj gimnaziji. Bili smo omladinci, poveli smo mojim golom iz penala, ali smo poraženi sa 1:5. Uh, jeziv osećaj! Posle tog meča naša generacija je rasformirana, a zamislite gde bismo danas bili da su svi ti igrači u klubu".

Emotivnom monologu Aleksandra Kovačevića o hororu iz mlađih dana nije se nazirao kraj. Međutim, stigla je pomoć prijatelja. Iako tvrdi da ne prati dešavanja u komšiluku Jojić je "provalio" Ahilovu petu nikad dokazane Zvezdine "klase 92".
"Za razliku od njih, mi smo bili tim! Od te Zvezdine ekipe pravili su vanzemljace. Stvarno su imali mnogo dobrih igrača, ali mi smo bili kompaktniji. Od petlića do pionira trenirao nas je jedan čovek – Slađan Šćepović. U svakom trenutku smo znali gde se ko nalazi na terenu. Pored mene važnu ulogu u timu imali su Aškovski, Petrović je došao kao kadet, Krneta je bio kod nas, plus Brašanac, Popara, Lukić".

Šira javnost Jojića je upoznala posle perfektno izvedenog slobodnog udarca u prošlom derbiju i gola koji je crno-belima doneo šestu uzastopnu titulu. Međutim, pelcer čoveka odluke kod odličnog veziste Parnog valjka zapatio se još u pionirima.
"Dao sam im mnogo golova. Skoro na svakom derbiju sam im tresao mrežu. Posebno mi je ostao u sećanju jedan iz pionirskog doba. Prvo smo u prvenstvu igrali 0:0, a tri dana kasnije eliminisali smo ih iz kupa. Dao sam dva gola".

Te Miloševe reči bile su sjajan šlagvort da pokušamo da "zapalimo" atmosferu među prijateljima. Provocirali smo konstatacijom da je njegova demonstracija sile u mlađim kategorijama možda posledica toga što je imao popust kod Kovačevića, te da nije osetio u punoj snazi agresiju crveno-belog brata. Umesto Miloša, odgovorio je Aleksandar.
"Ako mi verujete, nikada nismo imali sukob na terenu. Zvuči čudno, ali je tako. Znate kakav sam ja, nekada volim da "huliganišem" tokom utakmice, ali on je totalno drugačiji", otkrio je Kovačević.

Jojić se delimično složio:
"Jednom me je dobro opeglao kad smo bili kadeti. Sudarili smo se u punom trku kraj aut-linije. Ništa strašno, samo smo se pogledali i nastavili meč. Da smo se sastali sad u subotu sve bi bilo drugačije. Sada pokrivamo slične pozicije, moralo bi da pršti od duela. A i nismo više deca, ovo je nešto sasvim drugo".

Tokom druženja sa ekipom MOZZART Sporta nije bilo čak ni onog prijateljskog peckanja na realaciji Crvena zvezda – Partizan. Kao da su želeli da potisnu misli o meču koji može da nagovesti ishod šampionske trke.
"Pazi, kada se viđamo, ne pričamo mnogo o fudbalu. Mladi smo momci, ima drugih tema za razgovor. Ima podbadanja svojstvenih za drugove, ali znamo dokle smemo da idemo. Nikada mu ne nabijam na nos to što je Partizan u košarci 12 godina šampion, niti on meni pominje Bari kao najveći Zvezdin uspeh", tvrdi Jojić.

Naravno, saga o lepšoj strani derbija nije mogla da protekne bez one narodne: "Ja tebi vojvodo, ti meni serderu". Prvo je palicu uzeo Jojić.
"Aca je mnogo napredovao. Ranije je važio za igrača koji samo trči i kvari igru rivala. Sada je mnogo bolji s loptom, čini mi se da od svih igrača Zvezde u veznom redu on najviše igra unapred. Pravi razliku u korist Zvezde. Takođe fizički je jak, pa se lako oslobađa pritiska rivala".

Acu ništa nismo morali ni da pitamo. Revanš je usledio ekspresno:
"Zeka je golovima doneo Partizanu bar dve pobede. I dalje važi za igrača koji je spreman da preuzme odgovornost. Pravi "meč viner". Mnogo mi je bilo krivo zbog Zvezde kada je dao gol u prošlom derbiju, ali drago mi je bilo zbog Miloša. Zaslužio je radom sve što mu se trenutno dešava. Neko će reći da sam subjektivan, ali on je za mene najbolji igrač Partizana. Nadam se samo da to neće pokazati u subotu".

Slučajni prolaznici u jednom eminentnom lokalu na Novom Beogradu pozdravljali su ih sa osmehom uz reči: "Bili biste dobar tandem". Zvezdin vezista nije skidao osmeh sa lice stavljajući nam diskretno do znanja da je tokom leta postojalo interesovanje Partizana. Miloš samo potvrđuje priču:
"Nismo sad nešto maštali o tome da igramo zajedno. Znam da su novine pisale da Partizan hoće da dovede Acu. Bilo mi je malo krivo što se to nije desilo, ali… Vratio se u Zvezdu i znam koliko je to želeo. Njemu je oduvek tamo bilo mesto".

Mnogi Partizanovu prednost vide u činjenici da će u subotu mnogo više igrača poniklih u Zemunelu istrčati na travu Partizanovog stadiona. Nekako, poslednjih godina Zvezdina deca nisu pažljivo "zalivana" što potvđuje i slučaj Aleksandra Kovačevića. Zaobilaznim putem morao je da se dokopa crveno-belog dresa, ali tu temu sada izbegava.
"Ma deca kluba drugačije osećaju ovaj meč od stranaca. Tačno je da naša prednost leži u tome što imamo mnogo momaka poniklih u Partizanu. U Zvezdi to nije slučaj, mada ne želim da komentarišem zbivanja u komšiluku. Partizan vodi računa o svojoj deci, jer stranci koji dođu u Srbiju retko kada prave razliku".

Održavaće kontakt do četvrtka, a od tog dana imaće kratak prekid u komunikaciji. Redosled poteza se u slučaju Jojića i Kovačevića zna. Pobednik će u subotu oko 21 čas uzeti telefon u ruke i pozvati poraženog.
"Tako smo do sad radili. Ne bih bilo šta da prognoziram, niti da pretim Jojiću. Nemamo pravo da bilo šta pričamo posle serije kikseva. Ovo nam je velika prilika za iskupljenje. Imaćemo prednost domaćeg terena, Marakana će biti naš adut više, ali ne smemo da se zavaravamo da će pobeda doći samo zbog toga. Moramo da odigramo meč sezone ako mislimo da pobedimo Partizan".

Umeren je bio i Jojić. Kao da ne dolazi na Marakanu kao važan šraf u redovima šestostrukog uzastopnog šampiona, kao da golom u maju nije sahranio Zvezdina nadanja o promeni poretka u našem prvenstvu.
"Osluškujem šta se priča u javnosti, čitam u novinama da se od mene najviše očekuje. Međutim, to me ne zanima. Idemo na Marakanu da istrčimo utakmicu i odigramo najbolje što znamo. To će, valjda, biti dovoljno za pobedu. Biće baš zanimljivo, jer smo i mi i Zvezda mnogo kritikovani u poslednje vreme. Sad ćemo videti gde smo".

LEGENDA

Legenda kaže da igrači Partizana u derbijima na Marakani gol primaju još u tunelu koji vodi do terena i da su im tu anomaliju ostavile u nasleđe generacije koje od 1977. do 1995. godine nisu slavile na komšijskoj teritoriji. Jojić pobija tu teoriju, pogotovo što je poslednjih godina Parni valjak bio uspešniji i na protivničkom terenu.
"Ma to je samo priča. Dva puta sam bio na Marakani... Kao igrač Teleoptika sam izgubio u 90. minutu, nesrećno. Zvezda je slavila golom Kaluđerovića. I prošli derbi sam izgubio u Ljutice Bogdana, ali smo primili mnogo smešne golove. A bili smo znatno bolji".

TENK IZ MEDAKA

Zvezdin "tenk" Aleksandar Kovačević odrastao je u beogradskom radničkom naselju Medakoviću. I odmah je zakucao na vrata Zvezdine škole u kojoj ga je regrutovao Tomislav Milićević.
"Privilegija je igrati u gradu gde si rođen, za klub koji voliš od detinjstva. Malo igrača u svetu dobije takvu šansu, zato svi zavide Totiju ili Džerardu".

Jojić je prve korake načinio u Staroj Pazovi. Ali bila je to samo kratka usputna stanica ka voljenom klubu.
"Svi drugari su navijali za Zvezdu, a ja sam otišao u kontru i izabrao Partizan. I danas se sećam dana kada su došli ljudi iz Humske kod mog oca i rekli da žele da me vide u klubu. Imao sam tada 11 godina. Ostalo je poznato".