Vatrogasac u Realu je sudbinska nit koja obećava… Zidan se sigurno zadovoljno smeška

Samo šestorica trenera u istoriji su pobedili u prve četiri utakmice na klupi Real Madrida. Među njima je i naša legenda Vujadin Boškov, a od sinoć i Santjago Solari. Posle fijaska sa Đulenom Lopetegijem, Solari je došao kao privremeno rešenje dok Florentino Perez ne upeca neku veću facu, ali se ispostavio kao više nego dobra šok terapija.

Sa četiri pobede u četiri meča i gol-razlikom 15:2, Solari je trener sa najboljim startom u 116 godina bogatoj istoriji slavnog kluba!

U redu, rivali su bili slabašna Melilja u Kupu kralja, Viktorija Plzenj u Ligi šampiona, odnosno Valjadolid i Selta u Primeri. Ne baš protivnici u kojim bi Real Madrid trebalo da traži potvrdu kvaliteta. Ali ako se setimo kakva je situacija bila sa Lopetegijem i poraza od Levantea i Alavesa, petarde protiv Barselone, debakla u Sevilji ili držanja zubima za vazduh protiv Plzenja u Madridu, onda ovi rezultati vraćaju optimizam na Santjago Bernabeu.

Pogotovo što ubedljive pobede prati i lepa igra koja se traži u aristokratskom madridizmu. Solari je probudio Karima Benzemu, izborio se silnim povredama koje su zadesile ekipu, uspeo da promoviše mlade igrače poput Odriozole, Reguljona ili Havija Sančeza, vratio Realu onu Zidanovu čvrstinu pozadi i oštrinu napred, presekao i golmansko pitanje odabravši Kurtou… Sve ono što Lopetegi nije umeo da uradi.

Vatrogasac je odradio mnogo više za kratko vreme od pukog gašenja poraza. A Realova istorija sa “vatrogascima” je više nego zanimljiva i sudibinska. Slavni klub je i pored svih trenerskih zvezda koje je imao kroz istoriju, najviše uspeha imao sa svojim ljudima na klupi koji su dolazili usred sezone kao privremena rešenja i ulazili u legendu.

Od šestorice trenera koji su osvajali evropsku krunu sa Realom, čak trojica su dolazili kao vatrogasci. Od 13 titula, njih trojica su osvojili čak sedam: Migel Munjoz dve, Visente del Boske dve i Zinedin Zidan tri. Upravo su njih trojica i najuspešniji treneri u istoriji Kraljevskog kluba. A svi su došli usred sezone kao neplanirana rešenja i ostali po nekoliko sezona. Solari ima dobru podlogu u tradiciji da uradi nešto veliko u prvom ozbiljnom trenerskom angažmanu. A ima i DNK za tako nešto…

Svi pomenuti su bili i Realovi ljudi “iz kuće”. Madridisti koji znaju šta je najveći klub sveta, kakvi su pritisci i zahtevi sa kojim se suočavaju, zašto je Real drugačiji od ostalih. Solari je imao vremena da to oseti i nauči. Kao igrač, a sada i kao trener.

Solarijev otac Eduardo je bio poznat fudbaler u Argentini, braća David i Esteban takođe, stric Horhe je bio ozbiljna zvezda i reprezentativac. Upravo je po njemu Santjago i dobio nadimak. Horhea su zvali Insio (“indijanac”), Santjago je bio mali “indiesito”. Fudbal mu je bio u krvi…

Počeo je u Riveru sa kojim je bio prvak Argentine i potom se preselio u Madrid. U Atletiko. Tamo je posle sepone i po i ispadanja Jorgandžija u Sehundu, prešao preku puta.  Ali je za taj kratak period imao sreće da radi sa Arigom Sakijem i Radomirom Antićem. Posebno je na njega trag ostavio Saki koji mu je promenio poglede na fudbal.

U Realu je došao u vreme kada je Florentino Perez počeo da stvara Galaktikose. Solari nije bio taj rang zvezde i digao je prašinu samo zato što je pobegao iz Atletika u redove velikog rivala. Ali, tog leta su na Bernabeu stigli Luis Figo, Klod Makelele, Flavio Konseisao, Pedro Munitis, Albert Selades i oni su bili veća imena od njega. Nisu se Solariju davale velike šanse da će dugo potrajati u Realu.

Ali, imao je sreće da tamo upozna drugog trenerskog oca – Visentea Del Boskea. Samo nekoliko meseci ranije, Del Boske je došao kao “vatrogasac” u sličnu situaciju kao što je bila aktuelna Solarijeva. I osvojio Ligu šampiona iako Real te sezone niko nije ubrajao ni među pet, šest kandidata za osvajanje. Igrali su očajno, u Primeri završili na petom mestu, ali su u Ligi šampiona pravili čuda protiv Bajerna, Mančester Junajteda i Valensije.  

U prvoj sezoni kod Del Boskea, Solari nije bio standardan. Na njegovoj poziciji je igrao svojevremeno jedan od igrača sa najvećim ugovorom na svetu – Stiv Mekmanaman. Na kraju te sezone je došao i Zidan, pa niko nije ozbiljno gledao na Solarija. Međutim, Indiesito je sledeće sezone “pojeo“ Mekmanamana i izbacio ga iz prvih 11.

Ako se sećate tog perioda Real Madrida, setićete se i plesa po levoj strani. Igrali su klasičnih 4-4-2 sa Solarijem i Figom kao krilima. Na levoj strani su Roberto Karlos, Solari i Zindein Zidan plesali. Odigravali su duple pasove, štikle, igrali se fudbala… Bilo je uživanje gledati kako se taj triling razume na terenu. Utakmica koja se pamti je revanš protiv Bajerna u četvrtfinalu Lige šampiona posle slavlja Bavaraca od 2:1 na svom terenu.

Kako je samo te večeri igrao Santjago Solari!

Nije dao gol, nije upisao asistenciju ali je bio prva violina u Realovoj pobedi od 2:0. Igrali su i Zidan, Raul, Figo, Morijentes… Ali Solari je bio taj koji je vadio dušu na pamuk Bavarcima. Učestvovao je kod prvog gola “predasistencijom” za Elgerin gol, a driblinzima i prodorima je dovodio do ludila Bajernove igrače. Prvo je zavrteo mozak Štefanu Efenbergu koji ga je besno jurio i šutnuo za žuti karton. Potom je izludeo Jensa Jeremisa koji je takođe dobio žuti karton. Na kraju je toliko isfrustrirao Hasana Salihamidžića da je pobesenli Bosanac zaradio crveni karton zbog grubih faulova i udaranja. Bajernov vezni red je te večeri želeo da ubije Santjaga Solarija. Ništa bolje mu nisu želeli ni Robert Kovač, Sami Kufur…

Real će kasnije osvojiti Ligu šampiona kultnim volejom Zinedina Zidana protiv Leverkuzena. Golom koji je došao kao kruna sezone, Santjago Solari je strašnim pasom lansirao Roberta Karlosa na levom krilu, ovaj zavrnuo iz prve, Zizu se namestio na volej, a ostalo je istorija… Bilo je neke pravde što je baš taj triling iskovao taj kultni gol i titulu Reala.

Solari je u naredne tri godine bio nezamenjiv kod Del Boskea i Keiroša. Iako su dolazile sve same zvezde u svakom narednom prelaznom roku. U leto 2005. godine je otišao u Inter gde je nizao titule u obezglavljenoj Seriji A. Igrao je u domovini za San Lorenco, potom za meksički Atlas, da bi karijeru završio u urugvajskom gigantu Penjarolu. Posle dve godine odmora se posvetio trenerskoj karijeri. Tamo gde su ga i dalje voleli i rado ga se sećali – u Realovoj “Fabrici”.  Ostao je blizak prijatelj sa Zidanom i upravo ga je Zizu preporučio ljudima u Realu jer su imali slične poglede na fudbal.

Počeo je od mlađih kadeta sa kojima je osvojio titulu. Potom je prešao u starije i opet osvojio. Onda je preuzeo mlađe omladince, ali tamo nije završio posao jer je Zidan morao da uskače kao “vatrogasac” u prvi tim posle odlaska Beniteza i neko je morao da preuzme B tim Reala. Solari je potpuno neočekivano seo na klupu Kastilje zahvaljujući Zidanovom prelasku u prvi tim.

Sa Zidanom je često provodio slobodno vreme i na taj način ostao blizak i sa Florentinom Pereuzom koji je čak i letos razmišljao da mu pruži šansu posle šokantanog odlaska Zizua. Perez tada nije imao dovoljno hrabrosti, ali posle debakla sa Lopetegijem nije imao mnogo izbora. Solari je dobio ono što je strpljivo čekao. Kao kada je čekao da istisne Mekamanama sa levog krila.

Solari preferira da ne priča mnogo u svlačionici i da ne stvara previše prisan odnos sa irgačima. Bio je u onoj čuvenoj svlačionici Galaktikosa i zna kako neke stvari mogu da krenu po zlu. Otac mu je bio trener i sa njim je kao dete osetio sve prednosti i mane te profesije.

Trenirali su ga velikani poput Ramona Dijaza, Radomira Antića, Klaudija Ranijerija, Ariga Sakija, Visentea del Boskea… Čak ga je na zalasku karijere trenirao i Čolo Simeone u San Lorencu! Imao je šta da naučio i od koga da pokupi trenersku mudrost.

Pristalica je da njegov tim dominira u posedu sa loptom, ali da to ne bude davljenje protivnika sa milion pasova. Ima na raspolaganju kreaciju u veznom redu kakvu želi, ima krila i “devetku” na kojima zasniva igru u napadu. Probudio je Benzemu koji bi mogao da bude ključni igrač Reala. Ima i znanje o mladim igračima koje je trenirao prethodne tri godine, zna mogućnosti brazilske tinejdžerske senzacije Vinisijusa Žuniora i mogao bi mnogo toga dobrog da donese Real. Već jeste. Povukao je ručnu i naterao Real da opet pobeđuje i igra lepo.

Vatrogasac je ugasio požar u Madridu. Ali je i zapalio plamen optimizma i sećanja na Munjoza, Del Boskea i Zidana… Ovaj poslednji će sigurno biti jedan od najsrećnijih ljudi ako se sudbinska nit Realovih “vatrogasaca” nastavi sa Santjagom Soalrijem. Zizu mu je otvorio vrata Kastilje, potom i prvog tima Reala. Vraća mu na volej za onaj pas iz Glazgova.

(FOTO: Reuters)