Ustanak „liliputanaca“: San Marino, Lihtenštajn, Malta i Farska Ostrva se više ne sklanjaju s puta (VIDEO)
Vreme čitanja: 5min | pon. 17.11.14. | 17:12
Debakl naše reprezentacije ipak nije glavni utisak prethodne kvalifikacione runde već veliki uspesi „malih“ koji su pokazali kako se nosi dres sa državnim grbom
Možda Platinijev sistem proširenja liste učesnika EP u Francuskoj i nije bio tako loša ideja. Kvalifikacije su dobile potpuno drugu dimenziju, prosečni su dobili nadu, a velikani kredit za kikseve. Sveukupno, utakmice su dobile na značaju, svaki bod je bitniji nego ranije.
Izabrane vesti
Posle četvrtog kola kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Francuskoj, samo tri od 53 reprezentacije koje učestvuju u takmičenju nisu osvojile ni bod. Debitant Gibraltar, zatim Andora i Azerbejdžan koji je imao težak raspored, ali sigurno će se do kraja kvalifikacione trke mrdnuti sa mrtve tačke.
Prethodni vikend je prošao u znaku pravog malog ustanka „liliputanskih“ reprezentacija. Farska Ostrva su pobedila u Grčkoj, Lihtenštajn u Moldaviji, Malta je osvojila bod u Bugarskoj dok je i najveći austajder San Marino uspeo da izbori remi posle 61 uzastopnog poraza!
Priznaćete, to su rezultati respektabilni kada bi ih naša repezentacija ostvarila. Estonija protiv koje je San Marino osvojio bod je pre četiri godine Srbiji očitala lekciju usred Beograda. Pobeda Farana u Grčkoj takođe je ozbiljan rezultat. Videćemo kako će naši sutra proći na tom istom gostovanju u prijateljskoj utakmici. Malta je uzela bod u Bugarskoj, što je rezultat ekvivalentan mogućnostima naših Orlova, a nismo sigurni da bi naši tako lako slavili i u Moldaviji.
Najveću senzaciju je napravio San Marino. Protiv Estonije su prvi put neporaženi napustili teren posle 13 godina u kojima su doživeli 61 uzastopni poraz. Junak utakmice je bio golman Aldo Simonćini sa nekoliko sjajnih odbrana. Upravo je Simonćini čovek koji je oličenje sportskog duha, hrabrosti i odvažnosti. Godinama je bio glineni golub kojeg je rešetao ko je stigao. Ali svi ti debakli mu nisu slomili volju da jednog dana uradi nešto veliko za svoju državu koja broji tek nešto više od 30.000 stanovnika.
Poslednji put kada je San Marino pobedio, bilo je to u aprilu 2001. godine kada su savladali Lihtenštajn sa 1:0. Aktuelni selektor Pjeranđelo Mancaroli je igrao u tom meču.
„Ovo je nagrada za sav trud koji smo uložili u poslednje vreme. Iako smo amateri, dajemo sve od sebe i bilo je pošteno da nam se to negde vrati“, rekao je presrećni Mancaroli.
Macaroli je uoči ovih kvalifikacija zamenio Đampaola Macu koji je 15 godina proveo na kormilu nacionalnog tima, a u igri za njegovog naslednika je bio i naš stručnjak Miodrag Ješić.
Uspeh protiv Estonije, igrači San Marina su posvetili nekadašnjem saigraču Federiku Krešentiniju koji je preminuo pre nekoliko godina.
„Sećam se pobede protiv Lihtenštajna, ali mislim da je ovaj bod još veći uspeh. Ovo smo čekali 14 godina. Teško je objasniti koliko puta nam je sličan rezultat izmicao za dlaku i koliko razočaranja i tuge je bilo u našoj svlačionici. Ovaj uspeh prosvećujemo našem preminulom drugu Federiku Krešentiniju koji bi sigurno bio ponosan na nas da je ovo doživeo“, poručio je 38-godišnji kapiten Andi Selva, zaštitini znak ove reprezentacije i jedan od dvojice reprezentativca koji može da se pohvali pristojnim iskustvom igranja fudbala s obzirom da je bio član Verone i još nekih italijanskih niželigaša.
Ostatak ekipe čine amateri. Konobari, elektirčari, radnici iz prodavnica, studenti... Zato su neki od reprezentativaca San Marina morali prošlog meseca da traže slobodne dane na poslu jer su imali obaveze na Vembliju gde ih je 80.000 ljubitelja fudbala ispratilo gromoglasnim aplauzima.
Zanimljivo je da San Marino drži i jedan pozitivan rekord u istoriji fudbala. Tačnije u istoriji kvalifikacija za svetska prvenstva. Njihov napadač, Davide Gautijeri je 7. novembra 1993. godine zatresao mrežu Engleske u osmom sekundu meča, što je rekord koji je aktuelan i danas.
Igrači San Marina su atrakcija evropskog reprezentativnog fudbala, momci koji su završavali utakmice i sa dvocifrenim brojem primljenih pogodaka, ali nikada nisu dočekali da budu izviždani ili da im neko zameri na zalaganju. Oni dres sa državnim grbom nose ponosno i hrabro. I imaju isto bodova kao Srbija.
Dok je Srbija u petak uveče mučila svoje navijače koji su morali da gledaju nešto što je negledljivo, Grcima je bilo još gore. Evropski prvak od pre deset godina je na svom terenu poražen od Farskih Ostrva. Ribari iz Severnog mora su proslavili trijumf kao da su osvojili Mundijal.
Oni su tu i tamo umeli da uzmu tri boda, ali protiv ravnih sebi poput Lihtenštajna, Malte ili San Marina. Pobeda u Grčkoj je najveći uspeh u istoriji njihovog fudbala. S obzirom da im je selektor Lars Olsen, kapiten čudesne danske generacije iz 1992, za njega su čuda nešto na šta je navikao. Treba pomenuti i da su na prvom zvaničnom meču pre 24 godine napravili senzaciju kada su pobedili Austriju i smenili protivničkog selektora Hikersbegera. Dva najteža poraza u istoriji im je nanela Jugoslavija. Bilo je 8:1 i 7:0 za nas. Zanimljivo, danas Farani imaju dva boda više od Srbije u kvalifikacijama.
Čast „liliputanaca“ je odbranio i Lihtenštajn. Ekipa iz malene kneževine smeštene između Švajcarske i Austrije evrogolom Franca Burgmajera pobedila Moldaviji. Sinonim za fudbal u Lihtenštajnu je dugo godina bio kapiten Mario Frik koji je napravio pristojnu karijeru u švajcarskim i italijanskim klubovima. Lihtenštajn je inače i jedina reprezentacija u istoriji koja je u takmičarskim mečevima poražena od San Marina. Od 1996. godine kada su počeli da se zvanično takmiče imali su nekoliko bleskova kao što su bili trijumfi nad Litvanijom, Islandom, Letonijom, Azerbejdžanom, remiji protiv Bosne i Hercegovine, Finske, Mađarske... Definitivno najveći uspeh im je bod protiv Portugalije 2004. godine 2:2. Gubili su dva gola razlike od Ronalda, Paulete, Deka, Karvalja i drugova, ali su uspeli da naprave podvig i ostanu neporaženi. Na pobedu u zvaničnom meču čekali su tri godine, igraju tvrdo i defanzivno, teško ih je deklasirati. Problem im je realizacija, a u aktuelnim kvalifikacijama su uspeli da igraju nerešno i protiv Crne Gore. Imaju tri boda više od Srbije.
I na kraju, tu je i Malta koja je juče osvojila prvi bod u aktuelnim kvalifikacijama. Ekipa koju uglavnom čine amateri iz domaćeg prvenstva, postaje sve tvrđi orah za favorite iz godine u godinu. Do sada su umeli da otkinu bod i mnogo jačim ekipa od sebe poput Hrvatske, Turkse, Austrije, Češke... Pre mesec dana su na svom terenu poraženi minimalcem od Italije, iako su veći deo meča igrali sa igračem manje. Sinoć su to u Bugarskoj naplatili.
„Liliputanci“ su dočekali svojih pet minuta i pokazali fudbalskoj Evropi da su ih porazi i neuspesi samo ojačali, a nikako slomili. Od njih nećete naučiti kako se igra fudbal, ali su zato primer kako se sa ponosom nosi dres sa gržavnim grbom. Kako se bori za svoju zemlju i ne traže izgovori u terenu, navijačima, medijima...
(FOTO: Action images)