Upoznajte novo pojačanje iz Humske: Zbog mene će i tata početi da navija za Partizan (VIDEO)

U periodu šestogodišnje dominacije ovdašnjim fudbalom prošetalo je Partizanovom svlačionicom desetine fudbalera sredine terena, među kojima su ljudi iz sportskog sektora, kao mađioničari kad izvlače zeca iz šešira, u svakom prelaznom roku dovodili bar jednog  – zadnjeg veznog. Neki, poput Antonela Žuke, „kupili“ su navijače fanatičnom borbenošću, drugi, kao Radosav Petrović, emotivnim odnosom prema dresu i golovima u večitom derbiju, treće, nalik Ljubomiru Fejsi, publika nikad do kraja nije prihvatila, pa je na plećima Ivana Petrovića (21) delikatan zadatak: da pokaže kako je njegov dolazak na Topčidersko brdo isplativa investicija i da možda već u prvoj sezoni pomogne crno-belima da vrate titulu izgubljenu pre dva i po meseca.

Pet dana uoči početka prvenstva, a dva pred revanš sa Ludogorecom (u kome nema pravo igranja, jer će tek naknadno biti prijavljen za takmičenja UEFA) doskorašnji prvotimac kragujevačkog Radničkog na zanimljiv način objašnjava činjenicu da će na poziciji spone imeđu odbrane i napada naslediti momke koji su sebe utkali u neke od najvećih uspeha kluba.
„Uspeh bilo koje ekipe zavisi od učinka veznog reda, koji je srce tima. Zato ću po istom principu po kome su to pre mene činili Raća, Lola Smiljanić, a sada Drinčić, ostaviti i ja srce na terenu zarad uspeha Partizana. Poput njih, Grobar sam „do koske“, zato prethodne reči, koliko god zvučale kao fraza, u mom slučaju doslovce znače da sam spreman i da poginem za interese kluba. Nije to patetika, samo način da dočaram koliko mi je srce puno što sam konačno u timu čiji sam navijač od malena“, u euforičnom raspoloženju govori Ivan Petrović za MOZZART Sport dan pošto je potpisao četvorogodišnji ugovor sa crno-belima.

Odmah posle formalnosti u Fudbalskom savezu Beograda i zvanične promocije na stadionu u Humskoj 1, Petrović je, uz dogovor sa trenerom Markom Nikolićem, pohitao u rodni Kragujevac, gde je obeležio, kako kaže, veliki dan.
„Malo sam počastio drugare, a oni obećali da će doći na Topčidersko brdo na moju prvu utakmicu i najavili da će u znak proslave potpisa spremiti posebnu bakljadu. Zna i okolina koliko mi je  stalo da dođem baš među crno-bele, kojima sam zahvalan što su skoro godinu dana insistirali na mom angažmanu. Prethodni trener Vuk Rašović me je, takođe, želeo, u međuvremenu bilo opcija da pređem u inostranstvo, ali moja izričita želja bila je – Partizan.“

Potpisom za crno-bele obradovao je i bližnje, navodno se pohvalio prijateljima rečima „moj tata je sad najponosniji čovek na svetu“. Iako...
„Otac Ljubiša je bio sa mnom na stadionu prilikom overe saradnje i ako se pitate da li se i njemu ispunila želja da vidi sina u Partizanu samo ću vam reći da do sad nije navijao za Partizan. Bogami, sad će zbog mene početi i to da radi“.

Uverava Ivan da ga nimalo nije pokolebalo interesovanje Crvene zvede s početka prelaznog roka.
„Hajde da preskočimo pitanje o Zvezdi. Neka ostane zapisano samo da su želje jedna, a realnost i mogućnosti, sasvim druga stvar“.

Navijačka opredeljenost će pomoći Ivanu Petroviću da poraste u očima Grobara, ali svestan je da ne može preko reda da dobije šasnu u startnih 11 i da se u tim ne ulazi pričom, već zapinjanjem na treninzima.
„Nadam se da će proteći malo vremena do debija. Spreman sam da odgovorim zahtevima stručnog štaba i siguran sam da mi privikavanje na novi intenzitet treninga, okolnosti i pritisak u Partizanu neće predstavljati prepreku. Isto tako, znam da je dolazak fudbalera iz unutrašnjosti u najbolji klub u zemlji mač sa dve oštrice i da „transfer“ u Beograd nosi mnogobrojne opasnosti i zamke, međutim, nisam iz priče da me „zanesu svetla velikoga grada“. Ovde sam da bih igrao fudbal, sport je u prvom planu, a pošto želim da u Partizanu ostavim trag kao moji Kragujevčani, Danko Lazović i Nemanja Tomić, moraću da igram kao do sad. Pardon, bolje nego do sad! Uostalom, to se od mene očekuje“.

Zanimljivo, Ivan Petrović nije sve vreme fudbalske karijere bio vezista. Počeo je kao štoper, navodno su ga treneri mlađih kategorija svojevremeno gurali u špic, a potom vratili u sredinu. Reklo bi se zlatnu, jer je njegov gol sa pola terena protiv Javora pomogao Kragujevčanima da izbore opstanak u Superligi minule sezone.
„Taj pogodak me je na neki način izbacio u prvi plan, skrenuo pažnju na Radnički i na mene, podigao mi samopouzdanje posle nekoliko teških meseci, tokom kojih nisam igrao, jer me je klub suspendovao zbog odbijanja da produžim ugovor. Oba detalja su sad prošlost. Mojim Kragujevčanima želim sve najbolje, nikad ne bih sebi dozvolio da kažem ružnu reč o njima i nadam se da će stabilizovati klub, a što se mene tiče, od danas se taj gol više „ne važi“ i moraću, iako mi nije u opisu radnog mesta, da postignem neki lepši ili važniji, kako bih se dokazao u Partizanu“, rekao je Petrović.

(FOTO: partizan.rs)