Učitelj, čovek koji je spojio istok i zapad, doneo nam prvo svetsko zlato, ali i Karija, Dudu, Božu...

Svako će vam reći "otac svih trenera". Možda i prva asocijacija na sam pomen imena Ranka Žeravice. A bilo ih je mnogo. Prvo zlato sa svetskih prvenstava samo je jedna u nizu, pa sam tron na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine. I možda iznad svega to što je, kako za MOZZART Sport kaže Božidar Maljković, samo jedan u plejadi njegovih đaka koji su pokorili Evropu, košarku "uveo u škole".
“On je čovek koji je najviše učinio za jugoslovensku košarku. Bio je učitelj, sjajan čovek, briljantan trener, inovator i revolucionar. Zato što je napravio revoluciju na Svetskom prvenstvu u Ljubljani. Kao što se šah učio u ruskim školama, tako je na prostoru bivše Jugoslavije košarka ušla u klupe. I zaslužuje da mu sve zemlje ex-Yu dignu monumentalan spomenik ili bar da se ulice nazivaju po njemu. Ja sam imao čast da upoznam takvog čoveka i da živim sa njim do poslednjeg dana. Privilegija je bila", rekao je Maljković, koga smo telefonom kontaktirali baš dok je bio u kući porodice Žeravica.

Nije bio trenutak za širu priču. I ovo malo rečenica koje smo razmenili valjda je bilo iz potrebe da sećanje na Žeravicu ne izbledi. Oni koji su ga poznavali sigurno neće. Ali u nas Srba kratko je pamćenje. Nije svuda tako. Samo koji minut pošto se informacija o smrti Žeravice pojavila u Srbiji osvanula je i u svim španskim medijima. Barselona i sama Endesa liga šalju izraze saučešća.
"Mnogi ljudi, posebno mlađi, možda i ne znaju da je Žeravica tvorac moderne Barselone. Tačno je da nije osvajao trofeje sa njom, uostalom u klubovima generalno nije mnogo, ali on je bio taj koji je pripremao klubove za trijumfe. On je recimo u Barselonu doveo Huan Antonija San Epifanija, Čika Sibilija je pronašao na Dominikani. Uvek je totalno nov sistem, povećao nivo treninga. Sada možda zvuči čudno, ali pre Žeravica Barseona je bila amaterski klub", svedoči Aleksandar Miletić, komentator dnevnog lista Politika i autor knjiga "Bora Stanković - Moje olimpijske igre" i "Džez basket".

Descanse en paz Ranko Zeravica. El baloncesto fue más bonito con él. Eterno pic.twitter.com/JSbsRuni2D

— Liga Endesa (@ACBCOM) October 29, 2015

Nismo ga slučajno pozvali. Miletić je veliki poznavalac košarke i njene istorije na brdovitom Balkanu. U eri interneta i informacija koje izlaze iz minuta u minut ti počeci lako padnu u drugi plan. Kada neko za Žeravicu kaže da je revolucionar, retki će zaista znati šta je to što je on uneo u svet košarke.

Odgovor je - slobodu!

Velika četvorka jugoslovenske košarke u sastavu profesor Aleksandar Nikolić, Nebojša Popović, Radomir Šaper, Borislav Stanković, koja je udarila temelje loptanja pod obručima od Vardara pa do Triglava, uglavnom je bila orijentisana ka istoku, na rusku školu košarke. Gvozdena disciplina, odgovornost na terenu, striktni zadaci. Ko bi se ogrešio o trenerovu naredbu kod Ace Nikolića bi odmah leteo sa parketa. Ako bi se ponovilo, leteo bi van tima.

Ranko Žeravica je imao nešto liberalniji pristup po ugledu na američku košarku. Nije se ljutio ako igrač u trenutku sam donese odluku. On je spojio istok i zapad.
"Odlazio je redovno u SAD, ali je gledao i na Rusiju. S tim da je on među retkima uspeo da dođe do nekog svog metoda rada. Ako postoji jugoslovenska škola košarke, a i dalje se neki spore oko toga, ako dakle postoji nešto što kao definicija može da se stavi u udžbenike - onda je tu definiciju stvorio Ranko Žeravica. On je prvi ili među prvima, a ja ne znam da je neko u Evropi to radio pre njega, uveo hokejaške izmene. Pre toga je postojala maltene samo prva petorka. Do tada su takođe svi menjali beka za beka, centra za centra, Ranko je bio prvi koji je menjao različite tipove igrača. Uvodio je beka umesto krila, krilo umesto centra. Shvatio je kako se igra menja, kako može da se iznenadi protivnik", pojašnjava Miletić.

Ha mort l'extècnic blaugrana Ranko Zeravica. Descansi en pau #fcblive pic.twitter.com/5jzuSLqiyZ

— FCB Basket (@FCBbasket) October 29, 2015

Međutim, zaostavština Ranka Žeravice ne završava se na samom terenu i tehničkim inovacijama. Prvo što su i Maljković i Miletić izgovorili kada smo im rekli zašto zovemo bila je jedna naizgled tako obična reč: Učitelj.
"To je jako važno za nas. Bio je bez premca po tome. On se vrlo brzo posle dolaska u Beograd iz Kikine 1946. godine izborio za status instruktora. To je bilo početkom pedesetih godina. Dobio je zadatak da obilazi i, hajde da tako kažem, širi košarkašku propagandu po zemlji. I nije bilo trenera, seoskog kluba u kome ga nisu znali. Svuda je išao, i u Zadar i u Skoplje, sa svima se upoznavao, pokazivao im kako da rade. Medalje su ono što se prvo vidi, ali on se zaista interesovao za košarku. Mnoge od igrala je našao bukvalno na ulici. Jelicu Kalinić je onako visoku video u Knez Mihajlovoj, a ona je posle bila istaknuta reprezentativka", pojašnjava Miletić.

Ispričao nam je i jednu zanimljivu anegdotu.
"Ranko Žeravica je pojam selekcije. Prvi je ozbiljno tome pristupio. Pa je čak imao i problem u Titovo vreme. Tamo negde 1967. godine je izjavio: ’Košarku ne bi trebalo da igraju svi, nego samo oni koji su za košarku talentovani’. Možete da zamislite da u to vreme nije bilo baš pogodno izgovoriti tako nešto. Drugovi iz kabineta nisu se obradovali. Ali Žeravica nije odustao i ceo život je tako radio".

Ranko Zeravica, a master of European basketball and coach of @fcbbasket (1974-1976) has passed away. Rest in peace. pic.twitter.com/QP2YuzypMM

— Josep Maria Bartomeu (@jmbartomeu) October 29, 2015

Iako je prvobitno bio - i ostao - legenda Crvene zvezde, ni Partizan recimo ne bi bio to što jeste da Žeravica nije postavio osnove za vrtoglavi uspon kada je selektirao čuvenu generaciju sa Draganom Kićanovićem i Draženom Dalipagićem kao liderima. Sličan primer i u Radničkom sa Crvenog krsta, koji je iznedrio velikih trenera kao verovatno nijedan drugi klub na Starom kontinentu. Bila je to Rankova specijalnost.
"Teško ih je i pobrojati koliko ih je lansirao. I Dudu Ivkovića i Božidara Maljkovića i Bogdana Tanjevića i Svetislava Pešića... U Radničkom Boru Cenića, Cigu Vasojevića, Batu Đorđevića.. Kari nikada ne bi bio trener da nije bilo Žeravice. Ovaj mu je bukvalno rekao: ’Ma ti si rođen za trenera’. Kari do tada nije ni razmišljao o toj mogućnosti. Žeravica je puno radio, svima davao šansu. Nije čuvao znanje za sebe. Bio je plemenit čovek. I do sudnjeg dana je živeo košarku. Svakog dana je gledao po 10 ili 15 utakmica. Da li je NBA, Evroliga, koledž košarka ili kineska košarka, samo da je lopta na terenu. Neviđeni je entuzijasta bio. I supruga Zagorka sa njim, takođe bivša reprezentativka".

Nije ni čudo dakle što ga je Fiba uvrstila u Kuću slavnih, što je dobio i priznanje trenerske akademije SAD, koje mu je bilo posebno drago, iako ga "preko bare" nikada nisu uvrstili u sopstvenu “Kuću najvećih“. Ali ga jesu cenili
"Mnogo često je išao tamo, a jednom prilikom mi je pričao smejući se. Pitali su ga u Americi otkud tadašnoj Jugoslaviji sa tako malom bazom  i tako malo iskustva toliko uspeha. ’Em ih pobedismo, em su mi platili put da odem tamo i pričam im kako smo pobedili’, rekao mi je. Dobro, tada se nije igralo protiv američkih profesionalaca, ali ogroman je to bio podvig u to vreme".

Ranko Žeravica će biti sahranjen u subotu u 14.30 na Novom groblju. Ne zna se još da li u Aleji zaslužnih građana. Komemoracija će se obaviti u podne u Skupštini grada. Krem svetske košarke oprostiće se od jednog od najvećih u istoriji igre pod obručima.
"Postoje dve vrste trenera. Treneri koji samo treniraju, dobijaju gotov tim i idu na rezultate. Ranko Žeravica je bio trener - učitelj. I to je mnogo važno", kaže za kraj Miletić.

Gospodine Žeravica, počivajte u miru.

(FOTO: Star Sport, MN Press)