U Partizanu nema nevinih – svi su krivi! Po malo...

Da je Partizan ozbiljan klub danas bi imao dva kvalitetna leva štopera, povoljniji rezultat od jedva izborenih 1:1 u Jermeniji i nekoliko miliona evra u kasi od transfera Ivana Ivanova. Suprotno idealnoj pretpostavci, crno-beli se ove noći suočavaju sa košmarnim prizorima iz Gjurmija, gomilom problema i čini se da ni sami ne znaju koji pre da rešavaju. Dok još nije kasno...

Skromni remi sa Širakom može se tumačiti i kao posledica neshvatljivih dešavanja u klubu slavne tradicije i maglovite budućnosti, zbog koje je prvak države došao u situaciju da ima jednog nezadovoljnog defanzivca, drugog koji nije u stanju da ga zameni na odgovarajući način, trenera neodlučnog da zatraži pojačanje, direktora suženih ovlašćenja i povrh svega predsednika oslonjenog na stari recept: da nijedan cent ne uloži u novajlije.

U takvim (ne)prilikama, Ivan Ivanov je osetio prostor da uceni klub rečima: „neću da igram“ i pokrenuo lavinu negativnosti koje su poremetile atmosferu i uticale na lošu igru u danu predviđenom za lagani početak vožnje Parnog valjka ka Ligi šampiona.

I ko je kriv? Logično, svi po malo.

IVAN IVANOV – Kriv je što je srušio mit o sebi kao vrhunskom profesionalcu. Svaka čast za sve dirljive trenutke u Partizanu, golove, intervencije i posvećenst klubu, međutim, njegov jutrošnji potez je nešto što se ne radi ni u jednoj firmi, kamoli sportskom kolektivu. Ostavio je ekipu na cedilu, izneverio iste one momke sa kojima deli dobro i zlo, ostavio ih da igraju, a on ih samo gledao... Danas smo se uverili da ga zanima samo lični interes i da mu je Partizan bitan koliko će mu biti važan i Bazel onog trenutka kad ga pozove neki jači klub.

VOJISLAV STANKOVIĆ – „Kriv“ je zato što se našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. On je bio definitvno najslabija karika u lancu Partizanovih užasnih reakcija, ali daleko od toga da bi na njega trebalo svaliti sav teret. Dečko je jednostavno delovao preplašeno, jer zna da će mu se svaki potez u odsustvu Bugarina posmatrati kroz mikroskop i da nema pravo na grešku. A grešio je, baš je grešio...

VUK RAŠOVIĆ – Kriv je zato što se nije precizno izjasnio da li mu je kao treneru Partizana potreban bolji štoper od postojećih, nego se sve vreme prelaznog roka trudio da ne ulazi u sukob sa upravom, kako ne bi napravio grešku sličnu Aleksandru Stanojeviću, koga je skupo koštalokonfrontiranje sa pretpostavljenima. Odgovoran je po dva osnova. Najpre što Ivana Ivanova, uprkos njegovom protivljenju nije stavio u tim, jer je ovako ostavio prostor bilo kom nezadovoljniku da mu, možda već pred revanš sa Širakom, saopšti: „šefe, nisam jeo, ne spavam, ne mogu ja danas“. A potom i što je ukazao poverenje Vojislavu Stankoviću. Taj momak stvarno vredno trenira i sjajno se ponaša, ali mu u biografiji piše da je za tri i po godine u Partizanu odigrao tačno šest evropskih utakmica. Preciznije, 301 minut. Ako je imao taj podatak na umu, šta je Rašović očekivao od rezervnog štopera?

ALBERT NAĐ – Kriv je zato što nije na vreme pronašao odgovarajuću zamenu Ivanu Ivanovu, jer nije bilo teško pretpostaviti da će se situacija sa Bugarinom iskomplikovati pre ili kasnije. Mogao je i morao da dovede štopera (možda i dvojicu) i objasni mu da će priliku da igra dobiti istog sekunda kad Ivanov napusti klub. Njegov deo odgovornosti kao sportskog direktora je što sad Partizan nema alternativu Ivanovu, koji će otići iz kluba kad-tad, ali je pitanje ko će ga zameniti. I taj sledeći – ko god bio i kad god došao – ne može odmah da počne da igra, a dok se uigra možda prođu svi vozovi.

DRAGAN ĐURIĆ – Kriv je zato što ponovo nije obezbedio budžet za prelazni rok, pa da kaže Nađu i Rašoviću: „da čujem koga planirate, imate dva miliona da napravite tim za Ligu šampiona“. Ne, prvi čovek se opredelio da opet ne uloži ni evro (svi igrači stigli na pozajmicu ili bez obeštećenja) a da usput isplati zaostale plate Ivanu Ivanovu i tako makar malo smanji njegovo nezadovoljstvo očajnom finansijskom situacijom u klubu. Predsednik je imao dve povoljne mogućnosti i izabrao je treću – najgoru moguću. Prva je bila da odmah na početku prelaznog roka pristane na prodaju Ivanova i tim potezom makar malo popuni rupu u kasi. Druga, da posredstvom sponzora obezbedi novac za novog štopera ili revidirani povoljniji ugovor Bugarinu. Možda Dragan Đurić čeka i dalje dobru vilu da mu donese evre, ali čini nam se da ni u tom slučaju ne bi nijedan potrošio na kvalitetna pojačanja.

Uprkos ovakvo neodrživom stanju, bila bi stvarno senzacija da Paritzan ispadne od Širaka, ali za ozbiljniji rezultat u Evropi trebalo bi crno-beli da se zabrinu. Ili da nešto pod hitno promene.

Za početak, da nađu štopera...

(FOTO: MN Press)