U biblioteci kod profesora Jankovića

Nije prvi niti po tome jedinstven, ali Aleksandar Janković definitivno spada među trenere koji u svojim igračima ne vidi samo fudbalere, već i ljude. Zato se nismo previše iznenadili kada smo u razgovoru sa psihologom Bojanom Jeličić sasvim slučajno saznali da šef struke Crvene zvezde igračima osim fudbalskih saveta deli i književne. Ali svakako da nas je tema zaintrigirala i da smo želeli da saznamo još ponešto o ne baš uobičajenoj praksi u svetu fudbala.
"Nisu samo knjige u pitanju. Trudim se da gradim iskren odnos sa igračima. Neko voli da pročita knjigu, neko da pogleda film, nekome možete da preporučite parfem ili da ga savetujete koji poklon da kupi devojci. Ili da samo porazgovarate sa njim o nekim nefudbalskim stvarima. Šta misli o ovome ili onome. Ili da izneseš svoje mišljenje. Više vremena provodim sa igračima nego sa rođenom decom i normalno je da imamo takav odnos", rekao je Janković izveštaču MOZZART Sporta sa priprema u Antaliji.

Ipak, mi smo se nekako fokusirali na knjige, jer znamo da fudbalere bije stereotip da bi radije vreme provodili u kafićima nego u bibliotekama. Janković tvrdi da su takva mišljenja neosnovana.
"Reakcija je super, jer momci imaju želju da se razvijaju, da im se otvore neka vrata u životu. Ima momaka koji baš dosta čitaju, koji se interesuju, traže signal šta bi mogli sledeće da uzmu u ruke, ali neću sada da ih izdvajam da ne ispadne da su oni koji to ne rade manje dobri. A nije to. Neko ima sklonost ka knjigama, neko ka nekim drugim stvarima, a ja se generalno trudim mada im ponudim sva svoja znanja koja imam o životu. Baš juče sam jednom od igrača dao da čita Misli i obogati se od Napoleona Hila".

Naravno, želeli smo da saznamo šta je još na rafovima crveno-belih?
"Nema pravila. Neko voli Dena Brauna, tu vrstu dinamike. Neko voli Ladlamove ili Grišamove romane, ima onih koju su u Mariju Puzu, sada je trend Robin Šarma, njegove misli. Izuzetno je popularan. Životni priručnici 21. veka. Postoje knjige na osnovu kojih je on sklapao svoje bestselere koje su takođe interesantne. Tu su i neke životne mudrosti, recimo Andrićeve, neke se nose stalno u torbi i čitaju se na segmente poput Gandijevih i Konfučijevih misli. Procenjujem šta kome odgovara, kako ko reaguje. Šta ko uspe da pročita iz knjige, koliko duboko može da dođe".

Interesantna je priča i kako je sve počelo januara 2008. godine.
"Ideja je došla potpuno spontano.Prvi igrač kojem sam dao knjigu sa određenom idejom je bio jedan momak kojeg mnogo volim, iako nije igrao kod mene, a to je Nikola Trajković. Internet smo u hotelu imali samo u holu, nije ga bilo po sobama, a on je sve svoje slobodno vreme provodio na različitim društvenim mrežama. I komunicirao sa raznim ljudima u isto vreme, a svaka ta komunikacije je dosta invazivna, napadna, podižu se prozorčići, spuštaju se, blinka ekran, zvoni, trese se. Kada je trebalo da se odmora on je na sve ono što mu ja dajem dodavao agresivnost. Onda sam došao na ideju da mu dam da čita, jer da bi čitao mora da sedne ili legne što ga uvodi u neko mirno stanje koncetracije koja mu je potrebna. Ne sećam se baš šta sam mu dao, jer nisam to planirao".

Sada već svaka knjiga ciljano ide ka svojoj "publici", a običaj u taboru Zvezde je da se po njenom iščitavanju kraktko i prodiskutuje o poruci.
"I ja sam bio potpuno samouk. Tumarao sam po knjižarama, posebno onim ogromnim na nekoliko spratova u Parizu, gde možeš satima da prebiraš. U Beogradu imam njih par koje su mi standardne, a kada razgledam često mi se desi na prvi pogled shvatim da je određena knjiga kao stvorena za određenog igrača. Kupim je kao da je kupujem za sebe. Ako je nisam pročitao, pročitam je prvo, pa je tek onda dam da bismo mogli posle da pričamo o njoj".

Red je, dakle, da Aleksandar Janković da preporuku i za čitaoce MOZZART Sporta, iako on to ne voli da radi, jer svako ima drugačija interesovanja.
"Merim mnjigu po efektu koji ostavi na mene kada je zaklopim posle čitanja. Recimo ja sam, baš kako mi je rekao čovek koji mi je preporučio ti knjigu, 10 minuta gledao u prazno kada sam zatvorio poslednju stranu roman Kormaka Makartija Put. Strahovito teška životna priča, priča o odnosu oca i sina, a i ja sam sam roditelj. Ostavio je strahovit utisak. Čitam dosta i istoriju, biografije, poslednje koje sam imao pri ruci su biografije Staljina, Konfučija, Gandija, Putina... Sada, doduše, ne čitam ništa. Puna mi je soba knjiga, ali od kako su nam pripreme počele nijednu nisam stigao da otvorim", ističe Aleksandar Janković.

Piše: Specijalni izveštač MOZZART Sporta iz Antalije, Dejan Stanković