Tužna Botafogova priča: Nekada prestiž i sjaj, danas prokletnik od kojeg deca okreću glavu

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Pisali smo već o neverovatnoj popularnosti Flamenga i njegovoj višemilionskoj navijačkoj armiji. Njegovi dresovi dominiraju u Riju, nešto je manje Vaskovih, ima i Fluminenseovih, ali ćete baš retko videti mladića i devojku u dresu četvrtog velikog kluba iz Rija – Botafoga. Kažu da ovaj klub odumire...

Istina, nikada nije bio najpopularniji klub u Riju, ali je predstavljao prestižan i aristokratski klub kojem su drugi zavideli. Botafogovi igrači su sakupili 1.086 mečeva za reprezentaciju Brazila. Više nego fudbaleri iz bilo kojeg drugog brazilskog kluba. Ipak, danas za Botafogo navijaju uglavnom stariji ljudi i broj navijača se rapidno smanjuje jer mlađi uglavnom ne žele da simpatišu nekadašnjeg velikana. Trenutno Botafogo ima nešto manje od tri miliona navijača, što je za dva miliona manje od Fluminensea, pet puta manje od Vaska, a više nego 13 puta manje od Flamenga.

Šta se to desilo Botafogu?

Istorija je najvažnija stvar ovog kluba. Osnovali su ga 12 srednjoškolaca na času matematike, a ime mu je dala baka jednog od njih. Boje su dobili po Juventusu za koji je navijao jedan od osnivača. U tom delu grada je bio još jedan klub sličnog imena i ta dva rivala su se ujedinili posle tragedije na jednom međusobnom košarkaškom meču. Igrač Armando Albano je 1942. godine preminuo na terenu i ovo je dres koji je nosio tog kobnog dana i čuva se kao relikvija u muzeju Botafoga.

Lokalni rivali su zakopali ratne sekire i ujedinili se u jedan klub.

Botafogo nikada nije bio najpopularniji ili najtrofejniji, ali jeste najglamurozniji. Za njega su navijali bogataši i aristokratija. O tome nam priča i drugi čovek Botafoga, direktor Seržo Landau.
"Podvucite crtu i lako ćete videti koji klub je imao najbolje igrače u našoj zemlji. Ne samo u Brazilu, već i u svetu se za najbolju navalu svih vremena smatra kvintet: Didi, Garinča, Pele, Vava, Zagalo koji je predvodio Brazil do prve mundijalske titule 1958. godine. Kod nas su igrali trojica od njih, nisu samo Pele i Vava. Garinča je bio tiha patnja svakog svetskog kluba i spektakularniji igrač od Pelea. Skoro celu karijeru je posvetio nama. Takođe, svaki Brazilac će vam reći da je najveći džentlmen u istoriji ovdašnjeg fudbala, naš legendarni kapiten Nilton Santos koji je celu karijeru proveo u Botafogu. Ono što je kasnije bio Maldini u Milanu. Garinča i Nilton Santos su fudbalske ikone kakve nemaju ni Flamengo, ni Fluminense, ni Vasko. Zajedno su za Botafogo odigrali preko 1.300 utakmica. Kada se Pele 1962. povredio na početku Mundijala, naš Amarildo je ušao u tim umesto njega i vodio Brazil do titule kao najbolji igrač Mundijala. I na treću svetsku titulu Brazila, onu iz Meksika 1970. godine, pečat je stavio Botafogov fudbaler. Na tom takmičenju naš je "Uragan" Žairzinjo postigao gol na svakoj utakmici i po tome je jedinstven u istoriji fudbala", ponosno priča Landau i pokazuje nam na sliku 11 idealnih Botafoga (naslovna fotka teksta).

"Toliko spektakularan tim, da nema mesta ni za Zagala. Moram da pomenem i igrača po imenu Eleno Freitas. On je u vreme Drugog svetskog rata bio najbolji igrač Brazila, ali nije imao sreću da se pokaže svetu jer se tada Mundijali nisu igrali".

Tako je Botafogo jedno vreme bio stecište najboljih fudbalera Brazila. Ali, ni tada nisu imali rezultate ekvivalentne kvalitetu tima. To je posebno oduševljavalo navijače ostalih klubova, pogotovo Flamenga koji je narodni klub. Zato, Flamengovo ime ne pominjite ako ste u Botafogu.

Poput gradskih rivala, i Botafogo ima košarkašku, plivačku, vaterpolo i druge sekcije, ali sve je to u senci fudbala. Koji na njihovu žalost ne donosi rezultate. Poslednja titula je osvojena 1995. godine i od tada traje pad Botafoga, koji je pre par godina prvi put u istoriji ispao iz lige, ali se ekspresno vratio.

Aristokratija koje je nekada navijala za ovaj klub mu je ostala verna. Ali, nje je sve manje. Omladina izbegava ovaj klub jer ga samtra gubitničkim i buržujskim.
"Razumemo i mlađe ljude koji žele da navijaju za šampionske timove. Uvereni smo da će samo jedna titula preokrenuti stvari i da će popularnost početi da nam raste", rekao nam je momak iz marketing službe.

Iako ima taj aritorkratski pedigre, Botafogo ne pliva u parama. Muči istu muku kao i ostali brazilski klubovi.
"Nekada je prihod od ulaznica bio dovoljan da pokrijemo ceo budžet. Sada zavisimo od TV prava i sponzorskih ugovora. Ono što nam smeta je što smo u prethodnih par godina često imali jak tim na papiru, sposoban da se upusti u trku za titulu, ali se to nije desilo. Imamo svoj budžet i predsednika biraju članovi na svake tri godine. Imamo oko 3.000 članova koji glasaju na izborima i plaćaju mesečnu članarinu od 40 reala (oko 13 evra op.a.). Ti članovi se zovu "sosios protetorados" i oni su ozbiljniji ljudi koji obraćaju pažnju na razvoj kluba. Oni koji vode navijanje na tribinama su "sosios torsederos" i oni sa mesečnom članarinom od 30 reala mogu da koriste sadržaje sportskog centra kao što su tereni, bazeni, teretane, imaju popust za karte i suvenire", kaže direktor Landau.

Botafogu nije pomoglo ni dovođenje Klarensa Sedorfa.
"To je bila moja ideja. Bilo nam je potrebno neko veliko ime i kada sam saznao da Sedorf napušta Milan, a još ranije sam čuo da ceni brazilsku ligu, sinula mi je ideja. Seo sam u avion i otputovao u Milano. Pregovarali smo i postigli dogovor. On je najveće ime koje je u brazilski fudbal stiglo iz Evrope. Igrao je odlično, ali ni on nije bio garant titule", otkriva direktor Botafoga.

Danas je najveća zvezda kluba golman Džeferson.
"On je trenutno drugi golman reprezentacije, ali tvrdim vam da je najbolji golman kojeg Brazil ima. Biće nam teško da ga zadržimo. Takođe, mladi štoper Dorija će biti sjajan igrač i već ga traže najpoznatiji evropski klubovi", kaže Landau.

Poput ostala tri velikana iz Rija, ni Botafogo nema svoj stadion. Ima ovaj prelepi sportski kompleks u kojem treniraju sve klupske sekcije i koji sa palmama, zelenilom, fontanama i očuvanim starim zgradama podseća na neku vilu na Kubi.

Međutim, Botafogo je što se stadiona tiče, ipak u prednosti u odnosu na Vasko, Fla i Flu. On svoje mečeve igra na stadionu Žoao Avelanž, popularnijem po imenu Enženao. Reč je o gradskom stadionu koji je Botafogo zakupio i biće njegov gazda u narednih 40 godina. Zato se često dešava da Botafogo isti stadion iznajmljuje gradskim rivalima kada je Marakana zauzeta. Naravno, za novčanu nadoknadu koja nije mala.

Botafogo ima nadimak "Estrela solitaria" što u prevodu znači "Usamljena zvezda". Nadimak koji savršeno odgovara klubu. Bio je zvezda, sada je usamljena zvezda čiji sjaj se gasi...

(Pogledajte još neke tekstove Aleksandra Gligorića iz Brazila)