Tri selektora, kockar, premijerov miljenik, Fulopova pomoć sa neba i čudnovati podvig Mađara

Očaj odavno stanuje u glavama fudbalskih fanatika u Mađarskoj. Kvalifikacije za Mundijal u Brazilu okončane su sa ponižavajućih 1:8 protiv Holandije. Atila Pinter je za kormilom zamenio Šandora Egervarija, ali je otpušten posle 1:2 u Budimpešti na startu kvalifikacija za Euro 2016. godine, posle poraza u prvom takmičarskom meču na funkciji selektora. Pal Dardai je doveden kao vatrogasac, osvojio je sedam bodova u prva tri meča, zamoljen je da privede kvalifikacije kraju, ali je u međuvremenu reagovala Herta, a čoveku koji je kao igrač u Berlinu proveo čak 14 godina Bundesliga je bila primamljivija od posla u nacionalnom timu koji poslednjih decenija na najbolji način ilustruje šta znači izraz gubitnik u svetu fudbala. Stigao je Bernd Štork.

Bivši pomoćnik Jirgena Rebera u Herti, Volfzburgu, Partizanu, pa i Borusiji Dortmund stigao je upravo na Dardaijevu preporuku. Ne zato što je imao izgrađeno trenersko ime, Štork je trenersku karijeru uglavnom gradio po Kazahstanu, pre angažmana u Mađarskoj vodio je mladi tim Olimpijakosa. Ali Mađari nisu baš imali prevelik izbor. Dirigentska palica u mađarskoj reprezentaciji baš i nije bila izuzetno atraktivno radno mesto. Zemlja navikla na neuspehe. Poslednji put kada se dokopala baraža Predrag Mijatović joj je strpao sedam komada, a Jugoslavija je isprašila ukupnim rezultatom 12:1.

Ni sada se nije mnogo očekivalo. Mađarska je bila oličenje dosadnog fudbala. Pre ludog poraza u Atini (3:4) na devet utakmica nacionalnog tima palo je sve skupa samo 13 golova. Štork nije imao čarobni štapić. Nije mogao da defanzivnu ekipu tek tako ubedi da se fudbal igra unapred. Protiv Rumunije kod kuće 0:0, zatim remi sa Severnom Irskom u Belfastu (1:1), pa ključnih 2:1 posle preokreta u susretu sa Farskim Ostrvima u Budimpešti. Mađarska je osigurala baraž, Štork je mogao da u Grčkoj eksperimentiše sa nešto ofanzivnijom igrom. Bio je to samo početak.

Tek u baražu sa Norveškom nemački stručnjak je iznenadio. Možda Fudbalski savez nije imao ideju - ko to pa menja trojicu trenera u toku jednih kvalifikacija?! - ali Štork je znao šta radi. Iako se kockao staviviši lični ugled na sto.
"Kada preuzimam odgovornost radim to na moj način", govorio je Nemac pošto je šokirao javnost kada je u tim za dvomeč sa Norvežanima pozvao "mađarskog Pola Skolsa", kako su nekada zvali riđokosog Lasla Klajnhajslera.

Međutim, razvojni put 21-godišnjeg veziste nije se odvijao kako je bilo planirano u Videotonu.  Prošle sezone je, doduše, Klajnhajsler bio više nego solidan u dresu Puškaša, Videotonove filijale kojoj je dozvoljeno da igra u elitnom rangu takmičenja (?!), inače osnovanom na inicijativu premijera Viktora Orbana, čestog gosta na utakmicama kluba iz Felčuta. Glasine čak kažu da je Klajnhajsler omiljeni fudbaler premijera. Ali zbog odbijanja da produži ugovor sa Videotonom stavljen je na led, pa ove sezone nije odigrao ni minut na klupskom nivou. Štork se nije obazirao. Ne zna se da li je i Orban urgirao.

Nije to bilo prvi put da je selektor rizikovao. Mesec dana pre baraža otpustio je većinu pomoćnika koje je doveo Dardai, zaposlio dvojicu zemljaka, među kojima i legendarnog Andreasa Melera. Može se čuti da je samo bio usamljen u društvu Mađara. Ali da je rezultat izostao ni Dunav ga ne bi oprao. Štork se opet nije obazirao.

U prvom meču sa Norveškom upravo je Klajnhajsler pogodio za minimalac od 1:0. Tri minuta pre kraja i sreća je umešala prste. Stefan Johanson je uzdrmao prečku, lopta je pala pred Pala Andrea Helanda koji je pred sobom imao prazan gol. Pogodio je isto mesto na prečki.
"Možda je ovo odbrana Martona Fulopa, jer ovo je sigurno bila pomoć sa neba", uskliknuo je TV komentator Ištvan Hajdu tokom prenosa misleći na tog dana preminulog mađarskog golmana, a primetio Majkl Jokin u kolumni za I-Es-Pi-En.

U revanšu još jedna Štorkova egzbicija. Tamaš Priškin je zbog visine od 1,85 centimetara prvi put zauzeo mesto u startnih 11 nemačkog trenera. U 14. minutu doneo je prednost Mađarima, odneo pobede u nebrojeno vazdušnih duela ispred gola veterana Gabora Kiraljija. Uzalud su Norvežani napucavali loptu.

Prvi put od Mundijala 1986. zemlja koja je fudbalu podarila Ferenca Puškaša, Šandora Kočiša i "mađarsku laku konjicu" iz 50-ih godina prošlog veka - a svi oni bi se čudom gledali i pitali kako je ova ekipa, ovako netalentovana uopšte došla do Eura? - plasirala se na neko veliko takmičenje. Na kontinentalnoj smotri nije igrala od 1972. godine. Novinaru britanskog Gardijana Džonatanu Vilsonu za oko je zapala jedna zanimljiva scena sa kraja revanša u Budimpešti. Ekipa je ispred navijača pevala mađarsku himnu. Između ostalog i stihove: "Bože, blagoslovi mađarsku naciju... Dugo se mučila zbog zle sudbine, podari joj vreme olakšanja".

(FOTO: Action Images)