Tri briljantna uma na okupu otkrivaju tajne fudbala

Danas imamo mnogo trenerskih zvezda, malo velikih trenera i skoro da nemamo trenere koji su menjali fudbal. Jako malo trenera stvaralaca je kroz istoriju menjalo fudbal i unapređivalo ga. To svakako nisu mnogi koji danas sede na klupama velikih klubova. Nisu ni blizu. Nisu to ni Murinjo, ni Simeone, ni Klop, ni Alegri… Ništa veliko se u istoriji fudbala neće pamtiti po njima. Nigde nisu promenili tok fudbala. Sve što oni rade je već ranije smišljeno. Još dalje od toga su Valverde, Kovač, Lopetegi, Emeri, Tuhel…

Fudbalski almanasi, istoričari i poznavaoci smatraju Pepa Gvardiolu poslednjim u nizu revolucionara koji su promenili fudbal. To nisu pobede, trofeji i prizanja već način fudbala koji pre njega i posle njega nije bio isti. Poslednjim revolucinarom pre Gvardiole se smatrao stvaralac velikig Milana, Arigo Saki. A negde između se umetnuo Sakijev učitelj i Gvardiolin konkurent Karlo Anćeloti koji je posebnim stilom rada i ponašanja sušta suprotnost nervoznim trenerskim zvezdama danas. I po mnogima, najbolji taktičar današnjice. U njegovo ime govore trofeji koje je osvajao gde god je radio i klubovi koje je vodio. Niko danas nema toliku trenersku širinu kao Anćeloti.

Torjica trenerski blistavih umova su se danas okupili na jednom mestu. U organizaciji Gazete delo Sport, na festivalu sporta su imali panel diskusiju u italijanskom Trentu o fudbalu i njegovoj suštini. Poznati su kao ljudi koji nikad nisu odustajali od svog stila koji im je doneo mnoge poklonike, ali i tolike zavidne neprijatelje.
“Ja se nadam da će onaj koji igra bolji fudbal uvek pobeđivati. Ali to nije uvek slučaj u praksi… U fudbalu treba da uzmete loptu i pošaljete je u mrežu. Zato je to tako poseban i lud sport”, rekao je Gvardiola.

Dobar fudbal je i Anćelotijeva zvezda vodilja.
“Igranje dobrog fudbala vam daje veće šanse da pobedite. Ali je to i dalje nepredvidiv sport. Previše je priča o statistici. Potrebno je više od toga da bi se stvar objasnilaa. Jedina statistika koja se računa je broj postignutih golova, a ne koliko šuteva ste imali”, kaže Anćeloti.

Legendarni Arigo Saki je poznat po čvrstima stavovima da se uvek mora igrati dobar fudbal i zaslužiti pobeda.
“Možeš da igraš bolje, ali da izgubiš. Ali samo u slučaju da ne kompenzuješ ono u čemu je protivnik bolji individualno. Tim koji igra dobro i pobeđuje nije priznat samo kao puki pobednik, već i kao moralni autoritet. Dobar fudbal zavisi od ideja, a ne od kvaliteta igrača. Video sam prosečne timove kako igraju baš dobro… A video sam i obrnuto. Bio sam direktor u Real Madridu koji je imao Bekama, Ovena, Ronalda, Raula, Figa i Zidana i nisam želeo da im budem trener. Tada je počasni predsednik bio Alfredo Di Stefano, ali nijednu utakmicu nije odgledao do kraja jer mu je bilo dosadno. Možeš da napraviš veliku filmsku produkciju sa glumačkim zvezdama, ali ako nemaš scenario… Breht je rekao da je film bez secanrija gomila improvizacije i nejasnih deja. Trenerski prilaz igračima je to što ih činim boljima ili gorima. Igrači su ti koji služe svrsi taktike”, objašnjava Saki.

O današnjoj fudbalskoj evoluciji, Anćeloti kaže:
“Danas imamo fudbal koji je dobro organizovan, i u fazi obrane, i u fazi napada. To je pozitivan fudbal, jer i manji timovi koji su nekada bili isključivo osuđeni da igraju defanzivu, sada pokušavaju da stvore sopstveni identitet”.

Saki se nada još većoj evoluciji.
“Poslednjih 50 godina u fudbalu je donelo konstantnu evoluciju. Od Holandije i Ajaksa, preko Milana do Gvardioline Barselone. Bez evolucije, sport je mrtav. Ako ne rizikuješ, ostaćeš da živiš u prošlosti. U Italiji imamo kratkoročan pogled na sve i želimo da zaustavo vreme. Da se držimo prošlosti. Pesimizam je nešto što blokira mozak. Ako igraš samo odbranu, kako možeš da porasteš?”

Gvardiola se nadovezao.
“To se dešava i u Premijer ligi. Manji klubovi napreduju. Kada gledam De Zerbijev Sasuolo u Seriji A, ostavljaju mi utisak veoma pozititvnog i napadački orijentisanog tima. To je aktivan fudbal. O de Zerbiju su sam čuo sve najlepše, njegove ekipe igraju dobar fudbal”, pohvalio je Gvardiola trenera koji je sa Beneventom prošle sezone bio podsmeh fudbalske Evrope ali ni za pedalj nije odstupao od svog načina igre.

Da prati italijanski fudbal u kojem je nekada igraš za Brešu i Romu, Gvardiola je potvrdio sledećim rečima:
“Ubeđen sam da Italija ima igrače sa kojima opet može da počne da pobeđuje. Insinje je igrač koji mi se mnogo sviđa. Kao trener znam koliko italijanski timovi mogu da vas napate. Od toga smo u Španiji izvukli neke pouke, naučili nešto, pronašli put i uspeli”.

Na pitanje vidi li sebe neka u Italiji kao trenera, odgovorio je:
“Zašto da ne? Nisam sebe video ni u Nemačkoj, ni kako učim nemački, pa se to desilo. Sada sam u Engleskoj, ali ko zna gde fudbal može da me odvede…”

Kada su u pitanju trenerski umovi koji su najviše uticali na njega, izdvaja dva imena.
“Johan Krojf je definitivno najvažnija osoba sa kojom sam radio. On mi je otvorio oči sa njegovim stilom fudbala. Pomogao nam je da razumemo drugačiji način gledanja na fudbal. Bilo je kao da idemo u školu svaki dan… Kada bismo pobedili, on bi nam objasnio razloge zbog kojih smo pobedili. Zaljubili smo se u njega. Nije čudo da su toliki broj igrača koji su radili sa Sakijem ili Krojfom, danas uspešni treneri. To je zato jer su otvoreni umovi. dali su nam novu ljubav prema ovom sportu. Ipak, za mene je najbolji italijanski trener Karlo Macone. Divna osoba koja je mnogo uticala na mene i pomogla mi”.

Gvardiolin pečat u fudbalu je Barselona i ona dominantna generacija koja je igrala tiki-taku.
“Ja nisam izmislio tiki-taku. Osvojili smo Ligu šampiona sa timom punim igrača koji su počeli u Barseloninoj školi sa osam ili 10 godina. To je bio jedinstven trenutak uklapanja zvezda u zajedničku veru u klub. Stvorila se grupa momaka koji su gledali fudbal na isti način. Mogli smo tada da dovodimo i veće zvezde, ali smo izabrali da negujemo tu glad za fudbalom. Iskreno, ja baš i ne volim tiki-taku kao koncept fudbala. Ali smo tada tačno znali gde želimo da lopta bude. Sada osećam nostalgiju, bilo je to divno iskustvo. Videćemo da li će o tome pričati za 15-20 godina kao što se priča o velikim filmovima”.

Anćeloti je bio jedna od ključnih figura Sakijevog Milana koji je zagospodario fudbalom krajm 80-ih godina prošlog veka. Kasnije mu je bio pomoćnik na Mundijalu u SAD 1994. godine i ubrzo je počeo samo stalnu trenersku karijeru.
“Imao sam neke važne učitelje, a iz ljudskog ugla nijedan nije bio bitniji od Nilsa Lidolma. On je za mene bio ključni trener i nije stavljao prisitak na nas. Uloga trenera je kompleksna, ali se u njoj i uživa. Morate da razmišljate tako da su svih 25 igrača važni na svoj način. Od ekonoma do najveće zvezde. Moja ideja kako da se nosim sa tim je da napravim grupu u kojoj su ljudi maksimalno komforni, ali i odgovorni”.  

Taj stil ponašanja ije Anćelotijev zaštitini znak.
“Nekada mi ljudi kažu da sam previše mekan. Da moram da podviknem. Ali ako želiš to, onda nemoj mene da zoveš, nego nekog drugog trenera. Iskustvo te čini takvim. Aku budem previše oštar prema igračima, izgubiću kredibilitet”.

Potom izdvaja svog trenerskog oca.
“U tehničkom smislu, Saki je bio najvažniji. Trenirao sam sa njim pet godina i shvatio važnost načina na koji priprema treninge. Kao i načina na koji prenosi ideje na igrače. Pre toga su treninzi izgledali ovako: 20 minuta zagrevanja, sat i po fudbala kada se podelimo jedni protiv drugih i 10 minuta individualne završnice i šutiranja. Saki nam je otkrio potpuno novi svet. Kada smo igrali presing i oduzimali loptu protivniku da pođemo u kontru, defanzivne kretnje bi bile mnogo aktivnije i to je bio dodatni stimulans”.

I Saki je otkrio kome se najviše divio.
“Nezaslužena pobeda po mojim shvatanjima i nije prava pobeda. I taj metod sam pokušavao da primenim na svaki tim u kojem sam bio. Bio sam zaljubljen u Holandiju, Brazil i Ajaks pokušavajući da shvatim kako igraju tako posebno”.

Gvardiolina je upitan šta bi želeo da ukrade od Anćelotija i prvi odgovor je bio:
“Njegovu kosu! Mislim da bi i Saki isto. Šalim se, naravno. Kada pričate sa igračima koje je on trenirao, svaki od njih ga hvali da je to jedan divan čovek i trener”.  

Na isto pitanje Anćelotiju, usledio je odgovor:
“Svakako ne bih želeo Gvardiolinu frizuru… Možda bih voleo da imam njegovu brzinu kojom prenosi ideje na tim. U tom smislu je fenomenalan. Svaki trener ima svoje ideje, ali samo veliki treneri mogu da ih precizno prenesu na one koji treba da ih implementiraju na terenu. Moraš da zadržiš kredibilitet u očima igrača”.

Saki se složio da Anćeloti inspiriše igrače na poverenje.
“On nije prirodno opsednut taktikom kao ja i Gvardiola koji smo perfekcionisti”.

Gvardiolu su pitali i da li je njegov Mančester Siti favorit u Ligi šampiona.
“Najveći rezultat u istoriji našeg kluba je polufinale Lige šampiona. Ne znam da li smo spremni za osvajanje. Nemamo tradiciju i istoriju iza nas koje mnogo znače. Favoriti su Real Madrid i Barseloni, pa Juve koji je posle dva izgubljena finala doveo Kristijana Ronalda i Atletiko na čijem stadionu se igra finale. Posle dolazimo mi ostali… “

Anćeloti je izneo svoje viđenje Lige šampiona.
“Bitno je kakavi ćete biti u aprilu. Setite se Reala iz prošle godine u ovo doba. Situacija će na proleće biti drugačija nego sada. Italijanski timovi guraju dobro, Juventus je jedan od favorita, a i mi smo dobro krenuli u teškoj grupi”.

(FOTO: Action images)