Tim iznad svega

Otkako je plej-of zakucao na vrata košarkaške Jadranske lige, kroz gotovo sve analize košarkaških stručnjaka i radnika, najave utakmica i razgovore sa igračima Crvene zvezde neprestano se vrteo jedan pojam - tim.

Nije to ništa čudno ili novo, jer ako sagledate uspehe mnogih velikih klubova u istoriji sporta, videćete da se uglavnom sve svodilo na učinak kompletne ekipe, što su najveći trenerski umovi znali uvek da istaknu u prvi plan. Ne individualni, već kolektivni uspeh. Takav se temelj gradio za Crvenu zvezdu još pre nego što je ušla u, kako se pričalo, razmenu udaraca sa Partizanom. Nastavilo se i u prelaznim danima između dve serije. Gotovo sve izjave Milana Tomića, njegovih izabranika i ljudi iz sveta košarke apostrofirali su isti segment - tim.

Ne treba podvlačiti crtu pre vremena i donositi ishitrene zaključke, jer bi se već u nedelju uveče sve ono što je Zvezda napravila moglo lane zvati ako Budućnost uzme brejk, ali čak ni oku potpunog laika ne bi promakao aspekt surove timske predstave u prepunoj dvorani Aleksandar Nikolić.

Čudan je to osećaj, ali deluje da Zvezdina sezona ima savršenu putanju. Ciljano projektovanu za dane kada se juri jedina titula koja, nažalost, ima pravu težinu i nagrađuje beskrajne sate rada i truda. Tačnije, nije isključivo stvar prestiža. Posle furioznog starta i dostizanja određenog vrhunca, ušlo se u fazu pada koja nije obećavala, ali sada kao da sve dolazi ponovo na svoje. I ne treba zaboraviti da Crvena zvezda praktično ceo plej-of igra bez nosioca igre - Džoa Reglanda.

Crveno-beli položili su sinoć još jedan veliki test. Uhvatili su se u koštac s rosterom nakrcanim jakim imenima i nekim gotovo neshvatljivim sudijskim odlukama i napravili dar-mar. 

Priznao je i sam Bili Beron posle utakmice da se nikada u dosadašnjoj karijeri nije ovako zabavljao, što je na parketu zaista i potvrdio. Plesao je kao da je sam na ovom svetu i izgledalo je kao da je svaki momenat njegov! On je grabio prilike kao jabuke, pucao iz svih oružja i čak imao vremena da atraktivnim potezima i asistencijama dovede atmosferu do tačke usijanja. Beron se nikada u dosadašnjoj karijeri nije suočavao s ovakvim takmičarskim pritiskom, niti je vodio tako velike borbe kao ove za jadranski tron i Evroligu, što je i moglo da se oseti u drugom polufinalnom okršaju s Partizanom, ali je pokazao da je više nego spreman da iznese teret velikih očekivanja i Zvezdi podari ono što je prošle godine izgubila. Čak i u situaciji kada Stratos Perperoglu nije bio dovoljno našpanovan. Što, videli smo u polufinalu, ne znači da se to neće promeniti.

Još u izveštaju jučerašnje utakmice izneli smo zaključak da je nad Ognjenom Dobrićem učinjena velika nepravda. Deo sezone jeste izgubio zbog povrede, ali u nekoliko momenata bio gotovo potpuno zaboravljen i dobijao je marginalne uloge. Presedeo je čak dve i po četvrtine na startu polufinala, pre nego što ga je Milan Tomić uveo, da bi za 11 minuta sručio apsolutno sve što se tražilo - atomsku energiju, hladnokrvnost kobre, hiruršku preciznost i neverovatnu sigurnost. Ubrzo mu se svet okrenuo i sada je neko bez čijih minijatura Crvena zvezda ne može da funkcioniše. Videlo se to i sinoć, jer je igračima Budućnosti zadao nekoliko teških udaraca i onemogućio im povratak u meč.

Kvartet Odžo - Cirbes - Faje - Simanić demonstirao je kako se evroligaš pretvara u topovsko meso. Neverovatne batine istrpeo je Majkl Odžo i prosto je neverovatno kako je dosuđeno samo šest prekršaja u njegovu korist. Uz brojne udarce ostao je smiren kako bi ukazao Gogi Bitadzeu da je možda prebrzo poleteo u oblake. Uz pomoć saigrača izbacio ga je iz takta, a na momente učinio i da supertalentovani Gruzin nema apsolutno nikakvu funkciju što ga je kasnije dovelo samo do problema sa ličnim greškama, a trenera Jasmina Repešu u obavezu da igra s nižom petorkom. Majk Cirbes odavno nije onaj stari i možda previše vremena provodi u razgovoru sa sudijama i raspravi sa protivnicima, ali to ga je naučilo prethodno iskustvo. Stameni Nemac obavlja onaj prljavi deo posla za Crvenu zvezdu, a stigao je i da ubaci četiri važna poena sredinom treće četvrtine i tako se uveže u seriju koja je prelomila utakmicu.

Mohamed Faje i Boriša Simanić su gotovo bespoštednim zalaganjem u odbrani anulirali učinak Budućnosti u reketu, ali i pravovremenim iskakanjima umanjili efikasnost Nemanje Gordića (2/7 iz igre), Edvina Džeksona (1/7 iz igre) i Džejmsa Bela (1/5 iz igre). Imali su obavezu da sačuvaju najkonstantnijeg igrača i najboljeg skakača Budućnosti Erla Klarka i to su uradili vrlo dobro, jer su mu dozvolili tek osam poena i tri skoka.

Filip Čović i Dejan Davidovac podelili su Reglandov kolač učinka i rasporedili na zajedničkih 16 poena, 10 asistencija i sedam uhvaćenih lopti. Čović je Zvezdu pokrenuo u finišu poluvremena i sa pet poena i dve asistencije u završna četiri i po minuta najavio kasniji preokret, dok je Davidovac dao određenu stabilnost u skoku i nekoliko ključnih dodavanja. Za momke čiji opis rada nije trebalo da bude ovakav obavljaju strašan posao, jer na početku sezone nisu ni bili projektovani da drže konce u rukama i odlučuju o tituli. Obojica su iskoristili vreme da pokažu koliko im tim znači i da su verni vojnici, spremni da urade sve što je potrebno za pobedu. 

Košarkaši Budućnosti: Bili smo mlaki, ubili nas iz tranzicije

Sada Crvena zvezda sve to mora da ponovi u nedelju, uz korekciju zagrađivanja reketa kako bi se umanjio ofanzivni skok protivnika (14). Jer, to je jedini način da se izađe na kraj s ovakvom grupom igrača koja još nije naučila kako se postaje tim. Na kraju bi sklapanje rostera na osnovu imena i prezimena, te individualnih kvaliteta moglo skupo da košta Plave. Sve glavne karike izuzev Norisa Kola su podbacile, a Repešino forsiranje nekadašnjeg NBA košarkaša nije dalo nikakav rezultat. Teško da će igrači Budućnosti imati još jedno loše šutersko veče (23/59 iz igre - 39 odsto; 7/24 za tri) i tu će se Crvena zvezda naći na najvećem testu.

S dve pobede u džepu, nezamislivo je da crveno-beli omanu...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport, MN Press