Termopilski klanac

"Termopilska bitka je vođena između saveza grčkih gradova-država i Persijskog carstva kod Termopilskog klanca u centralnoj Grčkoj avgusta 480. p. n. e.  Mala sila vođena spartanskim kraljem Leonidom blokirala je jedini put kojim je masivna vojska Kserksa mogla da napreduje, koristeći povoljan teren, dobru strategiju i dobro obučene vojnike. Zbog defanzivnog terena, planinski klanac Termopile (u prevodu sa grčkog “vruća vrata") odabran je kao najpogodnije mesto za odbranu. Taj prolaz je bio toliko uzak da se dvoja bojna kola nisu mogla mimoići. S jedne strane je bila planina, a sa druge more".

Još pre 2.500 godina vojni stratezi su shvatili jednu stvar - nije važna sila koja napada, niti kakava je sila koja se brani, važna je šahovska tabla na kojoj se pomeraju figure. Zapravo važnija od samih figura. I onog ko ih pomera.

Teren. Bojno polje. I njegova konfiguracija. Ako vam to ide naruku, onda i sa 300 sposobnih ljudi možete da blokirate čitavu armiju koja kada ispali strele zaklanja sunce.

Ili da, 2.500 godina kasnije, u igri zvanoj košarka, u beogradskom Termopilskom klancu sa 12 sposobnih ljudi zaustavite silu koja preti da pokori Evropu i stiže sa krajnjeg zapada Starog kontinenta pod imenom Barselona.

I kao što se persijski kralj Kserks godinama spremao da nastavi rat, kao što je dopremio ogromnu vojsku i mornaricu u Malu Aziju, tako su i Načo Rodrigez i Sito Alonso posle prošlogodišnjeg debakla spremili popuno novu armiju za napad, napravili samo sećanje od Panatinaikosa u prvom kolu Evrolige, potpuno osokoljeni stigli u Beograd i mislili da je to prag koji ćemanje ili više lako preći. Izginuli su u toj nameri.

Nisu oni zapostavili pitanje konfiguracije terena, ozbiljni su to magovi svog zanata, ali jednostavo nisu pronašli rešenje za to pitanje. Kao što to mnogima pre njih nije uspevalo za rukom.

Pionir je opet odradio svoje. Klanac je izdržao najjači nalet ove sezone.

Sito Alonso pre utakmice: "Mnogi igrači ne znaju kakva je atmosfera Pionira. Toliko je posebna da ne možete da čujete ni himnu Evrolige, imaju veliki broj specijalnih pesama, koji komunikaciju protivničkog tima čine gotovo nemogućom".

Alonsov prvi komentar posle poraza: “Nismo se snašli u ovakvom okruženju“. Dakle - znao je on u kom grmu leži zec. Fenomen Pionir već je decenijama prisutan u Evropi. Nije to samo klupska stvar. Hram košarke je to. Alonso je čak i vežbao neverbalnu komunikaciju u organizaciji napada jer je znao da glasom to neće moći da uradi - nije vredelo.

Ko to uživo nije osetio, ne može na pravi način da razume. Taj naboj, jezu kada zagrmi sa tribina koje podrhtavaju i prete da se sruše, tu akustičnost, zujanje u ušima. Te uglove usana košarkaša koji se iskrivljuju u osmeh kada krene sudar “navijači vs himna Evrolige“. Ta dinamika disanja u Pioniru kada je prazan, pa kada se spuste zavese za trening, kada je samo dopola pun u ABA ligi i  na kraju kada dođe onaj klimaks kada je Pionir prepun i naoštren za Evroligu.

Tada je lopta protivniku klizavija, nikada nije bila veća, a obruči nikada manji. Tada se gubi dimenzija normalne košarke, tada ime na dresu ne znači ništa, publika nije u ulozi posmatrača već trči, pravi blokove, pogađa trojke, udara banane, kao što to reče Stefan Janković.
"Nisam morao ni da skočim da udarim blokadu Tomiću, navijači su to uradili umesto mene. Čoveče, ta energija, to ne može da se objasni".

Kada se utakmice igraju u nekadašnjem Pioniru, u dvorani koja je prošle godine dobila ime po doktoru ove igre Aleksandru Nikoliću, teren i okruženje su važniji i od igrača, trenera, sreće, raspoloženja, nadahnuća.

Zidine Pionira određuju pobednika boja. I to je jedinstven slučaj - u celom svetu!

Čast Areni i svim svetskim kultnim borilištima, ali Pionir je Pionir. "Vruća vrata" Crvene zvezde. Pravi Termopilski klanac.

Piše: Strahinja Klisarić;
Foto: Star Sport, MN Press.