Teodosić za MOZZART Sport: Nadam se da ću igrati u Zvezdi! To je moj san!
Vreme čitanja: 4min | pet. 19.09.14. | 09:31
Neuhvatljiv je za čuvare na terenu, kao i za medije van njega (ovog puta ne i za nas), a često izgleda kao da mu je dosadno dok igra. Možda zato što – kako su davno rekli neki pametni ljudi – genije, za razliku od ostalih, vidi rešenje problema pre nego što se problem uopšte pojavi. Svetski kup u Španiji podsetio nas je na nešto što smo možda i zaboravili – koliko je Miloš Teodosić izuzetan i darovit igrač
Prvo su ga, kada je pre pet godina redom demolirao Špance, Slovence i sve ostale koji su "naleteli", voleli kao boga. Onda su ga krivili za svaki poraz i neuspeh reprezentacije Srbije, ali i Olimpijakosa i CSKA. Proglasili su ga za velikog gubitnika, oni koji nemaju dovoljno košarkaške mašte da shvate njegovu igru, neverovatan pregled igre i ideju koja se graniči sa umetnošću. Kao ni njegovu asistenciju posle koje ostaje samo jedno veliko "vau"...
Izabrane vesti
Samo 24 časa posle istorijskog pohoda na svetsko srebro, Miloš Teodosić, na konto nekih prošlih dana, odgovarao je za MOZZART Sport i na pitanja posle kojih bi se u redovnim okolnostima obavezno mrštio ili pokušao da "uhvati krivinu", u čemu je takođe majstor, jer i te kako voli da izbegne intervju kada kog mu se ukaže prilika.
"Evo, tu sam... Stojim... Samo nemojte neka teška pitanja, mrtav sam umoran", uz osmeh će najbolji plejmejker Srbije još od vremena kada je parketima harao njegov selektor Aleksandar Saša Đorđević.
Izabran si u najbolju petorku Svetskog kupa u Španiji. Čak smo i mi glasali za tebe!
"Pa i treba... Mada, od vas sam očekivao da ćete glasati za Pau Gasola, a-ha-ha... Dobro, sigurno da svaka individualna nagrada prija. Nije neka fraza, ali ne bi bilo ništa od toga da pored sebe nisam imao 11 sjajnih momaka i ceo stručni štab. Eto, i ovom prilikom im zahvaljujem. Ovo je između ostalog i njihov uspeh, kao i plod jedne sjajne atmosfere koja je vladala tokom čitavog prvenstva, što smo pokazivali u svakoj utakmici."
Bilo je mnogo onih koji su te u poslednje tri-četiri godine stalno kritikovali, pričali svašta kada si brljao na terenu, kako navodno nisi potreban reprezentaciji! A sada ti se svi, pa i ti kritičari, klanjaju i kunu se u tebe?!
"Sigurno da će, kada ne igraš na nivou koji drugi očekuju od tebe, doći kritike koje u svakom slučaju ne prijaju. Opet, manje-više sam navikao na sve to. Najvažnije je da smo zaista u svakom trenutku na ovom prvenstvu demonstrirali da se svi mi borimo za Srbiju i dres koji nosimo. Ne samo sada, nego i ubuduće. Niko ne bi trebalo da nam zameri na nekoj lošoj utakmici. Svi smo mi ovde dobrovoljno, sa velikom željom i voljom da igramo za reprezentaciju."
"SAD SMO NAŠLI PRAVU MERU"
Uvek si igrao lepo za oko, ali nikad bolje i pametnije nego sada, na ovom Svetskom kupu. Nikada na parketu nisi bio tako racionalan, svestan u svakom trenutku šta je najpotrebnije ekipi?
"Znate kako, možda to tako dođe između ostalog i s godinama, s atmosferom u ekipi. Generalno, ne volim da komentarišem svoje partije, ali izgleda da to dolazi i sa zrelošću."
Mnogo si dobro razigravao tim u Španiji. Izgleda da je za tebe bitan psihološki pristup i odnos s trenerom, a Sale Đorđević ga očigledno ima?
"Dobro, ne možete da kažete da kod Dude Ivkovića nisam imao slobodu, da mi nije davao odrešene ruke?"
Možda ti je davao i previše slobode?
"Da, ali davao mi je snagu... Izgleda da smo sad našli neku pravu meru i potrebnu hemiju između trenera i plejmejkera, kao i da se to isplatilo u korist ekipe."
Doček? Tebi je drugi put, pošto si već bio na terasi posle srebra 2009. u Poljskoj.
"Sjajan, fantastičan... Sigurno nešto o čemu smo svi kao klinci sanjali, maštali o tome. Sada smo doživeli to i zaista mi je drago da vidim da smo koliko-toliko probudili Srbiju i usrećili veliki broj ljudi."
Koje ste pesme pevali u svlačionici? Šta vam je bio hit?
"Pevali smo mnoge pesme, ne samo jednu stvar. Bilo je mnogo hitova! Pevali smo Beogradski sindikat, ovu himnu THC-a i još mnogo toga..."
Kako ćete slaviti i koliko dugo?
"Pa sve zavisi... Neko ima dva, neko tri, neko sedam dana odmora. Sve po zaslugama..."
A koliko imaš ti?
"Pa sedam! A-ha-ha..."
"MOJA BABA JE KRALJ!"
Gde ćeš se odmoriti?
"Uglavnom u Valjevu. Treba da vidim i babu... Moja baba je kralj!"
Jedini si Srbin iz nekadašnje "kolonije" u Moskvi koji je ostao u CSKA?
"Krivo mi je što smo se Krle, Micov i ja nekako razdvojili, jer smo imali sjajnu atmosferu u svlačionici."
Šta god neko pričao, ti si prva zvezda reprezentacije, iako si uvek bio ravnodušan prema takvim epitetima?
"Generalno, mislim da u ovoj reprezentaciji nemamo zvezdu ili zvezde. Igrali smo jednu timsku košarku i to je bio naš veliki plus."
Masa ispred Starog dvora ti je skandirala "MVP, MVP"...
"Nisam bio MVP, a-ha-ha..."
"NE VOLIM DA LJUDI VIDE MOJE EMOCIJE"
Kako si uvek tako nezainteresovan i ravnodušan prema slavi?
"Dobro, možda ja negde u sebi to pokazujem, kada ostanem sam, ali ne želim da bilo ko vidi. Pogotovo kada sam nesrećan i tužan. Isto tako ne volim da vide ni kada sam srećan."
Ko je najzaslužniji za ovaj istorijski uspeh i svetsko srebro?
"Tim!"
Ko je bio glavni za atmosferu? Verovatno Muta Nikolić?
"Između ostalih i Muta, ali i kompletan tim koji je napravio celu atmosferu. Baš zato nikoga ne bih izdvajao."
Još da konačno postaneš prvak Evrope i da sve zaokružiš?
"Čekajte, pa nismo ni prvaci sveta, kako da zaokružim?!"
Ma dobro, kao da jeste, ali mislio sam na klupskom nivou?
"Idemo korak po korak, a moj prvi sledeći cilj je Evroliga."
"NADAM SE DA ĆU IGRATI U ZVEZDI!"
Hoće li te pristalice Crvene zvezde, čiji si osvedočeni veliki navijač, pred kraj karijere videti u crveno-belom dresu? To si jednom pomenuo kao opciju?
"Teško pitanje za ovaj trenutak... Ja bih iskreno voleo da se to desi, nadam se da će se jednog dana ukazati prilika da ispunim i taj san", zaključio je Miloš Teodosić.
(Foto: Action Images; Fiba.com; MN PRESS; Facebook)