Sveti duh ušao u Šišmiše (VIDEO)

Prošle sezone Atletiko je postao globalni ljubimac zbog rukavice u lice Barseloni i Realu i prekida hegemonije dva giganta. Svaki put kada se u Španiji pojavi “neko treći”, Primera dobije drugu dimenziju.

Ko se još ne seća Iruretinog Superdepora? Zatim Kovačevićevog i Nihatovog Real Sosijedada za koje se u Srbiji navijalo kao da su Sakramento Kingsi. Antićev Atletiko sa duplom krunom je nešto ranije ušao u legendu. A, svoje pristalice su imali i ruska Selta, zatim Sevilja, prelepi i neustrašivi Bijelsin Bilbao, pa čak i ona Majorka sa kraja veka…

A, onda je Real stvorio originalne Galktikose, Ronaldinjo je doneo šou na Nou kamp i krenuo je rat jači nego ikada između Reala i Barselone. Kao da je Franko oživeo! Sve je kuliminiralo dolaskom Murinja koji je otvorio totalni front sa Kataloncima. Gledali smo po nekoliko El Klasika tokom sezone, dobar fudbal, Mesija i Ronalda, ali i tuče, podmetačine, kuknjave… Deset titula zaredom su između sebe raspodelili Barsa i Real, niko treći nije postojao.  

Rodio se Simeoneov Atletiko i vratio veru da Realovi i Barsini milioni ne mogu baš sve. Sekundi su delili Jorgandžije da prošle sezone trijumfuju u Ligi šampiona i pomalo obrukaju Real i Barsu duplom krunom. Međutim, i pored Atletikove pojave, nešto je falilo.

Nekako je sa scene u međuvremenu isparila Valensija. Sinonim za “treći klub”  u poslednje dve decenije.

Do tada sjajan sportski direktor, Manuel Ljorente se ipak nije snašao u ulozi predsednika, jer poznavanje fudbala i biznisa ipak nisu ista stvar. Loš izbor trenera, premabiciozan projekat sa izgradnjom novog stadiona, sve češće odsustvo iz Lige šampiona su Valensiju pretvorili u jednog od najvećih dužnika u svetu fudbala. Kada je dug narastao na 400 miliona evra, Ljorente je kapitulirao i predao klub u ruke kreditora iz “Bankije”. Banka je postala vlasnik kluba.

Valensija je grcala i morala da prodaje najbolje igrače poput Davida Vilje, Davida Silve, Huana Mate, Roberta Soldada, Raula Albiola, Đordija Albe, prošlog leta je ostala i bez Žeremija Metjua. Zamislite da su svi oni mogli da ostanu u klubu?

Klub je bio na rubu propasti, a onda se pojavio singapurski milijarder Peter Lim i posle višemesečnih natezanja sa Bankijom postao vlasnik 70 odsto akcija kluba. Počelo je stvaranje novog tima, a sve po projektu Superagenta Žorža Mendeša, Limovog bliskog prijatelja i savetnika. Mnoge je iznenadila odluka da Lim otera trenera Picija koji je Valensiju vratio na zdrave osnove posle neuspelog pokušaja sa Miroslavom Đukićem. Zapravo, Superagent se tu najviše pitao.

Mendeš je izvadio aduta iz rukava, Lim samo potvrdno klimnuo glavom i na kormilo Valensije je došao Nunjo Ešpirito Santo. Nekada solidan portugalski golman i Mendešov dugogodišnji klijent. Čovek rođen na afričkom ostrvu Sao Tome i Prinsipe. Zanimljivo, Nunjo Ešpirito Santo je prvi klijent i prvi veliki transfer u menadžerskoj karijeri Žorža Mendeša. Čovek čije pezime u prevodu znači Sveti duh je kao igrač upijao znanje od Žozea Murinja, a uz Mendeša stekao i dopunsku nastavu u nekim drugim sferama.

U Valensiju je došao sa skromnim iskustvom, pošto je dve godine bio trener slabašnog Rio Avea. Ipak, u biografiji mu piše da je u jednoj sezoni sa ovim klubom došao do finala Liga Kupa i Kupa Portugala, što i nije loš rezultat s obzirom na odnos snaga u portugalskom klupskom fudbalu.

Valensija je trebalo da predstavlja prevlik zalogaj, ali se ispostavilo kao pun pogodak za obe strane. Portugalac je sa Slepim miševima ostvario start iz snova. Pet pobeda i dva remija u sedam mečeva za najbolji početak Valensije u poslednjih pet godina.

Osim bodovnog kapitala, ono što impresionira u igri Šišmiša sa Mestalje je da su se vratili svom nekadašnjem stilu igre. Ubitačni kontranapadi koji su ne tako davno bili zaštitni znak Valensije koju je lansirao Ektor Kuper. Ona sledeća Valensija - Benitezova - bila je još uspešnija, ali Kuperov tim je mnogima ostao urezan u sećanje kao autsajder koga su svi voleli.

Sezona 1999-2000 u Ligi šampiona je bila planirana kao mega okršaj Van Galove Barse sa Holanđanima i Kranjotijeve skupocene igračke Lacija. To su bila dva ubedljivo najbolja i najjača tima u Evropi.

I onda su naleteli na Valensiju… Ono što su tada Gaiska Mendijeta, Klaudio “Vaška” Lopez, Đerar, Kili, Kanjizares i matorci iz odbrane (Pelegrino, Đukić, Karboni i Angloma) uradili prvo Laciju u četvrtfinalu (5:2 na Mestalji), pa potom i Barsi u polufinalu (4:1 na Mestalji) je bio diplomski rad na temu “Ubiti i poniziti kontranapadom”. Nikome nije bilo jasno kako ih je Real pregazio u finalu…

Izgubili su sledećeg leta Lopeza, Farinosa, Đerara, ali su na još veće iznenađenje ošet sledeće sezone igrali finale Lige šampiona. I opet poraženi na još suroviji navčin. Suze Santjaga Kanjizaresa i veliki gest velikog Olivera Kana će biti slika za sva vremena sa tog finala u kojem su golovi padali samo sa bele tačke.

Het trik Rivalda začinjen makazicama u 90. minutu u direktnom okršaju Barse i Valensije za plasman u Ligu šampiona u proleće 2001. godine označiće i kraj jedne ere. Ukleti Kuper će posle toga otići sa Mestalje u Inter da skine prokletstvo sa Neroazura, ali dva prokletstva nikako nisu mogli da daju rezultat.   Krenuće slom njegove karijere (prošle godine radio u turskom Orduu!?), zameniće ga Rafa Benitez i doneti dve Primere i UEFA kup, ali Valensija nikada više neće igrati te fatalne kontre.

Benitezov odlazak je definitivno značio i potonuće velikana sa Mestalje. Poneki uspeh, poneki skalp Reala i Barse, španskom fudbalu su dali Vilju, Silvu, Matu i kompaniju, ali nikada više ozbiljno nisu zapretili.

Posle svih promašaja sa Ranijerijem, Kumanom, Kike Floresom, Emerijem i ostalima sada Valensija opet deluje kao nekada. Onih uraganskih 13 minuta protv Atletika daju naznaku da se nešto dešava na Mestalji.

Sveti duh je zaposeo Šišmiše.

Zato se danas neuhvatljivi begovi Paka Alkasera porede sa istrčanim kontrama Klaudija Lopeza. Omaleni argentinski štoper Nikolas Otamendi je izrastao u miljenika Mestalje baš kao što je to nekada bio i njegov zemljak Roberto Ajala kojem nedostatci centimetara nisu smetali da bude jedan od najboljih štopera planete. Andre Gomeš nije realizator kao Gaiska Medijeta, ali njegovi ulasci iz drugog plana i bušenje rupa u protivničkim odbranama pomalo liče na ono što je radio plavokosi Bask.

Mimo svih očekivanja, posle sedam kola u Primeri, Valensija je prvi pratilac Barselone. Ni Rim nije sagrađen za jedan dan, niti je Simeoneov Atletiko odjednom postao takmac Realu i Barsi. Valensija će teško izdržati trku sa četiri puta skupljim timovima Reala i Barse i suplo skupljim timom Atletika.

Ali, Lim ima novac, Mendeš pomera granice na fudbalskoj mapi (već u januaru su mogući dolasci Enca Pereza i Huana Mate na Mestalju), Nunjo Ešpirito Santo očigledno ima trenerski žicu, a Alkaser, Rodrigo i kompanija umeju da igraju dobar fudbal… Peduslovi su stvoreni, Šišmiši opet igraju ubitačne kontre, na Mestalji se nešto dešava, a Primeera sa četiri jaka kluba bi bilo ono što čekamo godinama.

Jer Primera bez Valensije nije ono pravo... 

(FOTO: Action images)