Štoperi - Barsino prokletstvo dugo 20 godina i teško 180 miliona evra

Od dolaska Johana Krojfa sredinom 70-ih, Barselona je postala prepoznatljiva po angažmanima igrača zbog čijih poteza publika dolazi na stadione. Barsa je kasnijim kupovinama Maradone, Hadžija, Romarija, Ronalda, Rivalda, Ronaldinja, Anrija, Nejmara, Suareza postala jedan od sinonima za fudbalsku atraktivnost i kupovinu fudbalera za koje se publika prosto lepi. Uglavnom je imala sreće sa tim spektakularnim pojačanjima...

Ali, Barselona je poslednjih godina, tačnije u minule dve decenije postala prepoznatljiva i po jednom neslavnom fenomenu. Promašajima prilikom dovođenja defanzivaca. Preciznije štopera.

Uloženih 10 miliona evra u kupovinu Tomasa Vermalena samo će biti dodati na spisak promašenih investicija. Belgijanac je letos kupljen iz Arsenala, ali nije imao sreće i zbog povreda nije čak ni debitovao za novi klub. Pitanje je i kada će to uraditi s obzirom da ga očekuje pauza od četiri do pet meseci.

Vermalen je samo jedan u nizu štopera zbog čijih transfera se Kataloncima okreće želudac. Malo ko veruje da će se Belgijanac vratiti u formu iz Arsenala i vrlo je verovatnije da će završiti kao jedna od mnogobrojnih promašenih investicija Blaugrane.

U poslednjih 20 godina, Barselona je dovela 20 fudbalera na štoperskim pozicijama. Veći deo njih se ispostavio kao bacanje para. Samo se za petoricu ili šestoricu se može reći da su potpuno opravdali uloženi novac.

Vermalen je letos došao kao dugo čekano pojačanje u poslednjoj liniji, pošto Barselona u poslednjih pet godina nije kupila nijednog štopera. Katalonci su gotovo u svakom prelaznom roku jurili kvalitetnog komandanta odbrane koji će pomoći Pujolu i Pikea, ali želje poput Tijaga Silve, Humelsa ili Agera im se nikada nisu ostvarile.

Minuog leta su za 30 miliona evra stigli Vermalen i Matje iz Valensije. Za sada Francuz deluje kao dobro pojačanje i ispunio je očekivanja. Mada nije reč o klasičnom štoperu, pošto je Matje igrao, a i danas povremeno igra kao levi bek.

Poslednji put kada je Barsa kupila štopera pre Vermelena i Matjea, bilo je to 2009. godine. Za neverovatnih 25 miliona evra kupljen je ukrajinski talenat Dmitro Čigrinski iz Šahtjora. Ispostavio se kao totalni promašaj i posle samo godinu dana je vraćen u Šahtjor za deset miliona evra manju sumu.

Barsino prokletsvo sa kupovinom centralnih bekova počelo je 1994. godine. Tada je iz Sportinga doveden Abelardo. On se još može i nazvati pogotkom jer je u klubu proveo osam godina, osvajao je trofeje, bio je skoro pa standardan u prvoj postavi. Ipak, Abelardo nikada nije bio svetska klasa štopera zbog čega je Barsa nemilice kupovala i tražila takav tip igrača.

Seledeće sezone je stigao George Gika Popesku. Rumun je ostavio dobar utisak i bio jedan od retkih pogodaka Barse pošto je bio nezamenjiv u prvoj postavi dve godine, posle čega je otišao u Galatasaraj. Međutim, posle Abelarda i Popeskua kreće serija promašaja uprave kluba prilikom izbora štopera.

Loran Blan i Fernando Kouto su 1996. godine plaćeni lepe pare za tadašnje prilike. Portugalca je oterao Van Gal, Francuz je najuren posle samo godinu dana. Ništa bolje Katalonci nisu prošli i kada su doveli Argentinca Pelegrina kojeg su posle samo godinu dana jedva uvalili Valensiji gde je proigrao i postao kapiten.

U Van Galovoj eri su Holanđani dovođeni kao na traci, pa su tako na Kamp Nou dovedeni Frank de Bur i Vinston Bogarde. Prvi je bio pun pogodak i ostavio dubok trag u Kataloniji, drugi je bio očajan i jedva su čekali da ga se reše.

Sledeći u nizu promašaja je bio Francuz Feredrik Deu. Potom su kupili Bajernovog komandanta odbrane Patrika Andersona, tada jednog od najcenjenijih štopera Evroppe. Nesrećni Šveđanin se teško povredio čim je došao u Kataloniju i naredne tri sezone uglavnom je provodio po rehabilitacijama i bolnicama.

Šta tek reći na 17 miliona evra bašenih na Filipa Klristanvala? Sigurno se sećate tog kiks majstora.

Potom je usledio jedan od retkih pogodaka. Rafa Markez je postao jedan od najbitnijih šrafova u spektakularnoj Rajkardovoj Barseloni. Proveo je u klubu sedam godina i ostavio sjajan utisak. Zanimljiva je i situacija sa Brazilcem Edmilsonom. Iz Liona je došao kao štoper, imao očajnu debitantsku sezonu, ali je u sledećoj prekomandovan na mesto zadnjeg veznog gde je briljirao dve godine. Četvrtu sezonu je opet odigrao loše i napustio je klub. Ono zbog čega je doveden nije ispunio, ali je igrajući te dve sezone na poziciji u veznom redu popravio utsiak.

Osipanje Juventusa posle Kalčopolija, Barselona je iskoristila da dovede Lilijana Tirama. Došao je sa reputacijom jednog od najboljih defanzivaca sveta, ali u Španiji nikada više nije ponovio partije iz Italije. Dve mršave sezone u kojima nije bio standardan.

Sledeće veliko pojačanje je bio Gabi Milito. Argentinac je u to vreme bio jedan od najtraženijih štopera sveta i plaćen je čak 20 miliona evra. Zbog čestih povreda za četiri sezone je odograo samo 48 mečeva u Primeri. Leta 2008. godine, Barselona je platila čak 25 miliona evra za Urugvajca Martina Kaseresa i Brazilca Enrikea. Kaseres je odigrao samo 11 mečeva u prvenstvu, Enrike nijedan! Klub ih je slao na pozajmice, pokušavajući da ih se reši i uspeo je tek posle nekoliko godina. Bačenih 25 miliona...

Zanimljivo je da su dvojica igrača koji nisu dovedeni kao štoperi, ostavili fenomenalan utisak na toj poziciji. Erik Abidal je kupljen za mesto levog beka, a Havijer Maskerano kao zadnji vezni. Gvardiola ih je prekomandovao u srce odbrane gde su pružali sjajne partije.

Neslavna tradicija je nastavljena pomenutim Čigrinskim i sada sa Vermalenom. Malerozni Belgijanac je na dobrom putu da prođe kao Patrik Anderson ili Garijel Milito čije karijere su se sunovratile kada su došli u Barselonu. Sva sreća za Barsu da je u međuvremenu imala Pujola iz sopstvenog pogona i Pikea kojeg je vratila iz Mančester Junajteda za samo pet miliona evra. Mada, imala je i promašaje iz sopstvene škole poput Olegera... 

(FOTO: Action images)