Šta to beše kaljenje na pozajmici?

Sopot se nije ispostavio kao idealno rešenje, pominjala se saradnja sa Obilićem, potom i sa BSK-om iz Borče, ali nijedna ideja nije sprovedena u delo, pa svi oni kojima nedostaju superligaški minuti pred početak sezona gledaju u pasulj nadajući se da će saznati kuda će na kaljenje. A poslednjih godina u Ljutice Bogdana nisu posvećivali previše pažnje tom segmentu poslovanja. Osetio je to i klub, a ponajviše deca Crvene zvezde koja čekaju na šansu u prvom timu.

A fudbal je surova igra i jasno je – neće je svi ni dočekati. Selidbe na pozajmice tako se nameću kao najbolje rešenje, barem dok se i definitivno ne prelomi ko je kalibar za crveno-bele, a ko ne. Međutim, poslednjih godina ni to nije davalo rezultate. Ni Zvezda više nije tim koji može da plati takve poslovne poduhvate, klinci se radije odlučuju na ranu selidbu u inostranstvo no na sticanje iskustva po srpskim terenima, a ni čelnici kluba nisu se preterano upinjali da razmišljaju o budućnosti.

Od dolaska Zvezdana Terzića načinjeni su određeni pomaci, ali utisak je – nedovoljni. Uostalom, zašto bi uslovno rečeno manji klubova razigravali igrače konkurentima kada za to ne dobijaju finansijsku nadoknadu, pa ni igrače koji prave ogromnu razliku na terenu?

Tako je recimo Mamadu Mbođ, koji je tokom probe na Topčiderskom brdu ostavio više nego solidan utisak, u dresu Napretka ove jeseni odigrao svega 123 minuta, samo na jednoj utakmici više od 20. Sticanje iskustva? Mora da je bilo boljeg rešenja?

Tek nešto bolje je prošao Nemanja Ahčin, jedini preostali fudbaler Crvene zvezde koji je zavredio priliku u superligašu. Mladi vezista (20) u dresu Mladosti iz Lučana odigrao je svega 268 minuta u eliti, tri puta je bio u startnih 11, ali ga u poslednja četiri kola nije bilo na terenu.

U drugom rangu takmičenja, odnosno Prvoj ligi Srbije, za minute su se tukla trojica i to sa mnogo više uspeha. Marko Marinković je standardan u štoperskom tandemu beogradskog Sinđelića (propustio je samo jedan meč, ali notiraćemo da čini drugu najgoru odbranu u ligi). U startnih 11 istog kluba redovan i Nikola Karaklajić, momak koji već ima iskustva sa pozajmicama pošto je bio na kaljenju u Voždovcu. Ali je tek u Sinđi osetio kako je to kada stručni štab ozbiljno računa na njega. Kasno je stigao, brzo se ustalio u prvoj postavi, odigrao osam utakmica i namestio dva gola.

Poslednji u drugoj ligi je Nikola Stojković, koji je svoju priliku dočekao u BSK-u iz Borče za koji je na 11 utakmica odigrao 739 minuta i postigao dva gola.

Ostali se „lome" po nižim ligama, ali sudeći po minutaži ovih koji su na papiru imali više sreće možda su i bolje prošli? Stoga je teško reći ko ima veće šanse da na zimu ili na leto zaista i dobije priliku u prvom timu. Golman Filip Manojlović i i defanzivac Zlatko Iličić, obojica trenutno na kaljenju u Sopotu, spadaju među one koji imaju čemu da se nadaju uprkos tome što nisu u republičkom rangu. 

Uostalom uprava Crvene zvezde, pritisnuta finansijskim mukama, više puta je najavljivala okretanje sopstvenim resursima. Ove sezone su tako u prvom timu standardni bili Luka Jović i Mihailo Ristić, na kašičicu su igrali - ali ipak igrali - i Marko Grujić i Vukašin Jovanović... Ni drugi ne bi smeli da izgube nad? Ali Zvezda bi kao klub morala da pronađe modus po kojem bi buduće pozajmice zaiasta služile svrsi.

(FOTO: Star Sport)