Šta je to sa Čelsijem i zašto svaki put drama u prelaznom roku?

Čelsijev značaj u evropskom fudbalu počeo je da opada od rasturanja generacija koje su osvojile Ligu šampiona 2012. i Lige Evrope godinu dana kasnije. Ono po čemu je tim iz Zapadnog Londona poslednjih sezona uglavnom prepoznatljiv jesu haotično funkcionisanje u prelaznom roku, zanemarivanje mišljenja šefa struke i na kraju gotovo histerične kupovine koje ostavljaju gorak ukus u ustima vodećih ljudi na Stamford bridžu.

Tu, naravno, ne mislimo na kupovine Ngola Kantea ili Markosa Alonsa, Pedra ili Seska Fabregasa, jer su se te operacije pokazale kao uspešne, ali daleko od toga da je Čelsijeva transfer politika u mnogim slučajevima imala smisla. Takav slučaj mogao bi da se ponovi i ove zime. 

Došli smo na pola puta aktuelne transfer pijace, Čelsi je ponovo jedan od „najkativnijih“ na tržištu, a ponovo ništa nisu uradili. A vreme lagano otkucava... Kupovina Kristijana Pulišića iz Dortmunda 2. januara za basnoslovnih 64.000.000 evra polarizovala je fudbalsku javnost u Evropi. Američki reprezentativac imao je ugovor sa Dortmundom do juna 2020. godine, a posle svega što (ni)je pokazao pod komandom Lusijena Favra, pogotovo u dosadašnjem delu sezone, teško da može da ubedi nekog da zaista vredi taj novac. Druga strana medalje je Pulišićeva mladost, odnosno to što će Čelsi ovom kupovinom otvoriti ogromno tržište Sjedinjenih Američkih Država. Svakako, Mauricio Sari na poletnog Amerikaca hrvatskih korena neće moći ni da računa do leta, što daje na posebnoj težini kada nekoga dovodite za ogromnu sumu novca. 

Na Stamford Bridžu trenutno su, kao i letos, otvorene mnoge transfer polemike i svi se nadaju da ishod neće biti kao pre šest meseci, kada je za dva pojačanja utrošeno čak 137.000.000 evra. Kepa Arizabalaga se pokazuje kao dobar golman, pun perspektive i talenta, dok se Žoržinjo još navikava na prilike ostrvskog fudbala, mada predstavlja esenciju fudbalske ideje Mauricija Sarija. Mateo Kovačić je tu, njegova uloga je diskutabilna, a i nije dugotrajno rešenje jer će na Bridžu ostati samo do leta (nema otkupne klauzule u dogovoru o pozajmici).

Čelsi sada juri centarfora i kreativnog, centralnog vezistu. Paralelno s tim ekipa koja mirno sedi na četvrtoj poziciji na tabeli Premijer lige vodi velike bitke na još nekoliko frontova. Od toga da privoli Kaluma Hadson Odojija, inače najvećeg talenta Čelsijeve akademije poslednjih godina, da prekine tihi štrajk i produži ugovor, preko otvorenog pitanja o budućnosti Edena Azara, do toga ko zapravo povlači konce u redovima nekadašnjeg prvaka Evrope?

Šta će Čelsi uraditi sa napadačima? Kao dan je jasno da sa Alvarom Moratom i Olivijeom Žiruom – ne ide. Španac je prokockao sve kredite prethodnog (Antonija Kontea) i sadašnjeg trenera (Mauricija Sarija). Investicija od preko 65.000.000 evra (sa bonusima) nije se isplatila i večiti #2 nije uspeo da se izbori za status glavnog strelca u velikom timu. Morata je verovatno i najtraženija roba trenutno na tržištu, žele ga Milan, Sevilja, Atletiko, Barselona, navodno i Real, a on izgleda hoće samo u Atletiko. Žiru je ušao u završnih pet meseci ugovora, ali se nije proslavio po golgeterskom učinku ove sezone. Svega četrnaest golova postigli su Morata i Žiru (9+5), što je nedovoljno za tim koji gađa najviše ciljeve. Tim ne može da živi samo od njegovog motora Edena Azara, iako se Belgijanac odlično pronašao u Sarijevom sistemu, zbog čega su promene u srcu napada poželjne.

Tu se koplja lome između Gonzala Iguaina i Kaluma Vilsona. Argentinca želi Sari, dok za napadača Bornmuta glas daje Čelsijeva direktorka Marina Granovskaja, najbliža saradnica ruskog milijardera Romana Abramoviča i gospođa poznata kao Iron Lady kluba iz Zapadnog Londona.

Oba slučaja su dosta komplikovana, s tim da je Iguainov mnogo zamršeniji. On sada želi u Čelsi, pošto je letos odbio tu opciju jer se nije osećao dovoljno poželjnim. Sada je Milanu podneo zahtev za transfer, ali su Rosoneri i Iguainov matični klub Juventus u nezgodnoj poziciji zbog dogovora o pozajmici. Juventus bi sada trebalo da vrati pola od 18.000.000 evra, koliko je prvobitno iznosilo obeštećenje za jednogodišnju pozajmicu, ali u Torinu nisu baš željni takvog raspleta. Transfer u Čelsi se vidi kao odlična prilika da se zaradi dobar novac, s obzirom na veliku potrošnju letos, ali ne po svaku cenu.

Ovaj transfer već u startu deluje nelogično jer Iguain ima 31. godinu, a Čelsi godinama vuče dobro poznato pravilo da igračima u četvrtoj deceniji života ne daju ugovore duže od jedne sezone. Iguain na to ne bi pristao sigurno. Pritom, Juventus želi između 40.000.000 i 50.000.000 evra za transfer.

Da li Iguain, koji duže vreme ima problema i sa viškom kilograma, vredi taj novac? Sačuvao je prepoznatljivi golgeterski instikt, ali Premijer liga zahteva mnogo više...

Sarijev čovek od poverenja i klupska legenda Đanfranko Zola priznao je da je na radaru i Kalum Vilson, ali se ništa konkretno ne dešava. Umesto toga gotovo svakodnevno dobijamo oprečne informacije po pitanju onoga što je Čelsi spreman da plati. Od realnijih 30.000.000 evra do, realno, previsokih 55.000.000 evra. Pogotovo jer se radi o igraču sklonom ozbiljnim, najtežim povredama. Od loma stopala, do pucanja prednjih ukrštenih ligamenata oba kolena. Ali, ostrvski klubovi poznati su po tome da za domaće igrače traže nerealne sume novaca i da im se obično želje ispune.

Bornmutov trener Edi Hauv nedavno je izjavio da je Vilson nedodirljiv u klubu i da će eventualno pristati ako neko ponudi 84.000.000 evra. Istina je, ipak, da će Bornmut teško odoleti i manjim sumama novca, pogotovo u okviru od 50.000.000 evra. Vilson jeste dobar premijerligaški napadač i ima podjednako izražene golgeterske i kvalitete asistenta. Ali, sa 26 godina još nije osetio akciju na najvišem, evropskom nivou, pa se tako ovaj posao čini vrlo rizičnim. Drugih opcija u ovom trenutku - nema! A, Čelsi mora da nađe nekoga, pod hitno...

Posle odlaska Seska Fabregasa u Monako u Čelsijevom veznom redu ostala je velika rupa. Ne samo što je diskutabilna odluka klupskog vrha da se olako odrekne igrača za koga je garantovao Sari i kojeg je želeo u svojim redovima i posle leta, već se još veća polemika vodi oko toga – zašto je Čelsi dozvolio da Sesk ode, kada adekvatne zamene nema nigde?

Da, Leandro Paredes iz Zenita je prva želja, ali finiš pregovora je i dalje kilometrima daleko. Na Stamford Bridžu se uzdaju u prijateljske odnose dva kluba, ali ni to nije garant da će se pregovori ubrzati i da će se transfer završiti pre poslednja dva-tri dana. Za ovaj posao Čelsi je spremio preko 33.000.000 evra, pošto je prva ponuda od 29.000.000 evra glatko odbijena.

Rezervna varijanta je još skuplji Nikolo Barela, koga Sari hoće, ali u klubu ga ne vide kao dobro rešenje zato što je mlad, igra za Kaljari i nije se dokazao u najjačoj konkurenciji. A i trebalo bi da se plati blizu 50.000.000 evra. I tu se, opet, vodi borba umova između šefa struke i direktora.

Dok se radi na jačanju tima iz inostranstva, Čelsiju preti da ostane bez svog najblistavijeg primerka – Kaluma Hadson Odojija. Jučerašnja vest da je vihorni krilni ofanzivac spreman da presedi narednih godinu i po dana kako bi kao slobodan igrač otišao u Bajern šokirala je sve u i oko kluba, a Hadson Odoi iz utakmice u utakmicu pokazuje da ima kvalitet, možda čak i za startnu postavu. Čelsi je dosad uspeo da izbegava Bajernove nalete pošto traži 40.000.000 evra, a bavarski gigant to ne želi da plati. Hadson Odoi je ljut i videćemo koliko istine ima u tome da će namerno preskočiti sve zvanične akcije u narednih 18 meseci (?!) kako bi se izborio za ono što želi. To svakako nije dobro za njegovu karijeru, a ni Čelsi i Bajern.

Šta će biti sa Edenom Azarom? To je verovatno i najvažnije pitanje u ovom trenutku. Ako Belgijanac bude otišao, Čelsi će i definitivno postati tek jedan od mnogobrojnih klubova sa mnogo dobrih, ali bez ijednog fudbalera svetske klase. A to Azar zaista jeste.

Pregovori oko novog ugovora su se ozbiljno otegli, Roman Abramovič je svestan šta može da izgubi i nudi mu zasad najveći ugovor u istoriji kluba i platu od preko 350.000 evra. Sari obožava Azara i ne želi da ga izgubi, a ako se Real Madrid zaista bude okuražio da krene u ofanzivu, pitanje je da li Čelsi može da izdrži. Njegov ugovor ističe 2020. godine, a Čelsi sada traži oko 112.000.000 evra za njega. S obzirom na aktuelne fudbalske prilike možda i premalo, ali kako mu se bliži kraj ugovora, to je dosta novca. Ali, teško da i ta, devetocifrena ponuda može da nadoknadi sve ono što bi Čelsi izgubio odlaskom ikone postšampionske ere.

Nije tajna da Azar obožava Real i da voli Čelsi, ali njemu je potreban klub koji će mu obezbediti bitke na najjačim frontovima. A, Plavaca u Ligi šampiona nema već dve sezone od poslednje tri. Niti sada, realno, može da bude konkurent Sitiju i Liverpulu.

Na kraju se postavlja pitanje – ko zapravo vuče konce u Čelsiju kada je u pitanju rad na tržištu? Setiće se mnogi kakve je probleme Antonio Konte imao sa bivšim direktorom Majklom Emenalom, koga je na kraju uspeo da otera iz kluba. Ali, posle Emenala ostala je samo Marina Granovskaja, koja je uzela sve u svoje ruke. Zanemarivala je Kontea, sada to radi i sa Sarijem, mada je nekadašnji trener Napolija i sam priznao da nije baš mnogo zainteresovan za te poslove pregovaranja i dovođenja igrača, već da on voli više da predloži svog kandidata i da onda strpljivo čeka. Čini se da ga, opet, direktori, odnosno direktorka, zaobilazi. Tako izgleda u slučajevima Iguain / Vilson, Sesk, pa čak i Barela / Paredes.

Doduše, ovo je model koji preferira i sam vlasnik Roman Abramovič. Godinama unazad priča se i piše kako voli da diktira svoje uslove, da voli da zabada nos u tuđe poslove i prati gde mu novac odlazi i na koga. Tako je, između ostalog, na Stamford Bridž doveo dva najveća promašaja u klupskoj istoriji – Andreja Ševčenka i Fernanda Toresa. Iako mu je, realno, ovaj drugi doneo Ligu šampion i Ligu Evrope. Ali, Rus je često svojim postupcima direktno ugrožavao rad tima.

Dosta se u poslednje vreme priča i o tome da bi Roman mogao da ode iz Čelsija, a da će na njegovo mesto doći drugi ruski oligarh, Dmitri Ribolovljev, pravo iz Monaka. Zasad nema naznaka da će se to i desiti, ali ništa nije isključeno.

Čelsiju su pojačanja pod hitno potrebna. Ali, ne igrači poput Tjemuea Bakajoka, Danija Drinkvotera, Davida Zapakoste, Mišija Batšuajija, Rahmana Babe, Radamela Falkaoa, Alešandrea Pata, Huana Kvadrada, Loika Remija i ostalih koji su obeležili Čelsijev hijerarhijski sunovrat u poslednjih pet godina.

Čelsiju je potrebno da se promeni mnogo toga u sopstvenoj, vladajućoj piramidi i politici poslovanja. A na sve to treba pronaći i igrače koji će promeniti struju u Čelsiju i ostaviti klub pri vrhu Premijer lige. U suprotnom, naredni meseci mogli bi da budu jako trusni...

Foto: Reuters, Shutterstock