Šta je Teleoptik spremio za prvi tim Partizana: Dva ofanzivna beka, dva krila i „mozak“ na sredini

Silaze sa pokretne trake „Zemunela“ talenti kao slatkiši u fabrici konditorskih proizvoda. Na svakih šest meseci ukaže se pojedincima šansa da se domognu prvog tima. I tako već dve decenije, koliko postoji Sportski centar „Teleoptik“. Na kraju grada, daleko od vreve, a blizu seniorskog pogona, Partizan redovno dobija materijal za velika dela. Samo da ga lepo upakuje, uobliči i spreman je da ide u - izlog.

Na prvi pogled ustaljena praksa, ali kad se zaviri iza kapije tog zdanja postaje jasno će i ovog leta filijala crno-belih imati šta da ponudi starijem bratu.

MOZZART Sport se na licu mesta uverio u nagoveštaje ko su mladići koji će već sredinom juna dobiti šansu da pređu na viši nivo fudbala i tako sebi i klubu obezbede lepšu budućnost.
„Zimus su prvom timu priključeni golman Jovan Trnić, posle priprema zamenjen za Aleksandra Popovića, desni bek Luka Cucin, štoper Strahinja Bošnjak, zadnji vezni Jovan Nišić, krilni vezista Strahinja Jovanović, dok je Veljko Birmančević pozajmljen Radu i bio jedan od protagonista očuvanja superligaškog statusa. Očekujem da će sad najmanje dvojica, a možda čak i petorica poći na pripreme prvog tima. Zavisno za koga se crno-beli odluče, ali nagoveštaji su da će seniorskom pogonu biti priključeni desni bek Jovan Vlalukin (19), levi bek Zlatko Šehović (18) i centralni vezni Filip Čermelj (19). Ako mene pitate, šansu zaslužuju i ofanzivni vezni Stefan Ilić i levo krilo Stefan Đurić“, konkretan je u razgovoru sa naš portal Milan Ristić, mladi trener na klupi Optičara.

Od njega smo potražili i odgovore na pitanja šta Partizan može da dobije u nadolazećim godinama ukoliko se neko od njegovih projekata nametne na višoj istanci. Konkretno: kakvi su bekovi Vlalukin i Šehović?
„Modernog kova. Prošli su kompletnu školu Partizana, osećaju klub do srži, stoje mirno pred grbom, psihološki faktor nekad ume da bude krucijalan. Što se fudbaskih karakteristika tiče, tehnički su obučeni da igraju obema nogama. Zna se, jača je ona kojom napadaju, ali ni drugu ne zanemaruju. Da ne ispadne da ih hvalim, međutim, obojica imaju sjajan centaršut. Jovan je dao jedan, Zlatko čak tri gola, a obojia su namestili po četiri. Ubacivanjem“.

Zanimljivo je da su obojica bili članovi mlađih reprezentativnih kategorija, baš kao i centrlani vezni Filip Čermelj.
„Glavna karakteristika – tehnika. „Jak“ na lopti. Mozak ove ekipe. Rastom je niži od generacije, ali ga to ne ometa u pregledu igre, što dokazuje sjajnom prenosnom loptom. Iako malo krhe građe, poseduje tačan udarac, što je dokazao u poslednja četiri gola, dao je gol Radničkom iz Pirota i dva Slobodi. Često je na terenu sa dve godine mlađim, rođenim bratom, Lukom. Prezime asocira? Njihov otac Miroslav Čermelj je moj saradnik u stručnom štabu“.

Još dva imena svesno izdvaja Ristić:
„Desnokrilni vezista Stefan Ilić je, po subjektivnoj oceni, najbolji igrač lige. Ne moram da pojašnjavam šta to znači: prodori, pasovi, golovi. Sve ima. Kolega na suprotnom kraju terena Stefan Đurić je lucidan, naš je najbolji strelac, dao je sedam golova i od deset situacija „jedan na jedan“ sa golmanom garantujem da će devet puta biti uspešan“.

Zanimljivo je da je Milan Ristić trenirao Šehovića od početka njegove karijere, a da je ostale uzeo pošto su prerasli omladinski staž. Kao takvi preselili su se u Teleoptik, odmah po povratku ekipe u Prvu ligu Srbije.
„U prvih devet kola skupili smo samo tri boda. U bilo kom drugom klubu dobio bih „nogu“, međutim, čelnici Teleoptika i Partizana su me istrpeli, prepoznali urađeno u sezoni ranije kad smo nadmoćno osvojili Srpsku ligu „Beograd“ i stali iza mene. Hvala im na poverenju, posebno predsedniku Optičara, Koviljku Hajderu zbog svega što čine. Ne za Milana Ristića, nego za ove momke. Oni su budućnost Partizana u pravom smislu te reči“.

Saznanje da mu je tokom jeseni pretilo ispadanje, a da je tokom proleća nadogradio ekipu uprkos gorepomenutim zimskim odlascima ne iznenađuje Ristića.
„Prošetali smo se Srpskom ligom, umislili da smo toliko dobri da ćemo po istim principu da pobeđujemo u višem rangu. Nismo bili spremni psihički za prelaz, što nas je uz nedostatak iskustva i sreće koštalo skromnog početka, mada sam i tad znao da će posle šest meseci sve izgledati bolje. I evo, od devete runde do danas uzeli smo 36 bodova, a vranjski Dinamo, koji je za vikend overio plasman u Superligu, 33“.

Teleoptik sezonu završava u četvrtak na svom terenu protiv Bežanije. S obzirom da su sve dileme u ligi rešene, utakmica nema takmičarski značaj, ali će biti prilika za defile talenata.
„Pečat ovog tima su pobede nad novosadskim Proleterom (4:0), Bežanijom (3:0), Sinđelićem (4:0) i TSC-om iz Bačke Topole (2:0). Sve bez primljenog gola. Po opštim ocenama, reč je o najkvalitetnijim sastavima u prvoligaškom karavanu, a mi smo ih bez lažne skromnosti preslišali. I to zato što smo svoji. Ne zavisimo ni od koga. Ne zanimaju nas priče, pričice, kombinacije... Decu učimo fudbalu i ispravnim životnim stavovima“.

Na ovom mestu nekadšanji trener pionirske selekcije („klasa 2000“), između ostalog zaslužan za napredak Dušana Vlahovića pomenuo je da njegova mislija nije samo sportska.
„Osim priomarnog dela, vodimo računa o obrazovanju. Ostalo je od prethodnih generacija, da onaj ko ima slabe ocene u školi ili mora na popravni u avgust može da pokupi stvari i više ne dolazi na treninge. Poruka je jasna: moraju da se spreme i za život posle fudbala. Zato je pravilo da mesečno čitaju po knjigu, a na predlog novog direktora Omladinske škole, Vanje Radinovića, uvedeni su obavezni časovi engleskog jezika, dvaput sedmično. Čak i za trenere“.

OD TUMBE DO ĐUKE SVI ISTO

Kakav stil igre neguje Teleoptik pod komandnom palicom Milana Ristića?
„Sve po knjizi. Kontinuirani napadi, sa nizom kratkih pasova, neprekidnim formiranjem trouglova i dosta kretanja. To je zaostavština Ljubiše Tumbakovića, tako igra Partizan poslednjih 20-ak godina, pa i sad u prvom timu kod Miroslava Đukića vide se ti principi. Zato mi „dole“ moramo da radimo isto kako dečacima koje šaljemo u prvi tim ništa ne bi bilo strano“.

RILE MURINJO

Tokom razgovora sa Vlalukinom, Šehovićem i Čermeljom saznali smo da Milana Ristića svlačionica Teleoptika zove - Rile Murinjo.
„To su se oni šalili, ali je istina da me ponekad tako oslovljavaju. Niko od nas ne voli da gubi, pa ni ja. Posedujem izražen pobednički mentalitet, pa kažem momcima: „ne mora da se pobedi, mora samo da se umre i da se pruži sve od sebe“. Deca su to prepoznala i valjda zato „prišila“ nadimak“.

Razvojni put, karakteristike i očekivanja Jovana Vlalukina, Zlatka Šehovića i Filipa Čermelja imaćete priliku da pročitate u odvojenom tekstu na stranicama MOZZART Sporta tokom srede

FOTO: Star sport, MN Press