Šta čeka Partizan u Ligi šampiona?

Posle mnogo peripetija, pretnji suspenzijama i kaznama, košarkaški klub Partizan odustao je od Evrokupa i odlučio da igra FIBA Ligu šampiona, novo takmičenje koje bi u dogledno vreme, prema planove svetske organizacije, trebalo da postane najbolje na kontinentu.

U ovom trenutku je to takmičenja daleko od zacrtanih ciljeva, ali sa ekipama koje su odustale u međuvremenu od Evrokupa ipak dobija dodatno na težini.

Beogradski crno-beli, odlukom organizatora, smešteni su na kraju u E grupu, u kojoj će se još takmičiti grčki AEK, turski Bešiktaš, poljska Zelena Gora, italijanski Dinamo Sasari, belgijski Šarlroa, mađarski Solnok i nemački Oldenburg.

Sa nekim od njih kroz istoriju crno-beli su već vodili duele, protiv nekih će igrati prvi put, ali svi su u ovom trenutku protivnici za respekt s obzirom na situaciju u kojoj se ekipa Partizana nalazi. 

Ipak, da krenemo redom.

AEK 

Atinski klub već deceniju i po gleda u leđa velikim gradskim rivalima Panatinaikosu i Olimpijakosu. Dvoglavi crno-žuti orao gladan je trofeja i bilo kakvog uspeha u Evropi, a radi se o klubu koji je umeo da pravi ozbiljne rezultate na Starom kontinentu. Radi se o klubu koji je tri puta igrao Fajnal for Evrolige, a 1998. godine je izgubio od Kindera u meču za titulu. Ovaj klub ima dva trofeja u Kupu Saporte.

Ovog leta redove AEK-a pojačali su doskorašnji plejmejker Mega Leksa Nikola Ivanović, Amerikanci Majk Dikson, Džavad Vilijams i Džoš Ovens. Stigli su i Kostas Vasilijadis, odnosno Larencakis Janulis. Odranije su tu nama dobro poznati Malik Herston, Dušan Šakota i Milan Milošević.

AEK i Partizan su se sastajali već u prošlosti i to čak u pet sezona. Prvi put snage su odmerili u sezoni 1977/1978 u Kupu Radivoja Koraća, Partizan je slavio sa 93:78 i 99:88, na kraju su crno-beli i osvojili to međunarodno takmičenje. Ukrstili su koplja i tačno 20 godina kasnije, AEK je slavio u Beogradu sa 73:71, a Partizan u Atini sa 76:68. Obe ekipe su kasnije završile na Fajnal foru. 

Novi okršaj dva kluba imala su već sledeće sezone u Kupu Rajmunda Saporte. Ovoga puta su domaćini bili uspešni. U Beogradu je bilo 87:82 za crno-bele, a u Atini 71:62 za AEK. Usledila su dva evroligaška duela u sezoni 2001/2002 u koja je oba puta trijumfovao grčki klub sa 106:70 i 74:69. Dve godine kasnije opet u Evroligi, ovoga puta Partizan u Beogradu trijumfuje sa 78:71, a u Atini gubi sa 95:92.

BEŠIKTAŠ

 

Poput atinskog AEK-a, ni Bešiktaš u poslednje vreme ne može da drži korak s finansijski i logistički mnogo jačim gradskim rivalima, Fenerbahčeom, Efesom i Galatasarajem, pa je Liga šampiona bila logičan izbor za ovaj klub. Bešiktaš je do sada samo dva puta osvajao titulu prvaka u Turskoj, a najveći kontinentalni uspeh zabeležio je pre četiri godine kada je osvojio FIBA Evročelendž kup.

Tradicionalno, kako to već biva u Turskoj, Uprava je ekipu popunila Amerikancima. Tokom leta su stigli Majkl Rol, Majkl Tompson, Kajl Vims i prva zvezda Di Džej Stroberi, a tu je i Erl Klark. Bešiktaš su pojačala i trojica turskih igrača, Sertač Sanli, Erkan Vejseloglu i Safak Edže. Ipak, najveće pojačanje istanbulski Orlovi dobili su na klupi, jer je za trenera angažovan bivši reprezentativac Ufuk Saridža koji je 2015. godine sa Karšijakom osvojio titulu prvaka Turske.

Kada su u pitanju međusobni dueli s Partizanom u kontinentalnim takmičenjima, sastali su se samo u sezoni 2012/2013 i to u Evroligi. Bešiktaš je u Istanbulu pobedio sa 81:65, dok je u Beogradu trijumfovao Partizan sa 87:72. 

ZELENA GORA

Stižemo i do poljskog šampiona Zelene Gore iz istoimenog mesta na zapadu te zemlje. Nema previše iskustva ova ekipa u evropskim takmičenjima i tek u poslednjih nekoliko godina zasela je na sam vrh poljske klupske košarke. Tokom leta u Zelenu Goru je stigao bivši plej Zadra i Cibone, Amerikanac Džejms Florens, kao i njegovi zemljaci Armani Mur i Džulijan Von. Došli su i Tomas Kelati, odnosno Ukrajinac Igor Zajcev. Odranije je tu Crnogorac Nemanja Đurišić, kao i iskusni Poljaci Adam Hričanijuk i Lukas Košarek. Trener je stari znanac, Slovenac Sašo Filipovski.

Do sada se Partizan nije sastajao sa Zelenom Gorom, a poslednji duele protiv jednog poljskog šampiona, Prokoma, crno-beli su imali u sezoni 2010/11. Tada je oba puta slavio srpski šampion, u Poljskoj je bilo 69:62, a u beogradskom Pioniru samo 61:59. 

DINAMO SASARI

Italijanski klub takođe spada u kategoriju povremenih evroligaša, a do Lige šampiona je, poput Partizana i AEK-a, došao zaobilaznim putem. Morali su prethodno čelnici kluba sa Sardinije da odustanu od takmičenja u Evrokupa. Ovaj klub do sada je samo jednom bio šampion Italije, a pored toga ima i dva trofeja nacionalnog kupa. 

Što se navijača u Srbiji tiče, vest leta bila je da je bivši reprezentativac Duško Savanović potpisao za ovaj klub i trebalo bi da predstavlju jednu od udarnih igala ekipe trenera Federika Paskinija. Tu su i Amerikanci Darijus Džonson-Odom, Trevor Lejsi i Džoš Karter. Plejmejker je Hrvat Rok Stipčević, a valja istaći i Litvanca Tautvidasa Lideku. Čast italijanske košarke brane Đakomo Deveki, Lorenco Derkole, Brajan Saketi i Dijego Monaldi.

Partizan i Dinamo Sasari se nikada do sada nisu sastajali u evropskim takmičenjima, ali su dva bivša igrača crno-belih posle Beograda otišli na Sardiniju – Dru Gordon i Džoš Akojon.

LUDVIGSBURG 

Nemački klub svakako je jedan od manje atraktivnih timova u ovoj grupi. Radi se o klubu osnovanom 1960. godine koji nema nijedan trofej u svojim vitrinama. Najveći uspeh do sada Ludvigsburg je ostvario u sezoni 2006/2007 kada je dogurao do finala plej-ofa Bundeslige. Ali tada je trijumfovao Bamberg. 

U sastavu Ludvigsburga ima čak šestorica američkih košarkaša. To su Kelvin Martin, Aleks, Ruf, Ves Vaspun, Entoni Gil, Dejvid Gonzalves i Džek Kuli. Upravo je Kuli i najpoznatije ime, a prošle sezone igrao je za Unikahu iz Malage. Ostatak igračkog kadra čine Nemci, odnosno naturalizovani igrači sa nemačkim pasošima. Kao i kada je slučaj sa Sasarijem, Partizan se do sada nije sastajao sa Ludvigsburgom. Jedina dodirna tačka sa Srbijom, uslovno rečeno, činjenica da je Britanac Metju Emening po odlasku iz kragujevačkog Radničkog u jesen 2014. godine odigrao pet utakmica za Ludvigsburg. 

ŠARLROA

Spiru Šarlroa je jedan od najtrofejnijih belgijskih košarkaških klubova. Ima 10 titula nacionalnog šampiona, a pet puta je osvajao i belgijski kup. Ovaj klub se u evropskim takmičenjima do sada i nije baš proslavio, doduše, pre desetak godina je u Evrokupu pobeđivao ekipe poput FMP-a iz Železnika i podgoričke Budućnosti.

U klub su tokom letnje pauze stigla trojica Amerikanaca, Di Džej Ričardson, Darel Heris i Adam Kemp. Iz italijanskog Pezara došao je i Jamajkanac Dževon Šepard, a dres ovog kluba zadužio je i bosansko-hercegovački internacionalac Haris Delalić. Domaću igračku osovinu Šarlroa čine Maksim Godo, Aleksandre Libert i Kevin Tumba. Šarlroa i Partizan se nisu sastajali do sada.

SOLNOK

Najbolji mađarski klub stari je znanac i Partizana, ali i svih ostalih ekipa s ovih prostora koje se takmiče u Jadranskoj ligi. Solnok je sedmostruki prvak Mađarske, a ima i šest trofeja nacionalnog kupa. 

Ove sezone redove Solnoka iz podgoričke Budućnosti pojačao je Aleksa Popović, a došli su i američki internacionalci Troj Barnis i Džejms Kini, odnosno Kanađanin Rajan Rajt i bivši košarkaš Hemofarma Miloš Borisov. Kada su u pitanju domaći igrači, prva zvezda bez dileme je David Vojvoda.

Partizan je do sada šest puta igrao sa Solnokom u Jadranskoj ligi i ima skor od četiri pobede i dva poraza, oba u Mađarskoj. Zanimljivo, dva kluba sastala su se i u evroligaškim kvalifikacijama u sezoni 1991/1992, oba puta je slavio Partizan, a sve se završilo osvajanjem titule kontinentalnog prvaka u Istanbulu.

(FOTO: MN Press)