SRSKI SINOVI: Vladimir Ranković - naslednik Filipa Lama (VIDEO)

Vladimir Ranković rođen je 27. juna 1993. godine, a do dolaska na akademiju Bajerna 2005. godine igrao je za mali minhenski klub Hertu, poznatiji Unterhahing i SV Pulah koji se, takođe, nalaze u neposrednoj blizini bavarske prestonice.

Dres nemačkih Pancera nosio je od 2009. godine,  pa sve do kvalifikacionog meča s Mađarskom (3:0) u Novom Sadu 30. maja 2012. Godine, otkad ga više nije bilo na spisku nemačkih selektora.
"Vladi je izuzetno brz, pokretan igrač koji mnogo pretrči tokom jedne utakmice. U ovom trenutku on je blizu prvog tima", rekao je selektor U19 Horst Hrubeš.

Uprkos lepim rečima nekadašnjeg golgetera HSV-a i pogotka na utakmici s Mađarima, Ranković od meča na stadionu Slana Bara nije oblačio dres reprezentacije.

Moguće je da vam posle čitanja ovog podatka prva pomisao bude "odsvirao svoje kod Nemaca", a možda su i nemački treneri zaista ubeđeni da dečak poreklom iz Srbije nema ništa novo da ponudi njihovim nacionalnim timovima. Tako, međutim, nisu mislili Bajernovi stručnjaci.

Ranković je jesenas propustio EP u Estoniji, ali je zato letnji pripremni period započeo s prvim timom Bajerna, a zatim se nametnuo u trening kampu amaterske ekipe, za koju je debitovao u martu prošle godine na meču s Frajburgom. Kod trenera Memeta Šola zaslužio je status standardnog igrača, nakupivši tokom jeseni čak19 nastupa, uz jedan postignuti gol.

Za razliku od prethodnih godina, kada se kao krilo isticao u ofanzivnim akcijama, omaleni Srbin (172 cm) je kod Šola, preseljenjem na poziciju desnog beka, pokazao šta mu najviše odgovara. Stručnjaci ga često porede s kapitenom odraslih Bavaraca Filipom Lamom, ne samo zbog visine, već i zbog brzine, driblinga, odličnog šuta iz daljine i stalne želje da se pridodaje napadačima.

Toliko je to kvalitetno izvodio u konkurenciji timova iz Regionalne lige da su u stručnom štabu Jupa Hejnkesa odlučili da ga krajem decembra, zajedno sa još trojicom Šolovih učenika, povedu na zimske pripreme u Dohi.
"Mi u klubu verujemo da će dani provedeni na pripremama sa profesionalnim timom u Kataru pomoći četvorici naših mladih fudbalera da brže napreduju", rekao je sportski direktor Bajerna Matijas Zamer.

Iskusni Hejnkes izrazio je zadovoljstvo zbog adaptacije kvarteta na zahteve profesionalnog pogona, izbegavši da se pojedinačno izjašnjava.
"Oni su mladi fudbaleri koji poštovanjem pravila pokazuju svoje lepo vaspitanje", istakao je Hejnkes.

Preporuke prvog tima učiniće Rankovića bližim reprezentaciji Nemačke, što kvari šanse ljudima iz FSS da ga privole reprezentaciji njegove otadžbine.

DVA PUTA PROTIV SVOJIH

Od 16 utakmica za selekcije U17, U18 i U19 Nemačke, Ranković je čak dva puta igrao sa svojim vršnjacima iz Srbije. S prvog okršaja protiv Orlića odneo je pobedu. Bilo je to 19. septembra 2009. godine, kada su naši predvođeni selektorom Dušanom Šuljagićem izgubili sa 1:0 u meču prijateljskog karaktera. Za Srbiju su tada igrali Nikola Aksentijević, Matija Nastasić, Jevrem Kosnić, Srđan Mijailović, Lazar Marković…

U drugom duelu, 25. maja 2012. godine, igralo se za bodove u kvalifikacijama za EP u Estoniji i tada su Orlići prepustili bod Nemcima, iako su u Novom Sadu vodili u dva navrata. Ranković je od selektora Hrubeša dobio šansu u poslednja četiri minuta, a naredne dve utakmice, s Rumunijom i Mađarskom, odigrao je cele.

Pogledajte i sjajan Rankovićev gol, na kojem se upravo vidi jedna od osobina zbog kojeg ga smatraju naslednikom Filipa Lama. Naime, ovo mu je jedna od specijalnosti: da sa strane na kojoj igra beka uđe u sredinu i neretko šutira na gol...

Podsetite se priče o svim "srpskim sinovima" koje smo dosad predstavili, ali i pojedinačnih primera Andreja Modića, Nikole Gagića, Darka Jevtića, Vladimira Stojkovića juniora...

Autor: Dejan Petković