SRPSKI SINOVI: Tata, svaka ti čast, ali meni je idol Nemanja Vidić

MOZZART Sport predstavlja Stefana Milovca, fudbalera portugalskog Oljanensea, selekcije U19. Rođen je 16. novembra 1996, sedam meseci pre nego što će njegov otac Stevan, član šampionskog tima Vojvodine s kraja osamdesetih prošlog veka, okačiti kopačke o klin u portugalskom Salgeirosu.

Stefan se posvetio fudbalu odmalena, potvrđujući tačnost stare narodne izreke da „iver nikada ne pada daleko od klade“. Prve godine proveo je u malom klubu FC Sao Luis iz grada Faro, gde se porodica nastanila nakon završetka karijere Milovca seniora, da bi ga kasnije put odveo u Escola de Futebol de Faro. Kako škola fudbala nije imala pionirski uzrast, Stefan je 2008. prešao u svoj sadašnji klub.
„U Oljanenseu sam prošao sve kategorije, a sada sam omladinac sa jednogodišnjim stažom u timu. Igram standardno, štoper sam, uživam dok sam u ulozi defanzivca i to mesto napuštam samo ako rezultat traži da se preselim u protivnički kazneni prostor“, priča Milovac.

Sa izuzetnom visinom od 197 centimetara mogao je komotno da se oseća i među košarkašima, ali taj sport je prepustio starijim sestrama Tamari i Tatjani. Stas koristi kao svoje oružje, a otvoreno priča i o detaljima u igri koje mora da ispravi.
„Visina i snaga su moje prednosti, a mogao bih da kažem i da sam dosta brz. Morao bih da popravim tehniku koju nisam dovoljno savladao zbog malog broja treninga. Tu slabost zasad uspevam da nadomestim snagom i brzinom, ali verujem da ću nastaviti sa napredovanjem u svakom pogledu“.

Uspeh je zagarantovan ukoliko se radi, a Stefan se za pomoć obratio najboljem mogućem učitelju.
„Poslednjih godinu dana treniram individualno jednom nedeljno s tatom. On mi ukazuje na nedostatke, kući dosta pričamo o igri i daje mi savete. Traži da bude sve perfektno, pa mi nekad bude i dosadan“, našalio se Stefan.   

Očeve igre nije mogao da zapamti, ali zahvaljujući arhivskim snimcima može da vidi kako se osvajala titula s Vojvodinom u SFR Jugoslaviji i kako je funkcionisala kaznena ekspedicija Salgeirosa, predvođena štoperskim tandemom Đoinčević – Milovac i Jovicom Nikolićem na sredini terena.
„Tata mi nije idol, jer ga nisam gledao, već je to Nemanja Vidić. Želim da jednog dana postanem profesionalac i da zaigram u Engleskoj. Navijam za Čelsi, u Portugaliji volim kada pobedi Porto, a u Srbiji sam vezan za Vojvodinu. Cilj mi je da zaslužim igrama dres reprezentacije Srbije, jer uprkos tome što sam ceo život proveo u Portugaliji, i što sam rođen u Portu, ja sam Srbin. Znam da neće biti lako ostvariti cilj, ali nadam se da će mi uz malo sreće i mnogo rada to biti dostižno“.

SESTRE VRHUNSKE KOŠARKAŠICE

Milovci već 25 godina žive u Portugaliji, od čega su 11 živeli u Portu, a 14 u Faru, glavnom gradu najpoznatije turističke oblasti Algrave u koju dolaze turisti iz celog sveta.

Stefanovi roditelji godinama vode bar Kofri (u prevodu „šef“), dok sestre Tatjana (26) i Tamara (28) sa uspehom igraju košarku na Azorskim ostrvima za tim Boa Vijaži.

Tamara je sa 189 centimetara centar reprezentacije Portugalije, a Tanja je nedavno priključena nacionalnom timu i igra na poziciji beka šutera.