SRPSKI SINOVI: Stefan Jonović - bečka škola

MOZZART Sport predstavlja Stefana Jonovića, fudbalera bečke Austrije. Rođen je 8. februara 1996. godine u Beču, a dres matičnog kluba nosio je kroz sve mlađe kategorije od svoje šeste godine.
"Klub sam odabrao iz dva praktična razloga - bio mi je najbliži kući i oduvek najbolji u državi. Iz godine u godinu sam stalno napredovao, uvek sam imao dobar status i zato nikad nisam dobio želju da menjam klupske boje", priča Stefan Jonović za MOZZART Sport.

Fudbalske početke pamti po velikom naporu da uskladi pohađanje škole sa obavezama u klubu, ali "ono što ga ne ubije, to ga je ojača".
"Sećam se da sam prve četiri godine, odmah posle škole ulazio u kola da bih stigao na trening. Od petog do osmog razreda Austrija je imala saradnju sa školom, što je bila olakšavajuća okolnost, da bi od prve godine sportske gimnazije učio u okviru fudbalske akademije kluba. Dan mi počinje u 9.00 jutarnjim treningom do 11.00. Od 12.30 do 15.30 traje nastava, pa posle toga ponekad opet imamo zakazan trening. Sportska gimnazija traje pet godina i dogodine bi trebalo da maturiram."

Nagrada za trud došla je jesenas u UEFA Youth league, gde se sa svojim klubom više nego uspešno nosio sa protivnicima, mnogo jačim na papiru od "male" Austrije.
"Nastupi u UEFA Ligi šampiona za igrače ispod 19 godina su moj najveći uspeh i generacije igrača kojoj pripadam. Prošli smo grupu kao drugoplasirana ekipa, iza Atletiko Madrida, a ispred klubova kao što su Porto i Zenit. Uskoro nas očekuje duel osmine finala sa Benfikom u Lisabonu, mogu slobodno da kažem kako nestrpljivo očekujem taj 25. februar."

Jonović dolazi na talasu nove filizofije fudbalskog razvoja Austrije. Njihova generacija momaka rođenih 1996. učestovala je na SP u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a 1997. godište je od 15 odigranih utakmica u 2013. čak 13 rešilo u svoju korist. Sve to zajedno sa igrama bečkog tima u Ligi šampiona pokazuje da se u Austriji niko više ne zadovoljava epizodnim ulogama na svetskoj sceni i da se i u budućnosti može očekivati izlazak kvalitetnih igrača, nivoa Davida Alabe iz minhenskog Bajerna.

Za Jonovića stručnjaci tvrde da poseduje dosta karakteristika modernog defanzivca, što bi moglo da dođe do punog izražaja i u seniorskoj konkurenciji, uz dobar rad na treningu.
"Mogu da igram na više pozicija u odbrani, od zadnjeg veznog pa unazad sve, izuzev naravno golmana. Omiljena mi je pozicija štopera, tu se najbolje osećam, ali sam u omladinskoj Ligi šampiona igrao levog beka i svi  treneri su bili zadovoljni kako sam odradio zadatke. Radim sa odličnim stručnjacima, nadam se da će nas voditi do još većeg uspeha od ovoga što smo do sada postigli."

VIDIĆ IDOL, NASTASIĆ ODUŠEVLJAVA

Snovi o profesionalnoj karijeri idu do Engleske i Nemačke, ali Jonović se raduje i nastupima u austrijskoj Bundesligi.
"Voleo bih da jednog dana zaigram u velikom klubu u Premijer ligi ili nemačkoj Bundesligi, ali isto tako jedva čekam da se dokažem u Austriji. Veliki sam navijač Crvene zvezde, radujem se svim pobedama u fudbalu i košarci, a osim crveno-belih obožavam Mančester Junajted. Naravno, idol mi je Nemanja Vidić, mada me je i Matija Nastasić oduševio igrama i time kako se lako nametnuo Sitiju, iako je veoma mlad. Što se tiče reprezentacije, sa 16 godina sam bio pozvan da igram za Austriju na nekoliko pripremnih utakmica. Možda se nisam dobro uklopio, a možda je i povreda leđa, koju sam lečio pola godine, učinila da od tada nisam dobio drugu priliku. Iz Fudbalskog saveza Srbije me niko nikada nije kontaktirao", zaključio je Stefan Jonović.