SRPSKI SINOVI: Nikola Gavrić, Bajern zove samo jednom

Da u nogama srpskog dečaka Nikole Gavrića ima više fudbalskog umeća od običnog bezbrižnog trčkarala videlo se jasno još u lokalnom klubu, ali se posle pet godina treniranja sve to potvrdilo pozivom iz nemačkog trećeligaša Unterhahinga. Naredne četiri i po godine Nikola je prolazio ozbiljnu školu poznatog bavarskog kluba, učeći obaveze i zadatke igrača u odbrani, veznom redu i špicu.
"Dok sam bio u Unterhahingu igrao sam defanzivnog i ofanzivnog veznog, bio sam špic i jedno vreme štoper. Ključno je bilo to premeštanje na štopersku poziciju u drugom delu sezone 2011/12, jer su tada u Bajernu odlučili da me angažuju", priča Nikola Gavrić za MOZZART Sport.

Pred porodicu Gavrić i skromnog momka, najboljeg igrača Unterhahinga, došla je jednostavna ponuda "uzmi ili ostavi" od fudbalskog giganta, odnosno uslov: "Ako želiš kod nas u Bajern, dolaziš jedino kao štoper." Morali su da naglase u ponudi poziciju zato što su naspram sebe imali lidera među godinu dana starijim dečacima, momka kojeg je bilo teško posmatrati isključivo kao defanzivca. Igrali su otvoreno u pregovorima, računajući unapred i na to da bi mogli biti odbijeni ako Nikolina ambicija da postiže golove bude jača od njihovog zahteva da se specijalizuje u odbrani. U Bajernu nisu sumnjali u svoju stručnu procenu, a konkretnost u razgovorima im se isplatila.
"Te godine nastupao sam kao mlađi igrač u najjačoj konkurenciji U15 timova, gde su se takmičile najbolje ekipe južne Nemačke kao što su Bajern, Hofenhajm, Štutgart, Frajburg i drugi. Odigrao sam solidnu sezonu i postao član selekcije Bavarske, tako da mi se ukazala prilika da odem u Hofenhajm ili Bajern. Odlučio sam se za ponudu Bajerna, jer nalaze se tu, skoro pred vratima mog stana, a i odmah sam znao da me žele u timu kao štopera. Prešao sam kod njih u decembru 2012. godine."

Transfer u klub kao što je Bajern donosi suočavanje s većim obavezama, jer Nikola uz redovne treninge uporedo završava gimnaziju.
"Idem u deseti razred gimnazije i nije lako. Kada mi se završi nastava dolazim kući, pa umesto školske uzimam sportsku torbu i nastavljam na trening da bih bio u centru pola sata pre početka. U celoj toj jurnjavi ishrana mora da bude odgovarajuća, a učenje mi ostaje za večernje sate posle treninga. Sreća u svemu je to što mi se i klub i škola nalaze na 10 do 15 minuta od stana, pa tako stižem da završavam sve obaveze."

Odlične radne navike nagoveštavaju da će Nikola jednog dana postati fudbalski profesionalac.
"Ispred mene je vrlo važan period. Kad to kažem, mislim na sledeće dve do tri godine. Voleo bih da postanem profesionalni fudbaler i da igram u jakoj evropskoj ligi, ali znam koliko toga moram još da uradim na sebi da bih došao do cilja i pritom da imam sreće. Put je dug i težak, bez obzira što se radi samo o dve ili tri godine", zaključio je Nikola Gavrić.

"POZIV U REPREZENTACIJU JE ČAST"

Igrajući za selekciju Bavarske u februaru 2013. protiv Red Bul Salcburga Gavrić se povredio i kasnije propustio priliku da se na izbornom turniru nametne selektorima Nemačke za mesto u reprezentaciji U16.
"O reprezentaciji ne razmišljam mnogo, više se koncentrišem na obaveze u klubu i da redovno igram. Ako bih dobio poziv Srbije to bi mi bila velika čast i naravno da ne bih odbio takvu priliku", rekao je Gavrić, koji je poreklom vezan i za Republiku Srpsku, pa dolazi u obzir da ga pozove i FS BiH pod svoju zastavu.

Inače, jedan od izdanaka Bajernove omladinske škole koga smo već predstavili u rubrici "Srpski sinovi" Vladimir Ranković od leta će zaigrati u Bundesligi.

(Foto: via Instagram)