SRPSKI SINOVI: Nastavak školovanja kod Saleta Jankovića (VIDEO)

Rođen je 29. decembra 1997. godine u Antverpenu, kao drugi sin u braku Srbina Stevana i Ukrajinke Oksane. Pored oca i brata ljubav prema fudbalu se prirodno razvila, baš kao i naklonost lokalnom Kraljevskom fudbalskom klubu Antverpenu, gde danas u raznim uzrastima igraju tri brata iz porodice Stojanac. Najstariji Jovan sa 19 godina ima već zabeležen debi za seniore, Maksim će još nekoliko meseci braniti boje kadetskog tima, dok najmlađi petogodišnji Aleksandar tek pravi prve fudbalske korake.
 

Maksim se posle 11 godina provedenih u matičnom klubu ovog leta seli u veći i poznatiji Mehelen, čiji je prvi tim nedavno preuzeo bivši trener Crvene zvezde Aleksandar Janković.
“Počeo sam da treniram sa šest godina. Igram na poziciji zadnjeg veznog i idol mi je Jaja Ture. Sanjam o tome da ću jednog dana zaigrati za A reprezentaciju Srbije. Bio sam već na pripremama sa U17 Srbije i debitovao u septembru 2013. godine na meču sa Makedonijom u Skoplju. To je bio sigurno najlepši trenutak u karijeri, a možda i u  mom životu”, priča Maksim Stojanac za MOZZART Sport.
----------------------------------
GITARISTA I POLIGLOTA

Budući fudbaler Mehelena je multitalentovan momak. Govori tečno srpski, ruski, flamanski, francuski i engleski jezik, u muzičkoj školi naučio je da fenomenalno svira gitaru i peva o čemu postoje dokazi na Jutjubu.

U fudbalu je kvalitet potvrdio u 2013. godini, osvojivši dva puta priznanje za najboljeg igrača turnira u holandskom Nejmehenu i u Engleskoj, gde se njegov Antverpen takmičio između ostalih i sa vršnjacima iz Fulama i Kristal Palasa. Obožava Srbiju, koju zbog obaveza u klubu sve ređe posećuje, a navija za Partizan, kao i svi njegovi ukućani.
-----------------------------------
Na terenu Maksim se izdvaja izuzetnom visinom (185 cm), odličnim pregledom igre i dobrom skok igrom, što nije promaklo ni skautima klubova van Belgije.
“Imao sam ponudu Aston Vile, ali moji roditelji su bili protiv ideje da mlad odem u inostranstvo i da sam živim. U dogovoru sa porodicom odlučio sam da se razvijam u Belgiji, a jednog dana ću možda dobiti priliku da igram profesionalno u drugoj zemlji. Privlače me Španija i Italija, pa bih voleo da u njihovim ligama pronađem klub”.

Otac, kao bivši amaterski fudbaler, ukazuje Maksimu na detalje u igri koje bi morao da popravi, dok se još nalazi u juniorskom uzrastu.
“Tata smatra da bih morao više da koristim slabiju levu nogu i da se češće priključujem napadu. Na taj način bih popravio efikasnost i bio od veće koristi ekipi. Na drugoj strani, hvali me zbog tehnike i igre glavom”.

Maksim ističe važnost pomoći i podrške koju dobija od braće i roditelja, jer bi bez toga teško krčio put ka profesionalnim vodama i akademskom zvanju.
“Brat mi je uzor. Dok gledam njega kako trenira sa prvi timom i studira pravo, dobijam inspiraciju da i ja krenem njegovim stopama kada završim jezički smer latinske gimnazije. Razmišljam da upišem filmsku ili muzičku akademiju”.