SRPSKI SINOVI: Mađarski Šumadinac omiljen u klubu Ferenca Puškaša

MOZZART Sport predstavlja Filipa Holendera, fudbalera Honveda i potencijalnog mađarskog reprezentativca. Rođen je 27. jula 1994. godine u Kragujevcu, gde je i napravio prve fudbalske korake igrajući u timu ŠF Fitnes. Posle pet godina provedenih u školi fudbala preselio se u redove Radničkog, odakle se sa 14 godina zaputio u fudbalsku akademiju čuvenog mađarskog kluba Honveda iz Budimpešte.
"Fudbalom sam počeo da se bavim u školskoj sekciji, da bi na nagovor nastavnika fizičkog prešao u Fitnes iz kojeg sam poneo i znanje o fudbalu i sportskom životu, ali i najlepše uspomene na druženje i osvojene trofeje. Sa 12 godina sam prešao u Radnički, gde sam nastupao za selekciju starijih od mene. Bio je to uspešan period, jer se ekipa izborila za prvo mesto u Zapadnoj Srbiji i prolaz u Kvalitetnu ligu", podseća se Filip Holender svojih početaka.

Nije bilo lako doneti odluku o napuštanju roditeljskog doma zbog odlaska u svet ozbiljnog fudbala.
"Nakon mnogo razmišljanja i razgovora u porodici, kao i konsultacija sa prijateljima, odlučio sam da se posle osmogodišnje škole preselim u Budimpeštu, sa ciljem da obrazovanje nastavim na Mađarskoj fudbalskoj akademiji u FK Honvedu. Ponuđeni su mi sjajni uslovi, kakve su imali svi moji vršnjaci u ozbiljnim klubovima širom Evrope, a tu mislim pre svega na smeštaj, školovanje, ishranu, organizaciju treninga i putovanja na turnire", priča fudbaler Honveda.

U brojnim slučajevima odvajanje od porodice mladom igraču donese previše slobode, kasnije i razne nevolje, ali dečak iz Kragujevca video je jasno šta je pravi put, a šta su stranputice.
"Nisam osećao veliki prazninu zbog života na Akademiji. Iza mene je stajala porodica. Uvek sam mogao da računam na podršku roditelja i sestre, a zbog jake želje da se dokažem vredno sam trenirao i nisam imao vremena da razmišljam o bilo čemu drugom osim o fudbalu".

Posvećenost radu i vaspitanje poneto iz kuće Filipu je pomoglo da zasluži status kapitena, uprkos tome što su zajedno s njim igrali članovi reprezentacije Mađarske.
"Već u prvoj godini igrao sam za generaciju starijih igrača i s njima sam osvojio sve trofeje, čak i prestižni turnir "Ferenc Puškaš", pobedom u finalu nad Panatinikosom. Naredne godine ponovili smo sve te rezultate, samo što smo na istom turniru u finalu bili bolji od Real Madrida, a gol odluke sam postigao ja. Sve to mi je dalo još veću snagu da potisnem nostalgiju i da u drugoj državi nastavim s napredovanjem, čak i da zaslužim kapitensku traku u omladinskoj selekciji".

Selektori u FS Mađarske nisu krili želju da pozovu momka iz Kragujevca pod nacionalnu zastavu, u čemu im je pomogao i državni aparat, dodelom državljanstva prošlog leta, posle sjajne igre u kvalifikacijama za Ligu Evrope protiv crnogorskog Čelika.
"Dobio sam poziv mađarske selekcije, odradio sam nekoliko treninga, ali sada bih ipak želeo da se usresredim na završetak prvenstva. Za reprezentaciju će biti vremena ako budem dobro igrao u klubu. U Srbiji sam igrao za selekciju Zapadnog regiona i nekoliko selektivnih mečeva, ali nikad nisam dobio poziv da nastupim za reprezentaciju na zvaničnoj utakmici".

TRENINZI KOD MANĆINIJA I REDNAPA

U Mađarskoj se još prepričava kako je Holender u Nikšiću postigao dva gola i još toliko puta asistirao, da bi se u revanšu protiv Čelika još jednom upisao u strelce i kao asistent. Filip veruje da ga prave stvari u karijeri tek očekuju.
"Ključni događaj u mojoj karijeri tek treba da se desi. Po mnogim procenama, a isto i ja tako mislim, potrebna mi je mnogo jača liga i taj izazov s nestrpljenjem očekujem. Ogromno iskustvo za mene je bio odlazak u Mančester Siti, kada je trener bio Mančini, januara 2013. godine. Imao sam priliku da treniram s velikim zvezdama fudbala, kakve su pored ostalih i naši Kolarov i Nastasić. Zatim sam i dve nedelje trenirao u Kvins Park Rendžersu kod Harija Rednapa. Sve je ovo ostalo duboko urezano u mojim sećanjima, ali sada želim više od postignutog. Da li ću uspeti? Videćemo…", rekao je Holender.

(FOTO: Action images)