SRPSKI SINOVI: Aleksandar Bošković, trenira u Italiji, ide u školu u Sloveniji

Fudbalom je počeo da se bavi u Izoli, ali nije odabrao očev put i ostanak među stativama. Privlačila ga je igra u polju, pa je kao talentovani fudbaler lokalnog kluba već sa 12 godina prešao u poznatiji klub Koper. Nedugo zatim UEFA je donela propis „50 kilometara“, što je dozvoljavalo klubovima udaljenim 50 km od granice EU da u svoje redove dovedu igrače mlađe od 16 godina. Komšijski klub u Italiji, tadašnji član Serije B Trijestina iz Trsta, udaljena svega deset kilometara od granice sa Slovenijom, nije gubila vreme, već su s dobro osmotrenog terena u Deželi odabrali najboljeg za sebe – Aleksandra Boškovića.  

Videli su Italijani u robusnom (trenutno visok 187 cm) dečaku iz Slovenije odličan materijal za stvaranje štopera po svojim kriterijumima i nisu pogrešili. Jer posle dve godine u Trijestini, za koju je igrao protiv najjačih timova na „čizmi“, Boškovićev kvalitet su prepoznali i stručnjaci Udinezea koji su pokazali odlučnost da dovrše fudbalsko školovanje započeto u Trstu. Za sve to vreme, Aleksandar je paralelno, uz mnogo odricanja i podršku porodice, završavao svoje obaveze u školi kao redovan učenik.

"Uslovi za rad u Udinama su odlični. Klub je organizovao svakodnevni prevoz iz škole u Sloveniji, gde ide u drugi razred elektrotehničke škole u Portorožu, do trening centra. To znači da svaki dan posle nastave dođu po njega i posle treninga ga vrate kući, a u jednom pravcu ima 100 km. Nama, kao roditeljima, veoma je važno da Aleksandar završi školu", kaže Boško Bošković za MOZZART Sport.

Samo fanatična upornost, jaka volja i želja za napredovanjem mogli su da zadrže Aleksandra na nimalo lakom putu do statusa fudbalskog profesionalca u Seriji A. Međutim, mnogo je pokazatelja koji kažu da svi pređeni kilometri od škole do Udina, treniranje s ekipom i individualni treninzi, imaju smisla. Potvrdu o o tome da se kreće pravim smerom dobio je i od čuvenog Pipa Inzagija, nakon što je njegovom Milanu zatresao mrežu na prvenstvenom meču.

"Otkad sam došao u Udineze, moj san se počeo polako da ostvaruje jer Italija je poznata po tome da ima najbolje škole i trenere za odbrambene igrače, pa zbog toga više puta imamo i dodatne individualne treninge. Želja mi je da postanem profesionalni fudbaler na najvišem nivou. Prva stvar do ostvarenja moga sna je da se radom i igrama sledeće godine izborim za mesto u omladincima Udinezea, koji igraju u ligi Primavera, a koja je u Italiji mnogo važna i cenjena, a posle da potpišem profesionalni ugovor", priča Aleksandar za MOZZART Sport.

Kada bi mogao, Aleksandar bi voleo da dobije po jednu karakteristiku od svakog fudbalera kojeg smatra svojim idolom:

"Nemam samo jednog uzora, jer od svakog cenim vrlinu koju ima. Tako recimo volim disciplinu u obrani Nemanje Vidića, veliko srce Liverpulovog kapitena Stivena Džerarda, hladnokrvnost Pikea, preciznost Davida Bekama… Ipak, ne mogu da vam opišem rečima kako se osećam kad imam priliku da treniram na terenu odmah do onog gde treniraju fudbalske veličine Udinezea kao što su Dušan Basta, golman Željko Brkić i Antonio di Natale".

IVER NEĆE DALEKO OD KLADE

Boško Bošković je rođen 1969. godine u Kopru, a već sa 16 godina prešao je u Partizan. U biografiji mu je zapisano da je godinu dana bio član splitskog Hajduka, a branio je i gol nemačkog Frajburga, portugalskog Felgueirasa, turskog Antalijaspora i nekoliko slovenačkih prvoligaša. Za reprezentaciju Slovenije branio je 27 puta u periodu od 1993. do 1998. godine. Karijeru je završio 2003. godine kao član Kopera.