Srbija ima trenera na Martovskom ludilu! Jogi Jovanović je pik Lerija Brauna

Ljubiteljima igre pod obručima u Srbiji fokus je na Evroligi i domaćoj košarci, mada ima i dosta ljubitelja NBA lige. Međutim, koledž košarka, odnosno NCAA liga, nije im previše bliska. A upravo odatle nam dolazi veoma dobra vest: u završnici tog takmičenja, u svetski popularnom Martovskom ludilu, Srbija će imati svoje  predstavnike. Nemanja Jogi Jovanović pomoćni je trener SMU Mustangsa i sa tom ekipom pokušaće da se dočepa Fajnal fora i košarkaških mečeva pred čak 75.000 ljudi na fudbalskom stadionu. Od toga ga dele četiri meča u kup takmičenju. Pored njega, navijaćemo i za Dušana Ristića koji nastupa za Arizonu.

Dodajmo i to da i Nikola Knežević koji radi u Providensu može da izbori plasman na Martovsko ludilo ukoliko prođe kvalifikacije, tako da ćemo u tom slučaju imati dva trenera u završnici NCAA lige što bi svakako bio lep uspeh.

U intervjuu koji je dao za naš sajt Jovanović se dotakao mnogih tema, pa je tako govorio i o neverovatnim uslovima koledž ekipa koje retko koji evroligaški klubovi imaju, o uspehu srpskih trenera kakav nije ponovljen 17 godina, ali i o Crvenoj zvezdi, svom nadimku, susretima sa Bobijem Marjanovićem, poznanstvu sa Nemanjom Bjelicom i Ognjenom Stojakovićem.

Ipak, popularni Jogi se svakako nije samo „stvorio“ u NCAA ligi i napravio dobar posao. Jasno, morao je da prođe težak razvojni put. Priča simbolično počinje tamo odakle je mnogo puta u našem narodu i pesmama išao jedan Mile.
„Ja sam iz Lajkovca i tamo sam počeo da radim kao trener u Železničaru. Proveo sam tri godine i vratio taj klub da funkcioniše. Onda sam zbog studija prešao u Beograd gde sam radio u Superfundu godinu dana. Bio sam pomoćni trener, imali smo Nemanju Bjelicu i Savu Lešića kao klince, Marko Ljubičić je bio tu. Onako, perspektivna ekipa“, prisetio se Jovanović u razgovoru za MOZZART SPORT svojih početaka.

Potom je usledio je poziv Crvene zvezde, kluba za koji Jovanović navija. Naravno, prihvatio je ponudu.
„Nekako sam se povezao sa ljudima iz Crvene zvezde, oni su me zapazili. Došao sam u Zvezdu 2005. i bio do 2008. Mirko Pavlović je i tada bio u klubu, kao i Marin Sedlaček. Radio sam sa pionirima, kadetima, da bih treće godine bio u prvom timu kao pomoćni trener. U toj jako lošoj godini kada je Stevan Karadžić otišao, a ekipu preuzeo Milan Škobalj… Ja sam ostao kao pomoćnik do kraja sezone. Bio sam sa generacijom kada  je bio Nemanja Nedović u kadetima. Lično sam bio tu kada su ga doveli na takozvanu probu“.

OVDE LERI BRAUN, ŽELIMO DA RADIŠ KOD NAS

Rad u Zvezdi ga je preporučio novim poslodavcima. Šarao je severom Evrope, bio i na jugu, u Španiji, da bi jednog leta dobio poziv ni manje ni više od Lerija Brauna.
„Bio sam trener u Zvezdi, radio sam klinike po Evropi. Ljudi su me videli iz Danske i zvali da budem prvi trener ekipe Horsholm što je meni bilo jako primamljivo, imao sam 27 godina. Prihvatio sam, radio i dobio potom ponudu iz Španije. Zanimljivo, u klubu Torelodones bio sam pomoćnik Darku Rajakoviću koji je sada u Oklahomi. Tu je bio i Ivo Simović, trener koji je radio sa mnom i u kadetima Zvezde. Potom sam se vratio u Dansku, pa zatim i otišao da radim u Švedsku u Nasjo Basket. Tu sam napravio dobar rezultat, i baš kada sam produžio ugovor i otišao na odmor, dobio sam poziv i ponudu od Lerija Brauna“.

Za one koji baš nimalo ne prate američku košarku, Leri Braun je čuveni američki trener koji je jedini u istoriji vodio osam različitih timova do plej-ofa NBA lige i jedini je kome je ikada pošlo za rukom da osvoji i NBA prsten - Detroit 2004. - i NCAA šampionat- Kanzas 1988. U bogatoj riznici ima i dva olimpijska zlata i jednu bronzu.

Rečju - košarkaška trenerska legenda.
„U Ameriku sam išao nekoliko puta na usavršavanje, na kampove i tako dalje. Stupio sam u kontakt sa njihovim ‘stafom’. Kasnije se otvorilo jedno mesto da im se priključim iBraun me je pozvao... Nakon godinu dana, pred početak ove sezone, Leri je otišao. Tim Jankovič je preuzeo ekipu od njega“.

ZOVU NAS GOLDEN STEJTOM KOLEDŽ KOŠARKE

Prezime Jankovič govori da sadašnji prvi trener SMU-a ima naše korene. Kakav odnos ima Jovanović sa Jankovičem?
„Ima naše korene. Deda mu je iz Crne Gore došao mislim posle Drugog svetskog rata. On zna da ima te korene, ali ne priča naš jezik. Poštuje naše poreklo dosta. Misli da imamo košarkaški gen mi sa Balkana. Pa se šalimo da je i on zato uspešan. Znali smo da će on da preuzme tim, dao mi je ulogu specijalnog savetnika prvog trenera. Ušli smo u sezonu da vidimo šta ćemo, kako ćemo, da se malo stabilizujemo. Ispalo je da je sezona bila jako dobra. Osvojili smo ligu i pandan našem kupu. I tako se plasirali na Martovsko ludilo“.

Jovanović će biti prvi srpski trener posle Igora Kokoškova koji će biti trener na Martovskom ludilu. Posle čak 17 godina.
„Ja sam to video na internetu, nemam proverenu informaciju. On je bio sa sadašnjim trenerom Jute na koledžu Misuri i piše da su igrali. Nisam zvao Igora da proverim, ali mislim da su tada bili zajedno i da je to taj podatak što se tiče trenerske strane - biću prvi kome je to pošlo za rukom posle 17 godina. I verovatno drugi u istoriji jer mi nismo imali trenere koji su radili u NCAA ligi“.

Martovsko ludilo na programu je od 14. marta do 3. aprila, takmiče se 64 ekipe, a SMU će prvi meč igrati u petak po lokalnom vremenu. Kakve su šanse SMU-a i kakve su ambicije ovog  tima iz toplog Teksasa?
„Čekamo pobednika Providens - USC. Zanimljivo je da smo već igrali protiv USC-a ove sezone i izgubili u gostima. Nikola Jovanović je prošle godine igrao za taj koledž. Kao i Vučević pre toga. Dobro za nas u žrebu je što igramo u Tulsi, to je tri sata vožnje od Dalasa. Imaćemo praktično domaći teren. Imamo tim koji je nezgodan za svakoga zato što su nam svi igrači između 190 i 205 centimetara. Nemamo podelu po pozicijama. Odbrana nam je zaštitni znak. Poznati smo i po tome koliko se lopta dobro kreće u napadu. Neko nas je poredio da smo Golden Stejt  koledž košarke. Baš je ljudima uživanje dok nas gledaju“.

MOZZART KVOTE ZA MEČ PROVIDENS - USC

CILJ - IGRANJE PRED  75.000 LJUDI - TO TREBA DOŽIVETI

SMU mora da dobije četiri utakmice u kup takmičenju da bi se domogao Fajnal fora. A to je tek poseban događaj u svetu sporta.
„Na Martovskom ludilu su sve ekipe jake, nema slabih protivnika, a za nas kažu da ćemo biti nezgodan protivnik svima. Odlučuju detalji. Ceo taj događaj privlači veliku pažnju. Kada su izvučeni parovi nastalo je apsolutno ludilo ovde. Završena  je sezona u američkom fudbalu, a NBA nije još ušao u plej-of.  I sada je ovo u potpunom centru pažnje cele države. Finale se uvek igra na fudbalskom stadionu. To je poseban doživljaj na Fajnal foru. Prošle godine je bilo 75.000 ljudi na svakoj od utakmica Fajnal fora. Imao sam priliku da prisustvujem i mogu da kažem da to vredi doživeti. Gledati utakmicu sa te daljine i biti u tom ambijentu… Poseban doživljaj. Nama je cilj to da igramo. Moramo da dobijemo četiri utakmice. Sad igramo u Tulsi, ako dobijemo, sledeći vikend smo u Njujorku. Sada je vreme da se uživa“.

MOZZART KVOTE ZA UTAKMICE MARTOVSKOG LUDILA

Da li trenutno Srbija ima još nekog ko radi u NCAA ligi trenutno?
„Postoje dva trenera koja rade u ženskoj košarci, i Ivo Simović, trener koji se pominje kroz čitavu priču, koji radi na Univerzitetu u Americi, na Hartfordu“.

Kako se kotira SMU među drugim koledžima u SAD?
„Mi smo među 25 najboljih. Imaš dosta nivoa i jako su velike razlike. ‘Divizija jedan’ može da bude kao da si otišao da igraš, ne znam, u nekom manjem  mestu, ali i da gostuješ nekom mnogo jačem timu koji je na nivou evroligaša. Ima 350 koledža u Americi, SMU je 12. rankirani. Recimo Djuk je 17. Škola je na zaista visokom nivou. Uživam u radu ovde“.

MNOGI EVROLIGAŠI BI NAM POZAVIDELI NA USLOVIMA KOJE IMAMO

Uslovi koje ima SMU su malo je reći impresivni.
„Imamo naš avion koji nas vozi na utakmice, nema aerodroma, čekiranja. Imamo bolje uslove nego što imaju evroligaške ekipe. Imamo šest trenera u stafu. Imamo i 15 ljudi koji rade oko tima, a nisu u stručnom štabu. Ekonomi  kako se kaže na našem jeziku. Igrači posle svakog treninga odmah dobijaju hranu. Treniraš, nadoknadiš izgubljenu energiju, započneš oporavak. Postoje tri prostorije za oporavak gde rade tri fizija... I neko me pita da li da dođe na koledž? Zavisi gde odeš. Naši igrači imaju halu otključanu 24 sata, da treniraju koliko hoće. Mogu i da rade oporavak sami. Imaju toplu i hladnu kadu, imamo i saunu u svlačionici...“

A odseda se u hotelima gde spavaju NBA ekipe.
„Stižemo na utakmice dan ranije, odsedamo u najboljim hotelima na svetu. Bili smo u hotelima gde dolazi Golden Stejt,  gde odseda San Antonio. Dva puta smo se sreli sa tim ekipama. Imamo uslove koje ima NBA ekipa što je stvarno uživanje. Način na koji mi treniramo je uživanje za sve.Na bitne utakmice možemo da povedemo i porodice, to pokriva fakultet. Moji sinovi su baš sada bili sa mnom na terenu kada smo uzeli pehar. To je jako lepo“.

OGI I JOGI... A TU SU I BOBI, BELI I JOKA

Naša „ekspedicija“ u američkoj košarci ima tri trenera i tri košarkaša u NBA ligi, i dva trenera u NCAA. Koliko su oni međusobno povezani, pitamo Jovanovića.

Da li se druže, posećuju?
„Sa Ognjenom Stojakovićem iz Denvera sam bio zajedno na DIF-u u grupi Miljana Grbovića Šileta, bili smo dobri studenti i to pokazuje da fakultet ima svoju vrednost u razvoju svakoga od nas. Trudili smo se da naučimo što više, a neki su se tada smejali... Sa Rajakovićem sam radio tri godine u Zvezdi, tri godine u Španiji. On je sada u Oklahomi  koja je na tri sata od mene, koristimo svaku priliku za druženje van košarke. Igora sam upoznao kada je igrala Juta u Dalasu, ali nisam pre toga kada sam bio u Juti na Letnjoj ligi, jer je on tada bio sa reprezentacijom Slovenije. Kada je igrao Denver u Dalasu video sam se sa Ogijem, a Jokića nisam stigao da vidim, ali sa njim se još nisam upoznao. Bjelicu znam, trenirao sam ga, ali samo jednu utakmicu je igrao u Dalasu, a ja sam baš tada bio na putu. Videćemo se nadam se neki drugi  put. Bobana sam sreo kada je bio u San Antoniju jer je SMU povezan sa tom franšizom zbog prijateljstva Brauna i Grega Popoviča“.

Koliko Jovanović pored svih obaveza  što na poslu, što privatno, stiže da isprati Zvezdu i njene igre u Evroligi?
„Naše radno vreme počinje sa analizom urađenog i pripremu treninga ili utakmice sa članovima stručnog staba. Postoji pauza za ručak pre treninga sa igračima. Ja tu pauzu četvrtkom i petkom koristim da gledam Zvezdine utakmice Evrolige( igraju se u to vreme zbog vremenske razlike). U Evroligi se igra vrhunska košarka, taktički su možda ispred američke košarke. Ovde se više igra iznad obruča zbog dobre atletske spreme igrača. Meni je zadovoljstvo što je Zvezda na ovom nivou, jer kada sam ja bio to je bila druga priča. To je moj klub, i uvek će biti moj klub. U njemu sam i igrao malo, kao kadet. Jako sam vezan za Zvezdu, kao i svi ljudi u odnosu na to koji su klub odabrali“.

Na kraju, da razgonetnemo i to - zašto Nemanju zovu Jogi?
„Zbog ćaleta. To mi je jako drag nadimak. Mislim da je vezano za priču iz detinjstva. Moj otac je dugo u klubu iz mog mesta pa su me ljudi zvali Mali Jogi. Potom ih je mrzelo da govore to mali i ostao sam Jogi. Jako volim taj nadimak“, kroz osmeh je rekao Jovanović.

Eto, Srbija će imati za koga da navija na Martovskom ludilu. Za Jogija, Dušana Ristića i Kneževića.

(FOTO: SMU uz specijalnu dozvolu koledža, Jovanovićeva privatna arhiva)