SPARTAK - SLOBODA: Subotičani će morati da nađu lek za doktora Ranđelovića

PITANJA: 1. Zašto baš? Šta očekujete od prolećnog dela sezone? Od kog igrača očekujete najviše? Treneru biste preporučili? Najlepši trenutak sa voljenim klubom?

BOŽIDAR SPAJIĆ – Spartak

1. Klub je jedinstven po tome što je napravio simbiozu sa navijačima. Spartak u poslednje vreme ima ljude koji ga bodre svih 90 minuta, ranije je takođe bio rado gledan, ali uglavnom sa zapadne tribine koju ovde nazivaju „pozorišnom“. Publika jednako pozdravlja lepe poteze i Spartaka i protivnika. Na našem stadionu cene se kvalitet i borbenost, što klub u ovoj sezoni uglavnom i prikazuje. Igramo lepšravo i napadački, sa puno mašte i lucidnih poteza.

2. Da Spartak sa trenerom Petrom Kurćubićem završi priču započetu jesenas. Bez obzira da li će se klub plasirati u Evropu ili ne, želimo da se stvori tim koji može da se nosi sa najboljima u zemlji. Evropa je u drugom planu. Nadamo se takođe i renoviranju stadiona koje je u vrlo lošem stanju, posebno semafor i stolice. To je verovatno prvo što bi Subotičani želeli.

3. Ekipu mogu da povuku dva najstarija i najiskusnija igrača, to su Torbica i kapiten Bratić. Nosilac igre bi trebalo da bude i Darko Puškarić koji je često bio „žrtva“ pozicije, jer je po zadataku morao da igra oba beka, iako više voli da je napred. Adut je i 19-godišnji Danijel Farkaš koji se nametnuo, puno i vredno radi, napreduje, igra sve bolje. U pripremnom meču protiv Kapošvara je bio izuzetan, asistirao kod Despotovićevog gola, imao nekoliko zapaženih prodora.

4. Samo neka Kurćubić istraje u onome što je u Subotici započeo. Nije to samo rad sa seniorskom ekipom, nego i šira fudbalska priča u regiji, stvaranje rezervnih timova preko Bačke i Palića, kao i jakog omladinskog pogona, tu mislim i na trenere, ne samo na igrače. Što se prvog tima tiče, treneru nema nešto puno da se savetuje, jer je od svakog uspeo da izvuče maksimum.

5. Nažalost, ne mogu da se tačno setim godine, bilo je krajem osamdesetih. U drugoj ligi smo igrali protiv Leotara, pred 20.000 ljudi, a naša pobeda i nerešen ishod u Vinkovcima, na meču između Dinama i Čelika, donosili su nam ulazak u prvu ligu. Ipak, Čelik je dobio 3:0, ali su navijači svi do jednog ostali na stadionu i posle utakmice, aplaudirali i plakali, jer je Spartak maestralno igrao. Bilo je prelepo, a izgubili smo 2:1. 

MARKO STAROVLA – Sloboda Užice

1. Slobodu volim što sam Užičanin i što smatram da je to jedan od najvećih simbola moga grada. Smatram da je, kao što je normalno da svaki građanin Srbije navija za reprezentaciju Srbije, normalno i da stanovnik jednog grada navija za klub iz svog grada. Sloboda je moja ljubav od dečačkih dana, uz nju sam rastao i sazreo, uz nju želim i da ostarim. Slobodine utakmice karakteriše uvek ista snaga emocija koje pružamo našem klubu i onda kada smo igrali protiv Jadra iz Gornjeg Dobrića, kao i onda kada smo pobeđivali najveće klubove ove zemlje! Slobodu pratim intenzivno 25 godina, sa minimum 70 odsto odgledanih utakmica u sezoni. Imam svoje mesto na zapadnoj tribini, takozvano „Nervno“, prenosio sam besplatno utakmice na lokalnim televizijama, vodio protokol na stadionu...

2. Očekujem da rezultatski potvrdimo da nam je mesto u vrhu srpskog fudbala, da organizaciono napredujemo, stvorimo jaku omladinsku školu sa propratnim sadržajima i da na proleće napokon zasijaju reflektori na našem stadionu. Ponovo posle 1948. godine.

3. Najviše očekujem od Tijaga i Vasilića. Od prvog da potvrdi da je jedan od najboljih stranaca Jelen Superlige i da polusezonu kruniše transferom u neki zapadnoevropski klub, a od drugog da potvrdi da je najbolji desni bek u zemlji. Naravno, očekujem i da Doktor Predrag Ranđelović, koji igra možda poslednju sezonu u karijeri, odigra u stilu titule koju nosi.

4. Pisketu (Ljubiša Stamenković Piskavac, prim. ur.) preporučujem da ostane dosledan sebi, da zna da je trener velikog tima kojeg su predvodili trenerski velikani i da je i on na putu da bude jedan od njih.

5. Marićev gol protiv Partizana! Bilo je to dugo iščekivano otvaranje našeg rekonstruisanog stadiona, gol u poslednjim sekundama meča i takvo oduševljenje koje je pretilo da nam se stadion ponovo sruši! Uz to pamtim po lepom i sezonu 1989/90. u Jedinstvenoj Drugoj ligi stare Jugoslavije, kada smo bili „kaznena ekspedicija“...