Slavlje i u bioskopu

Bioskop možda zamire kao popularna društvena pojava, ali je ovaj put poslužio svrsi, pa su prostor za projekcije u hotelu Kalista fudbaleri Crvene zvezde iskoristili kako bi pogledali finiš okršaja crveno-belih košarkaša sa Partizanom i prekid petogodišnje dominacije večitog rivala u Kupu Radivoja Koraća.

U mraku i ne preterano bučnoj atmosferi. Kako i dolikuje aktuelnom trenutku u srpskoj košarci, koja je u poslednje vreme možda i pretekla fudbal po broju zapaljivih govora, prekida i tuča huligana.

Navijanja je bilo i da napomenemo kako neko kao što je već opostalo moderno u košarci ove redove ne bi okarakterisao kao još jednu u nizu provokacija – u granicama sportskog.

“Tako je“, “bravo“ i slični povici odzvanjali su više nego polupraznom bioskopskom halom hotela Kalista kada su Damarkus Nelson, Raško Katić i na kraju Majkl Skot odbijali poslednje nalete Partizana.

Čak i kada je delovalo da će se crno-beli vratiti u život crveno-beli fudbaleri nisu gubili veru u pobedu.
“Ma ovo ne može da se stigne ni motorom“, doviknuo je jedan od njih.

Po završetku utakmice osmesi, čestitke momaka koji su se ovaj put našli u ulogama navijača... Ali i utisak da je sve ono što je prethodilo proslavi trofeja u košarkaškom Kupu i u hiljadama kilometara udaljenim fudbalerima probudilo žal što se bitka za trofej vodila pred praznim tribinama u kragujevačkoj dvorani Jezero.

Samo 24 časa ranije delovalo je da su svi bili mnogo više “naoštreni“ za finale.

Pobedi se u zube ne gleda i to je tačno, ali ima onih kojima se raduješ više i onih posle kojih jednostavno ostaje opor ukus praznine. Finale u Kragujevcu svakako spada u ovu drugu grupu.

Paradoksalno zvuči ali su srpski ljubitelji košarke jednu od najprestižnijih utakmica u ovoj zemlji posmatrali u pozorištu i u bioskopu. A kažu da nam nedostaje sportske kulture?

Piše: Dejan Stanković