Slavko Vraneš: Zauvek Partizan!

Neki su ga zaboravili, mada to nije lako... Ako ništa drugo, onda zbog 230 centimetara visine i igara u dresu dva najveća srpska kluba, Crvene zvezde i Partizana. Posle dve sezone u Iranu, gde je imao tretman približan božanstvu, iskusni crnogorski centar Slavko Vraneš smeši nam se sa TV ekrana tokom utakmica Metalca u ABA ligi, gde sedi tik uz teren. Već tri nedelje Slavko trenira s Valjevcima, a dok očekujemo njegov veliki povratak na Jadran, pravi je trenutak da za MOZZART Sport otkrije gde je bio i šta je radio poslednje dve godine...

Za početak, šta radiš u Valjevu?
„U Valjevu treniram s Metalcem i idem na njegove utakmice, a preostalo slobodno vreme provodim sa devojkom“.

Kakvi su ti planovi, da li ćeš zaigrati za Metalac?
„Trenutni planovi su da sa tim klubom treniram, a u narednom periodu ćemo već videti šta i kako će biti“.

Da li ti prija pauza, pošto treniraš od malih nogu?
„Pauza uvek prija, ali ne valja preterivati, pogotovo kad to ne zavisi direktno od tebe“.

Šta ti kažu Valjevci, da li te zaustavljaju na ulici, šta te pitaju?
„U Valjevu sam već boravio i ovde imam dosta prijatelja. Uglavnom su pitanja vezana za njihov klub“.

Nedavno sam video kako Bobija zaustavljaju na svakom koraku da se slikaju s njim, to godinama sigurno rade i tebi, koliko je naporno?
„Naporno je samo prvih godinu-dve, a posle je to sve već kao ’dobro jutro’. Staneš, odgovoriš na pitanja, slikaš se i nastaviš dalje... Naravno, ukoliko ne zaboraviš gde si krenuo ako pitanja bude previše“.

Kakvi su utisci posle dve godine u Iranu?
„Utisci su fenomenalni, stekao sam dosta prijatelja, lepo sam se proveo i na terenu i van njega. Sve u svemu, uvek bih ponovo otišao tamo bez trunke kajanja“.

Koliko ti nedostaje ta zemlja i ti ljudi­?
„U svakodnevnom sam kontaktu s prijateljima iz Irana i dogovaramo se kad i gde da se vidimo“.

Kakav im je kvalitet košarke?
„Kvalitet zavisi isključivo od raspoloženja njihovih sponzora i ulaganja od sezone do sezone i stranaca koje angažuju. Ima tu više faktora, ali, sve u svemu, bude u redu“.

Kojim jezikom govore i da li si ga naučio?
„Govore persijski jezik (farsi prim. ur.), naučio sam dovoljno da mogu da završim stvari koje su mi bile potrebne i da ne moram stalno da zovem drugare“.

Koliko si bio popularan u Iranu?
„Baš dosta, s obzirom na to da sam tamo bio već ranije i da sam postao miljenik navijača iz kluba u kom sam igrao prvi put“.

Kako tamo shvataju kosarku?
„Prvi sport je fudbal, a sledeći, po kome su oni poznati u svetu je dizanje tegova... Košarkaške dvorane primaju oko 3.000 gledalaca i stalno su pune, osim u Tehranu gde su košarkaške utakmice malo manje posećene“.

Gde se sad oblačiš i kupuješ garderobu, pošto si verovatno istrošio zalihe iz Amerike?
„Cipele ’Big Foot’ u Hrvatskoj, farmerke, majice i košulje u ’Tiffany’ iz Čačka, trenerke ’Kampione Beograd’, a patike za basket i šetnju i dalje kupujem u Americi“.

Šta misliš o kvalitetu ABA lige?
„S obzirom na to da je to liga sastavljena od najboljih klubova u regionu, njen kvalitet je stvarno na visokom nivou“.

Da li pratiš Zvezdu i Partizan i ko ti je draži, pošto si igrao za oba kluba?
„Pratim, naravno... Zauvek Partizan“!

Gde vidiš sebe za deset godina?
„Hm... Daleko je to, ali vidim sebe kao srećno oženjenog sa mojim Čičkom i s mnogo dece“.

Da li leti, u tvom selu kod Pljevalja, još voziš „stojadina“ i traktor?
„’Stojadina’ su odavno prodali, a traktor me vraća u detinjstvo“.

Kada ćeš se oženiti?
„Jedne subote ili nedelje, ali ove godine“.

Čuo sam da si i ti krenuo na kik-boks kao Darko Miličić?
„Ne, ja sam samo malo radio sa mojim drugom Vučkom Perovićem fokusere i džak... I to je sve“.

Da li ideš u lov na divljač?
„Volim oružje i redovno idem u streljane, a kada sam u Beogradu idem u streljački centar Kovilovo na glinene golubove“. 

(FOTO: Starsport)