Slađan Šćepović: Moji sinovi su odbačeni od prvog dana, trpeli su što niko nije (VIDEO)

Sunce tuđeg neba izgleda greje jače nego ovo naše! U Srbiji su slušali grmljavinu uvreda i kisnuli pod zvižducima sa tribina, zato na obalama Atlantika i Sredozemlja uživaju u zracima preporoda i pokazuju kako stihovi Alekse Šantića o ''ostanku ovde'' ne moraju uvek da važe.

Renesansu Stefana i Marka Šćepovića na novim lokacijama iz Beograda posmatra njihov otac Slađan i precizno, kao što sad njih dvojica šalju lopte u mreže golmana po Španiji i Grčkoj, locira problem zbog kojeg naslednici nisu do kraja razvili talenat na teritoriji Srbije.

''Biću otvoren do kraja, ima u svemu njihove krivice, međutim, nisu došli u Partizan zato što ih je neko gurao, već je procenjeno da su talenti za prvi tim. Na tom nivou niko se nije bavio njima na odgovarajući način, a ni druga deca nisu trepela to što su moja. Pošteno govoreći, nisu nijednog trenutka imali podršku publike, kakvu sad uživaju u Hihonu i Atini'', počinje intervju za MOZZART Sport Slađan Šćepović, trener petlića Partizana, čiji sinovi beleže sjajne role u Sportingu i Olimpijakosu.

Šta ih je sprečavalo da sve ono što demonstriraju u drugim klubovima (Stefan prvi strelac Segunde, Marko na debiju u Kupu postigao dva gola) u kontinuitetu pokažu među crno-belima?

''Teško je igrati u uslovima kakvi vladaju u Partizanu, pogotovu kad ti publika nije naklonjena. Ako ne postigneš gol u prvih 15 minuta kreću protesti sa tribina i nemoguće ih je ignorisati. Ljudi koji dolaze na stadion trebalo bi malo više razumevanja da imaju, jer nisu igrači Partizana, bez obzira na imena, sami na terenu, niko im se neće skloniti''.

To što sad blistaju znači da poseduju kvalitet, što su im ovde često spočitavali?
''Sve bi bilo drugačije da su igrali cele utakmice, da ih treneri nisu menjali, a publika im pomogla da prevaziđu probleme... Mada, logično je da te šef struke izvede sa terena kad odigraš slabo, posle čega krene još žešće omalovažavanje rođenih pristalica''.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KAD SU VREĐALI SAŠU ILIĆA, ŠTA ONI DA OČEKUJU

Otkriva Slađan Šćepović da uživo ne gleda Partizanove utakmice od leta 2010. kad je Marko prekomandovan u prvi tim, pa tako nije ispratio nijedan meč sinova za klub u kome je igrao od 1986. do 1992.'
'Kad sam igrao za Partizan navijači su bili uz klub sto posto. A kad sam jednom prilikom čuo da vređaju Sašu Ilića shvatio sam da su stvari otišle predaleko. Ne mogu da shvatim da takvoj legendi jednog trenutka psuju sve po spisku, a onda ga dva minuta kasnije dižu u nebesa. Šta su onda mogli da očekuju moji sinovi'', rekao je Slađan.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Očigledno da nisu uspeli da izađu iz začaranog kruga. Da li se sputavanje potencijala može pripisati samo navijačkim pokličima ili ima malo odgovornosti i u njihovim postupcima?
''Naravno. Možda ne znate, ali Stefan je izuzetno samokritičan, smatra da je promašaj protiv AEL-a na Kipru značajno odredio dalji tok njegove karijere u Partizanu, iako su mašili i veći igrači u značajnim susretima. S druge strane, ne opravdavam ni Marka za ponašanje kojim je ponekad davao publici za pravo da mu zviždi. Samo, pazite, njega su maltene od prve utakmice uzeli na zub. Možda deluje nezainteresovano na terenu, međutim, nisu ga prihavtili ni kad je igrao dobro, postizao po dva gola na utakmicei, asistirao Lazaru Markoviću, rešio derbi na Marakani...''.

Da li vam je nekad rekao čime se to zamerio Grobarima da u njihovim očima nikad nije porastao do statusa junaka?
''Stekao sam utisak da su jedva čekali da napravi glupost kako bi imali opravdanje za reči: ''ništa ne znaš, izađi napolje''. Pošto ne dolazim na stadion, prenosili su mi prijatelji da su na istoku i zapadu skoro navijali samo da on ne postigne gol. Imao je Marko loših mečeva, žutih minuta, ispada, neprimerenog ponašanja i neodmerenih izjava, kojima je dolivao ulje na vatru... Mora se, ipak, priznati i da je publika preterivala, zviždala mu na zagrevanju. A, takvog je karaktera: da ako ga vređaš, udari u kontru''.

Kako ste podneli skandal skidanja trake na revanšu sa Ludogorecom?
''Razume se, bilo mi je krivo, ali nisam bio toliko pogođen kao roditelj, koliko mi je zasmetalo što je reč o igraču Partizana. Bez obzira kako se zove. Ako ćemo tako, bolje da se utakmice ne igraju. Publika mnogo očekuje, a ne možemo deset puta uzastopno da budemo prvaci, najlakše je biti na tribinama kad sve ide kao podmazano''.

Ispada onda da navijači vide samo nedostatke, a ne prednosti, bez obzira što je ovde reč o vašim sinovima, jer isto važi i za druge igrače?
''Marko je na početku druge sezone zabeležio imao šest asistencija za Lazara Markovića, a to navijač ne vidi ili ne želi da primeti. Možda promene mišljenje tek sad kad daje golove u Grčkoj, a Stefan igra dobro u Španiji''.

To što se desilo Stefanu je za rubriku ''verovali ili ne'', gotovo nestvarno da ga se Partizan tako lako odrekao, a da u novoj sredini igra kao da je sa druge planete i ponovo je reprezentativac. U čemu je tajna njegovog uzdizanja?
''Dok sam igrao za Meridu naučio je jezik i to mu je pomoglo u prilagođavanju. Igra rasterećeno, jer u Španiji ljudi vole fudbal, cene igrače, znaju da ne greši namerno. Uz to, prvi put posle dužeg vremena prošao je kompletne letnje pripreme, vidim da je radio na sebi, a namestilo mu seda na prvoj utakmici postigne gol, posle čega je samo rastao''.

Raznovrstan je, postiže golove glavom, desnom i levom nogom, daju mu da šutira penale. Odakle toliko poverenja u fudbalera tek pristiglog iz Srbije?
''Sportski direktor Kini, legenda kluba, često sa njim priča, savetuje ga, dobro se uklopio, sličnog je godišta sa saigračima i što je špicu najvažnije - daje golove''.

I u Partizanu je davao golove, pa nije uživao toliko poverenje ni trenera ni direktora, koji ga je zimus poslao na pozajmicu?
''Teško je kad na jednoj utakmici budeš precizan, sledeću odigraš 20 minuta, narednu poluvreme, pa te nema nigde. Niko ne može da postane igrač za pola sata. Ne znam detaljno šta se sve dešavalo u Partizanu, jer nikad nisam pitao Vladimira Vermezovića, iako mi je bio saigrač sredinom osemdesetih, šta mi je sa sinovima. Niti su ljudi iz kluba ikada od mene tražili savet za njih dvojicu. Čak sam se u Zemunelu svaki čas sklanjao, nisam dozvoljavao sebi da stanem i popričam sa Vermezom, kako se bi konstruisale priče da mu se mešam u posao''.

Zalite li za bilo čim – i kao navijač i kao roditelj, pre svega?
''Marko i Stefan se razliku po karakteru i načinu igre, ali sam siguran da bi se baš zato uklopili i u istoj ekipi sjajan tandem. U Partizanu su odigrali samo dve utakmice zajedno, protiv Slobode i Novog Pazara, svi su odmah mislili da ih guram, što nema veze sa istinom. Pogledajte Nebojšu i Nemanju Gudelja, do skora je otac bio trener sinu u Bredu i niko nije postavio pitanje nepotizma, jer taj mali ima kvalitet. Zamislite šta bi bilo da sam, kojim slučajem trener Partizana, a Marko i Stefan još tu. Verovatno bi me razapeli''.

Šta posle epizode u Humskoj kažu vaši naslednici?
''Vole oni klub ui dalje, prate rezultate svih sekcija, jedino im je krivo što nisu pokazali više. Pogotovu Marko, ali bio je sputavan. Praktično, odbačeni su od početka''.

Postoji li šansa da se nekada vrate u Partizan?
''Ne vidim ih u toj ulozi. Ostaće navijači, privrženi klubu maksimalno, ali čisto sumnjam posle svega što im se desilo, da će bi se jednog dana odlučili na povratak'', završio je Slađan Šćepović.

(FOTO: MN Press)