SKENER: Predstavljamo vam potencijalne rivale Srbije - Španija, Austrija, Norveška! Zvezde, vrline, mane, formacije, sastavi...

Mlada reprezentacija Srbije sutra će nekoliko minuta posle podneva saznati ime rivala u baražu za plasman na EP u Poljskoj narednog leta. Srpski Orlići nisu uspeli da se kao pobednici grupe direktno plasiraju na šampionat, ali su završili među četiri najbolje drugopasirane ekipe koje su otišle u plej-of. Tamo ih čekaju tri potencijalna rivala: Španija, Norveška i Austrija. Naravno da Španci “najjače zvuče” i da tako i izgledaju. Norveška i Austrija su daleko poželjniji rivali, ali ih ne treba potceniti. Međutim, sigurni smo i da se Španci nadaju da će izbeći baš Srbiju koja im je zagorčala život pre dve godine i čiju kičmu tima uglavnom čine igrači koji su u omaldincima osvajali evropsku i svetsku titulu. Zato se Španci, Norvžani i Austrijanci nadaju da ih kulgice sutra neće baš spojiti sa jednom čudesnom generacijom Srbije koja gleda ka Poljskoj ne samo kao potencijalni učsnik, već bi tamo bila ravnopravan kandidat za titulu.

Šta nas čeka na žrebu, ko raspolaže kakvim snagama, koje su vrline i mane potencijalnih rivala Orlića, možete da pročitate u našem skeneru mladih reprezentacija Španije, Norveške i Austrije.

ŠPANIJA

Četiri puta šampioni Evrope, od toga dva puta na prethodna tri takmičenja. Od istorijskog het-trika ih je odvojila baš reprezentacija Srbije pre dve godine. Iako su Španci tada imali znatno jači tim, fanatična požrtvovanost Orlića, taktički besprekoran dvomeč i mudra postavka igre Radovana Ćurčića su Srbiji doneli veliki rezultat i eliminisali tada najjaču U-21 selekciju Starog kontinenta.

Na klupi Španaca je tada bio, a ostao je i do danas mladi stručnjak Albert Selades. Nekadašnji vezista Reala i Barselone je dobio punu podršku da nastavi posao iako je eliminacijom od Srbije doživeo težak udarac.

Dobar deo tog tima Španije je i u aktuelnom kvalifikacionom ciklusu deo reprezentacije. Protiv Orlića su tada igrali golman Arizabalaga, defanzivci Gaja, Mankiljo, vezisti Njigez, Tores, napadači El Hadadi, Deulofeu… Isko, Morata i Roberto su prerasli mladu selekciju, ali su stasale neke nove snage iz Primere i inostranih klubova. Sadašnji članovi Orlića koji su tada igrali protiv Španije su Veljković, Filipović i Čavrić.

Selades je zadržao neke od pomenutih koji su dostigli izlazno godište tek u ovim kvalifikacijama, ali i pridodao još nekolicinu talenata koji već sada predstavljaju zvučna imena u evropskom fudbalu.

Na golu je ostao nedodirljiv Kepa Arizabalaga koji je konačno dočekao šansu u matičnom Bilbau i posle pozajmice u Valjadolidu sklonio sa gola baskijkog tima neuništivog Gorku Iraizoza. Ove sezone je već četiri puta stajao na golu Bilbaoa u Primeri.

Zacementirane su i bekovske pozicije. I to kakvim igračima! Uz desnu aut liniju igra najperspektivniji bek u Evropi - Ektor Beljerin. Levo je Valensijin Gaja kojeg Pep Gvardiola želi u Mančester Sitiju. Oba su ultra-ofanzivni igrači i predstavljaju veću brigu protivniku kada pređu polovinu nego kada brane prilaze svom golu. Alternative su im Mankiljo koji je u velikom padu u poslednjih godinu-dve i Benfikina senzacija Grimaldo kojeg je naciljao Žoze Murinjo kao pojačanje za Junajted.

Za razliku od bekovskih, štoperske pozicije nisu tako jaka karika Španaca. Daleko je to od naslednika Pujola, Pikea ili Ramosa. Štoperi bi trebalo da budu nade sa severo-zapada Španije. Džoni Kastro iz Selte i Horhe Mere iz Sportinga. Mere je tu jači deo štoperskog tandema. Već drugu sezonu igra standardno u Primeri i prošlog leta je bio meta nekih premijerligaških klubova. Visok, jak u skoku i duelima je stub odbrane Seladesovog tima. Kada on nije igrao, Španci su doživeli debakl protiv Hrvata na svom terenu  - 0:3. Njegov parnjak Džoni Kastro je univerzalni vojnik koji krpi sve rupe u odbrani. Igra već petu sezonu standardno za Seltu u Primeri. U prethodna dva šampionata je odigrao svaki meč! Nije klasičan štoper pošto u klubu uglavnom igra na poziciji levog beka. Ipak, Selades ga forsira u srcu odbrane. Prošlog leta ga je želeo Njukasl. Jedina prava alternativa na štoperskim pozicijama je Hesus Valjeho kojeg je Real prošlog leta dao na kaljenje u Ajntraht iz Frankfurta, a španski mediji su ga kada se pojavio u Saragosi prozvali naslednikom Fernanda Jera.

Mlada selekcija Španije kao i A tim već godinama igra sa trojicom klasičnih veznih igrača. Najćešća formacija je 4-3-3, ponekad 4-2-3-1, a baš retko je to 4-1-4-1. Srce tima je Oliver Tores. Momak prefinjene tehnike za kojeg opet nije bilo mesta u madridskom Atletiku pa je ponovo pozajmljen Portu gde je pre dve godine pružao najbolje partije. On je plejmejker Španaca, diktira tempo, vodi igru i oko njega se sve okreće. Leđa bi trebalo da mu čuva Mikel Merino iz Borusije Dortmund kojeg su Milioneri kaparisali još prošle zime kada se po Evropi pročulo o talentu iz Osasune. Defanzivni vezni, ali nije klasičan trkač koji samo odrađuje kilometražu. Treći član veznog reda je možda i najkvalitetniji igrač tima. Saul Njigez iz madridskog Atletika. Bajern je prošle godine na svojoj koži osetio moć Atletikovog vunderkinda. Njigez ima sve! Talenat, tehniku, fizilku, šut, fudbalsku inteligenciju… Trenutno je povređen, ali ako bude u Seladesovom timu, najverovatnije će to biti formacija 4-3-3 u kojoj će Njigez i Tores dejstvovati ispred Merina i diktirati igru Španaca. Prva alternativa njima dvojici je talentovani Sebaljos iz Betisa koji najčešće ulazi sa klupe, a ako Selades hoće da pojača defanzivu u veznom redu onda uvodi neumornog Ljorentea iz Alavesa.

Postoji opcija da Denis Suarez pređe sa krila u vezni red. U slučaju da ne igra Njigez. Ali je verovatnije da će Suarez dejstvovati po levom krilu. Posle sjanih igara u Viljarealu, Barselona ga je vratila na Kamp Nou i Luis Enrike ga koristi kao igrača sa klupe koji menja tempo i stil igre. Hirurški precizni centaršutevi su Suarezov zaštitni znak. Pogađa saigrače u trepavicu i u zom aspektu igre je među najboljim u Primeri. Ako on bude igrao, onda bi Realovo čudo Marko Asensio mogao da se preseli na klupu. Iako je postigao četiri gola i namestio dva u kvalifikacijama, iako je već dobio i poziv u A tim, verovatnije je da će Selades pružiti šansu Suarezu na levom krilu. Asensio može da igra i “unutra”, pa ako dođe do nekih pomeranja u veznom redu mogao bi da promeni poziciju.

Desno krilo je rezervisano za kapitena Deulofeua koji je odirgao svaki meč u kvalifikacijama i blistao je. Iako u Evertonu nije standardan, u mladoj reprezentaciji je ključni igrač. Uostalom, postigao je sedam golova i imao pet asistencija na 10 utakmica! Igrao je i pre dve godine u kvalifikacijama i ako odigra oba meča u baražu postaće igrač sa najviše utakmica u istoriji mlade reprezentacije Španije (32). Do sada je na svakoj drugoj bio strelac (15). Njemu je alternativa Samu Kastiljeho iz Viljareala koji je sjajan paker i odlično igra ove sezone.

Potentan vezni red i ubitačni krilni igrači bi trebalo da rade posao za jednog isturenog napadača što će najverovatnije biti Munir El Hadadi. Čudo u omladincima Barselone, potom džoker sa klupe u A timu Katalonaca je prošlog leta napustio Kamp Nou u potrazi za većom minutažom i preselio se u Valensiju, ali mu tamo i ne ide baš najbolje. Ipak, u mladoj selekciji je bio prvi izbor i uz Deulofeua prvi strelac ekipe sa sedam golova. Malo je verovatno da će umesto El Hadadija u prvih 11 igrati Injaki Vilijams koji za razliku od prošle sezone, u ovoj ne igra baš dobro za Ateltik Bilbao. Opcija je i Santi Mina iz Valensije.

NORVEŠKA

Dok su naši reprezentativci pod jakom dozom samopouzdanja posle pobede nad Slovencima govorili kako im je nebitno koga će dobiti u baražu jer imaju kvalitet da se sa svima nose, pa čak i sa moćnim Špancima, selektor našeg tima Tomislav Sivić jasno je poručio da mu nije svejedno i da bi, kad bi mogao da bira, najradije za rivala izabrao Norvešku.

Pa da li je Norveška baš najlakši rival?

Norvežani su se doigravanja dočepali uhvativši poslednji voz, pobedom nad Kazahstanom (3:0) u poslednjem kolu kvalifikacija, čime su pokazli su da psihološki veoma stabilni. Završili su kao drugi u dosta teškoj grupi sa veoma snažnim Englezima i uvek opasnim Švajcarcima. Upravo su od ta dva tima jedino i gubili bodove. Doživeli su poraze od Gordog albiona (0:1 kod kuće i 1:6 u Kolčesteru) i odigrali 1:1 sa Sajdžijama na strani.

U tom drugom meču sa Engleskom učenici mladog stručnjaka Gunara Smeruda pokazali su mnogo nedostataka, no ne treba smetnuti s uma da su se odmerili sa zaista sjajnim timom Gareta Sautgejta, sa sve Rašfordom, Vord-Prausom, Redmondom, Loftus-Čikom, Grejom, Čejmbersom...

Zato ćemo ovoga puta više o kvalitetima selekcije Norveške koji su nesumnjivi. Ali isto tako se ne može reći da ulivaju strah u kosti.

Bez ikakve sumnje najveća zvezda ovog tima je vunderkind iz Reala Martin Edegard. Iako nije ni blizu prvog tima na klupskom planu i iako ne napredajuje kako se očekivalo, Edegard pruža sasvim solidne partije u mladoj reprezentaciji. U poslednje vreme njega selektor Smerud čak koristi kao polušpica, jer Norvežani imaju dosta problema sa klasičnim napadačima. Golgeter nemačkog Grojter Firta Veton Beriša odlučio se da prihvati poziv takozvane države Kosovo i zaigra za njihovu reprezentaciju, zbog čega je u poslednjih nekoliko utakmica Smerud gurao Edegarda visoko, a njemu pridodavao Mohameda El Junusija, krilnog napadača koji silom prilika igra kao najistureniji.

Bez obzira na to za 22-godišnjeg napadača Bazela može se reći da je najopasniji igrač norveškog tima. Dosta je iskusan, u dresu Moldea zabeležio je dosta nastupa i golova u evrokupovima, što ga je i preporučilo švajcarskom šampionu. Za njega se, ukoliko bude zdrav i spreman, gotovo može tvrditi da će biti u timu za baraž utakmice.

Ukoliko Smerud ponovo odluči da mu Edegard igra polušpica, onda će upravo njih dvojica biti najistureniji. Ako ne bude tako, i Realov superklinac bude u veznom redu, moguće je da šansu dobije jedini klasičan golgeter ovog tima, a to je blizu dva metra visoki Aleksander Serlot. Taj 20-godišnjak je u januaru ove godine stigao u Groningen za 500.000 evra, međutim, kako je ove sezone dobijao šansu na kašičicu male su šanse da dobije poverenje u ovako važnim utakmicama. Tu je, doduše, još i Bard Fine iz Hajdenhajma, no i on je od avgusta na terenu proveo jako malo, svega 103 minuta, tako da...

Vezni red je možda i najveća snaga mlada reprezentacije Norveške, a u njemu glavnu reč vodi Ole Selnes, momak za koga su ovog leta mnogi klubovi širom Evrope nudili i do 10.000.000 evra. Selnes je standardan u redovima francuskog Sent Etjena, može da igra na poziciji zadnjeg veznog, ili nešto ispred, ima dobar pas, pojedine plejmejkerske osobine, dosta dobar je i u markacijama, odnosno defanzivi generalno. Moderan vezista koji izrasta u klasnog fudbalera... Pored Selnesa osovinu tima u poslednjim utakmicama kvalifikacija činio je Iver Fosum, još jedan internacionalac (od januara fudbaler Hanovera, plaćen 2.000.000 evra) odličan u oba pravca. Standardan je u svom klubu ove sezone, a ima i tri upisana nastupa u seniorskoj selekciji Norveške. Bilo bi iznenađenje ako Selnes i Fosum ne bi činili tandem u srcu terena u baraž mečevima, ali treba ostaviti prostor za mogućnost da Smerud iz A tima vrati i 19-godišnjeg Martina Samuelsena, momka koji je prošao omladinsku školu Mančester Sitija. Trenutno on je član Vest Hema i igra na pozajmici u Blekburnu, a na debiju za prvi tim Norveške u meču protiv Islanda (3:2) postigao je gol iz slobodnog udarca. Odlikuje ga jako dobar prekid i dobar pregled igre. U određenim taktičkim varijantama moguće je da Selnes, Fosum i Samuelsen čine trojku na sredini terena, bila bi to možda i najjača kombinacija, ali do sada ih selektor nikada nije spajao, pa ne verujemo da će eksperimentisati sad kad je stani-pani.   

Realno je očekivati da kao i do sada Norvežani igraju sa dvojicom u centralnom delu terena, odnosno sa dva klasična krilna igrača. Do sada su to bili, na levom boku Mats Meler Deli iz Frajburga (nekadašnji igrač Mančester Junajteda) i na desnom Gajas Zahid.  Ovaj potonji momak trenutno je u strašnoj formi i na tri poslednje utakmice u kvalifikacijama postigao je tri gola.

Kao alternative tu su Peter Štrand, Andreas Trondsen, Morten Torsbi... Igrači malo poznati našoj fudbalskoj javnosti, međutim, standardni u svojim klubovima i sa zavidnim internacionalnim iskustvom, pošto sva trojica imaju po petnaestak nastupa u mladoj selekciji, a Trondsen je čak debitovao i za A reprezentaciju.

Kada je odbrana u pitanju kod Norvežana tu nikakve dileme nema. Ako su svi spremni i zdravi, Smerud s desna na levo postavlja Haraldseda, kapitena Grenera, Jensena i Gregarda. Ulrik Jensen je u zadnjoj liniji svakako najpoznatije ime. Radi se o momku koji je stasavao u Lionu i koji se jedno vreme dovodio u vezu sa Real Madridom, ali taj transfer za sada nije realizovan. Jensenovo primarno mesto jeste zadnji vezni, no u nacionalnom timu uglavnom je partner Greneru u centralnom delu odbrane.

Sa deset primljenih golova na osam kvalifikacionih utakmica odbrana Norveške jedna je od najlošijih u ovim kvalifikacijama, ali ako se odbije onih šest golova protiv Engleza u samo jednom susretu, to je skroz druga priča. Opet, gostovanja očigledno umeju da budu veliki problem za Norvežane. Pored Engleske deklasiralo ih je još nekoliko rivala – Portugal 5:1, Izrael 4:1, Hrvatska 3:0, Belgija 4:0, Španija 3:0... I sve to u poslednjih dvadesetak meseci, dakle, ista generacija je u pitanju. Sondre Rosbah do sada je branio na 21 utakmici i samo na tri je uspeo da sačuva mrežu netaknutom.

Kada se sve navedeno uzme u obzir možemo da konstatujemo da Tomislav Sivić i nije tako loše poželeo. Norveška jeste jaka, ali očigledno ne i nepobediva. Daleko od toga. Uostalom, ako ništa drugo, veoma je poželjan gost. Pa ako još rival ima svoj dan, u ovom slučaju Srbija, eto nas na Evropskom prvenstvu...

Tradicija u utakmicama mladih reprezentacija sigurno ne igra veliku ulogu, ali zašto ne pomenuti. Sa Norveškom smo se dva puta sastajali u ovoj kategoriji. Bilo je to 2009. godine (generacija Ljajića, Gulana, Tadića, Aleksića) i oba puta smo slavili. U gostima 1:0, kod kuće 3:2, posle 0:2. Sva tri gola tada postigao je Miralem Sulejmani.

AUSTRIJA

Da su igrali u bilo kojoj drugog grupi, onako kako su igrali u ovoj svojoj, Austrijanci bi se verovatno borili do poslednjeg kola za prvo mesto, ali pošto su za rivale imali prejake Nemce, morali su da se zadovolje drugom pozicijom. Četa ne tako poznatog trenera Vernera Gregoriča (otac Mihaela Gregoriča) izgubila je dva puta od Pancera primivši ukupno osam golova. Pored toga, jednom je odigrala nerešeno sa Rusijom, u gostima, i to su svi izgubljeni bodovi za ovaj tim.

Što se tiče skautinga Tomislav Sivić i njegov stručni štab najmanje posla trebalo bi da imaju oko ovog potencijalnog rivala, jer smo letos na turniru Valeri Lobanovski igrali protiv Austrijanaca i pobedili ih sa 3:1. Nisu tada ni jedni drugi bili u najjačim sastavima, ali bilo je to sigurno dovoljno da se zapaze neke sistemske stvari u Gregoričevoj postavci.

Poput A tima i mladi Austrijanci su kolektivno veoma jaki i uigrani. Uglavnom igraju u formaciji 4-1-4-1, sa dosta pasova i izmena pozicija. Bočni fudbaleri iz srednje četvorke lako se transformišu u prave napadače, što može da bude vrlo neprijatno po defanzivce koji su prekuputa. Da krenemo od navale, kao i kod Norvežana. Najbolji napadač Austrije i prvi strelac ovog tima je momak iz bečke Austrije – Kevin Frizenbihler. Odigrao je 14 utakmica za ovaj sastav i postigao osam golova, što je jako dobar prosek. Po stilu igre podseća na našeg Uroša Đurđevića. Ne može mnogo sam, ali kada mu se pridodaju Aleksander Šef sa desne i Florijan Grilič sa leve strane to postaje veoma potentna navala. Šef igra za Šalke, Grilič za Verder i obojica imaju mnogo iskustva u seniorskom fudbalu. Brzi su, vešti sa loptom, a imaju i dosta golgeterskog u sebi. Postizanje golova nije im strano. Grilič veoma uspešno može da odigra i na poziciji centralnog veznog, tako da će verovatno ostati dilema gde će ga Gregorič koristiti u baražu.

A što se tiče samog špica tu je Frizenbihleru alternativa Marko Kvasina, momak hrvatskog porekla visok 1,94. Njega Austrijanci koriste kada jure rezultat ili žele da preskači sredinu terena, mada, neke utakmice je i počeo.

Poput Šefa, koji je za meč seniorskih timova Srbije i Austrije bio na spisku selektora Marsela Kolera, na njemu se našao i pomenuti Mihael Gregorič. Momak koji od svoje 15. godine igra seniorski fudbal sigurno će za ovu priliku biti vraćen u mladu reprezentaciju i zauzeće mesto u centralnom delu terena, gde će predstavljati opasnost iz drugog plana. Iako mu je tek 21 godina, Gregorič je zapravo veoma iskusan, igra redovno za Hamburger i na njemu će naši vezisti, ukoliko izvučemo Austrijance, morati ozbiljno da porade. On će verovatno biti u tandemu sa kapitenom Dominikom Vidrom, mada, Luis Šaub iz Rapida ove sezone igra fantastično – na deset utakmica postigao je već pet golova kao centralni vezni ili krilni – baš kao i Salcburgov Konrad Lajmer (19), pa će Gregorič stariji biti na slatkim mukama.

U kvalifikacijama su šansu dobijali i manje poznati igrači poput Dovedana, Horvata ili Grubera, međutim, oni će u doigravanju svoje minute vrebati sa klupe. Naravno, ukoliko dobiju poziv...

Pozicija zadnjeg veznog u formaciji 4-1-4-1 veoma je važna u svakom timu i nju je selektor Austrije u poslednjem meču protiv Nemačke poverio štoperu Lukasu Jegeru iz Altaha. U varijanti kada želi da igra nešto defanzivnije Gregorič igra tako, ali ako želi ofanzivu, onda ume da Griliča gurne u srce terena, a na levo krilo postavi nekog vihornijeg poput Tomasa Murga, dečka koji je za U19 selekciju na 12 utakmica postigao 9 golova.

Kao i Norvežani, Austrijanci su poprilično jasni kada je u pitanju zadnja linija. Kristof Marčinko ima najviše nastupa za ovu ekipu (22), igra za bečku Austriju i za njega je rezervisana pozicija levog beka. Levi štoper je takođe „zakucan“. To je Filip Lajnhart, član mladog tima Real Madrida, dosta pouzdan defanzivac koji je standardni član Kastilje, dok se na desnom štoperu menjaju Šojsengajer, Jeger, pa čak i Vidra. Sva trojica upitnog kvaliteta, o čemu svedoči i to što ih Gregorič svako malo rotira. I konačno desni bek. Tu Austrijanci imaju viška kvaliteta. Valentino Lazaro, momak koji ima već četiri nastupa za A tima zapravo je krilo koje može da pokrije poziciju beka, standardi je član Salcburga i budućnost austrijskog fudbala. Pravi univerznalac, nešto poput Alabe. Veoma je opasan kada se pridruži napadu. Filip Mvene je poreklom Kenijac, dve godine je stariji (22 godine) i bolji u defanzivi od Lazara. Slabo igra u poslednje vreme u Kajzerslauternu zbog čega je moguće da će Valentino Lazaro ponovo dobiti prednost...

Kada je u pitanju golman prvi izbor je Danijel Bahman. Mladi čuvar mreže nije se izborio za svoje mesto u Stouku, tako da je poslat na pozajmicu u Buri, treća engleska liga. Ne može da se pohvali nekom sigurnošću. Mnogo golova je primio od početka sezone. Samo u klubu, na svakoj od osam utakmica Lige 1 na koliko je branio... 

To bi bilo to. 

Kako je vaš utisak? Ko bi bio najbolji rival za naše momke?
Utiske ostavite u komentarima ispod teksta...

PIŠU: Predrag Dučić i Aleksandar Gligorić