Sjaj i beda Partizanove potrage za plejmejkerom: Može li neko da stavi Mekejlebovu, Palasijevu, Džerelsovu ili Kamingsovu masku? (VIDEO)

Kao žednom čaša vode Partizanu je potreban organizator igre ove sezone! I to baš onakav na kakve su navikli navijači crno-belih proteklih 13 godina. Podređen timu, da razigra saigrače, reši utakmicu kada se lomi. Potrebne su ukradene lopte Frederika Hausa, dvokoraci i polaganja Miltona Palasija, pregled igre Vontigo Kamingsa brzina Bo Mekejleba, požrtvovanost Lea Vestermana. Strani plejmejkeri praktično su uručivali brojne trofeje u ruke Partizana. Loša finansijska situacija utiče na to da ovakvih igrača nema u crno-belom dresu. politika, interesi, tržište, sreća,  i na kraju opet se vraćamo na početak - novac! A ovako je to izgledalo u novoj eri Partizana, počevši od 2002. godine.

Frederik Haus (2002/2004.)

Čovek od koga je sve počelo. U sezoni 2002/03. Haus je otpočeo svoju evropsku karijeru u Partizanu. Posle probe potpisao je ugovor sa Beograđanima. Nije klasični plemejker, Grobari ga pamte kao ubitačnog beka šutera. U novembru 2003. postigao je 39 poena u pobedi protiv Cibone, što mu je rekord karijere u Evroligi. U sezoni 2003/04. bio je prvi po broju ukradenih lopti u Evroligi sa 3,3 ukradene lopte po utakmici, po čemu je i ostao upamćen, kao i po neverovatnoj energiji i borbenosti za crno-beli dres. U Partizanu je ostao dve sezone i osvojio dve titule prvaka države. Ove godine nastupa za kosovsku Peć.

Vontigo Kamings (2005–2007.)

U Srbiju je došao 2004. godine kada je nastupao za Hemofarm, a dobrim igrama se preporučio tadašnjem prvaku naše zemlje. Sa crno-belima je osvojio dve titule prvaka države i jadranski ligu. Do kraja karijere igrao je od većih klubova za Makabi iz Tel Aviva i Estudijantes. Penzionisao se 2012. godine.

Milton Palasio (2007–2008.)

Kada su mnogi mislili da će prethodnu dvojicu biti teško zameniti dogodio se Palasio. Sjajan tehničar, timski igrač, solidan ulaz i lep pregled igre. Razigravao je druge, a i sam je znao da kazni kada ostane sam. Osvojio je titulu šampiona države, kup i Jadransku ligu sa Partizanom. Posle je još nastupao za Kahu Laboral, Himki, Lijetuvos Ritas gde je završio karijeru 2013. godine.

Lester Bo Mekejleb (2009-2010.)

Ovog čoveka Grobari nikada neće zaboraviti. Čuvena 2010. godina, F4 u Parizu, prodori do koša, skakanje za svaku loptu, zakucavanja, koš-faul, važna trojka, sve. Došao je u Beograd iz Mersina kao treći strelac turskog prvenstva i onda pod dirigentskom palicom Duška Vujoševića prosto eksplodirao kao i svi pre njega. Čak je i Bo podigao lestvicu dostignuća Partizanovih "kečeva". Kasnije je postao heroj Makedonije zbog uspeha na Evropskom prvenstvu 2011. godine. Trenutno nastupa za Bajern iz Minhena. Pionir i dalje pamti skandiranje „Bo, Bo, Bo“!

Oliver Lafajet (2010.)

Jedan od retkih igrača koje je Vujošević doveo ,a da nisu napravili bum. Verovatno najveći promašaj uz Torija Tomasa. Zadržao se mesec dana, i nije puno pokazao. Danas nastupa za Olimpijakos, i plejmejker je Hrvatske reprezentacije.

Kurtis Džerels (2010-2011)

Krajem novembra 2010. godine Džerels je potpisao ugovor sa Partizanom. U toj sezoni osvojio je jadransku ligu, Košarkašku ligu Srbije i Kup Radivoja Koraća. U junu 2011. godine Džerels odlazi u Tursku gde je potpisao dvogodišnji ugovor sa Fenerbahče Ulkerom. Nastupao je još za Bešiktaš, Armani, a 2014. potpisao je dvogodišnji ugovor sa Uniksom.

Ejsi Lo (2011 – 2012)

Stigao je u Pionir nakon Lafajeta i ostavio malo bolji utisak. Bio je u Beogradu od jula do januara, ali ni on nije bio na nivou fenomenalnih prethodnika. U Olimpijakosu je proveo tri sezone i uspeo da osvoji dve Evrolige što je neverovatan podatak.

Leo Vesterman (2012-2014.)

Najsvežiji u pamćenju Grobara, i njihov veliki ljubimac. Došao je u bivšeg prvaka Evrope kao najtalentovaniji mladi plej starog kontinenta, i baš kada se privikao na atmosferu i krenuo da iskazuje pun potencijal desila  mu se povreda na meču protiv CSKA zbog koje je morao da pauzira veliki deo sezone. Trenutno je u Limožu na pozajmici iz Barselone koja ga je kupila iz Partizana.

Strani plejmejkeri su bili pečat Partizana ali nikako ne bi trebalo zaboraviti Vuleta Avdalovića, Petra Božića, Aleksandra Rašića, Miloša Vujanića, pa i Bogdana Bogdanovića koji su drugi deo dobitne kombinacije.

Treći deo slagalice su Žofri Lovernj, Stefon Lazme, Džejms Gist, Nejtan Džavaj, Aleks Marić, Nikola Peković, Miroslav Berić, Jan Veseli, Tarens Kinsi, Đuro Ostojić, Dušan Kecman, Davis Bertrans, Saša Pavlović. Ali o njima, neki drugi put.

Kada se sve sabere govorimo o čitavoj eri i plejadi košarkaša koji su igrali na poziciji jedan i doneli slavne dane beogradskom Partizanu u novijoj eri. O nekim starijim asovima nema potrebe ni govoriti. Danas tu poziciju pokriva još jedan „šareni“ dvojac- stranac Boris Dalo i „domaći“ Milenko Tepić. Na njima je da nastave tradiciju koja traje. A možda se i ove sezone konačno dogodi to dugoočekivano inostrano pojačanje koje bi ušlo u red sa gore navedenim. Jako teško iz „hiljadu“ razloga, ali nikad se ne zna. 

Piše: Strahinja Klisarić