Siniša Mihajlović: Sanjam klupu Intera, volim taj klub! Žao mi Zemana, Toti je broj jedan
Vreme čitanja: 4min | čet. 14.03.13. | 12:27
Selektor Srbije u intervjuu za Gazetu delo Sport ne krije da je mu je velika želja da sedne na klupu Neroazura. Priča i o Barseloni, Baloteliju, Totiju, Zdenjeku Zemanu...
Izabrane vesti
Šanse Siniše Mihajlovića da postane trener Intera, rastu iz dana u dan, ako je verovati italijanskim medijima. Juče je objavljena lista od šest kandidata koji bi mogli da naslede Andreu Stramaćionija, na kojoj se nalazi i Mihajlovićevo ime, a danas je srpski selektor istakao da ne bi imao ništa protiv da sedne na klupu Intera.
„Nikada nisam izdao svoj san, tako da ako me pitate da li se nadam da ću jednoga dana preuzeti Inter, odgovoriću sa „da“. I ponoviću to hiljadu puta jer nisam licemer. Toliko volim taj klub da ne mogu da priželjkujem da aktuelnom treneru Stramaćioniju baš toliko loše ide, pa da postanem kandidat za taj posao. Zato, kao bivši igrač ali i navijač Intera, nadam se da će Stramaćoni i njegova ekipa uspeti da se plasiraju u naredno izdanje Lige šampiona, a možda čak i naprave senzaciju protiv Totenhema u Ligi Evrope. Posao već imam i i ponosan sam što sam selektor Srbije“, rekao je selektor Srbije za Gazetu delo Sport.
Poznato je da je Mihajlović u dobrim odnosima sa predsednikom Moratijem i da je bio kandidat za trenera i pre dve godine.
„Čast mi je da se moje ime uopšte spominje u tom kontekstu. Sa Moratijem i njegovom sestrom Bedi sam u sjajnim odnosima. Videli smo se za Božić i Kortini i podsetili se starih vremena“.
Mihajlović je otkrio i kako gradi trenersku karijeru
„Igrao sam 20 godina na najvišem nivou i imam tu prednost što sada kao trener osećam kako igrači razmišljaju. Ali, trenirati grupu je mnogo teže nego igrati. Zato sam išao da gledam kako rade Murinjo, Gvardiola, Klop, Manćini, Ferguson, Venger i učio od njih. Učio sam metode treninga, taktičke varijante i primenu tehnologije u fudbalu. Ali, najveća njihova tajna je kako ulaze u glavu igračima, izvlače najbolje od njih i kako stvaraju grupu“.
Potom se Mihajlović dotakao i dešavanja u Ligi šampiona...
„Kada Barselona igra onako, onda niko nema šanse protiv njih. Ni Milan, Ni Juventus, ni neko treći. Morate biti perfektni u defanzivi i nadati se da će oni imati slab dan. i ne smete da promašujete šanse kao što se to desilo Milanovom Nijangu. Da je on onda pogodio, možda bi se Milan izvukao... Juventus je jači od Milana, ali mislim da ni on ne bi mogao protiv Barse. Prevelika je razlika u klasi igrača. Oni imaju Mesija, Ćavija, Inijestu. Juventusu nedostaju igrači top klase da bi osvojio Ligu šasmpiona. Poput Ibre koji vam na utakmici donese dva od tri osvojena boda. Ali, on ima 31 godinu, skup je i ne znam kako bi se uklopio u Juventusov ambijent“.
Da li je Barselona malo dosadila?
„Samo protivnicima“.
Kako sebe zamišljate kada bi ste morali da trenirate Kasana ili Balotelija?
„Ne bojim se saradnje sa Kasanom. On je dobar momak. Mislim da se malo promenio od kada se oženio i postao otac. Ali, uvek će imati te neke svoje bubice, jer to mu je u krvi. balotelije je takođe dobar momak, ali Manćini je u pravu kada kaže da će Mariju i sa 35 godina uvek nešto smetati. Njemu treba reći: Uzmi ili ostavi“.
Šta vas je iznenadilo ove sezone u Seriji A?
„Otkaz Zdenjeku Zemnu u Romi! Mnogo mi je bilo krivo zbog toga. On je maestro trenerskog posla i što se tiče ofanzive najbolji trener na svetu. Inače, kada sam odlazio u Fiorentinu, želeo sam da za asistenta dovedem Andreacolija koji je zamenio Zemana u Romi. Ali, meni su tada u Fiorentini rekli da mogu da imam samo četiri svoja člana struičnog štaba. A, sada Montela ima 11 svojih stručnjaka...“
Ko je danas najbolji italijanski fudbaler?
„Frančesko Toti! Jedan je od tri najbolja italijanska svih vremena i jedan od deset najboljih igrača na svetu svih vremena. Bolji je i od Del Pjera, Bađa, mog prijatelja Manćinija... Ali, kada je Toti sa 37 godina najbolji, onda je to dokaz da je italijanski fudbal u problemu. Fudbal je ogledalo društva i države, a u Italiji se to stanje pogoršalo, što se prenelo i na fudbal. Španija, Engleska i Nemačka su daleko ispred nas, a prestigli su nas i Francuzi. Možda zato što se u Italiji u meč ulazi sa planom da se ne izgubi, dok se u inostranstvu igra sa ambicijama da se pobedi“, smatra Mihajlović.
(FOTO: Action images)