Sent Etjen vs Lion; Radnička klasa vs Buržoazija

Mit protiv realnosti. Plavi protiv belih okovratnika. Radnici protiv buržoazije, Sent Etjen protiv Olimpika iz Liona. U 21. kolu Lige 1 derbi regije Rona-Alpa dobiće novo, 112. poglavlje knjge koje je počela da se piše još 1951. godine, mnogo pre no što je Pari Sen Žermen uopšte postojao i skoro pola veka pre no što je postao sila u Francuskoj zbog čega u velikom delu zemlje sa podsmehom gledaju na epitet “Le Classique” kojim se opisuju susreti Svetaca i Olimpika iz Marselja.

Stoga će dobar deo francuske nacije kao najveći derbi izdvojiti sudar imenjaka iz Marselja i Liona iliti “Choc des Olympiques”, a mnogi će uperiti prstom baš na “Le Derby”. Jer okršaji Liona i Sent Etjena imaju sve što čini pravi derbi: Lokalni mediji danima pred utakmice vrte iste izjave pređašnjih aktera, dva grada vazdušnom linijom deli svega 50 kilometara, a tu je i ta sociološka podela koja za posledicu ima i ogroman rivalitet međ navijačima.

(2.65) Sent Etjen (3.15) Lion (2.80)

Ako zakopamo još dublje u istoriju saznaćemo da ova dva grada nisu na istoj talasnoj dužini još od kraja 18. veka. Lion je tokom Buržoaske revolucije stao uz Žirondince, bili su protiv monarhije, ali većina njih je tokom jakobinske diktature u montiranim procesima izvedena na giljotine. Tek posle pada Robespjera Žirondinci su rehabilitovani i proglašeni “mučenicima za slobodu”, ali to je bilo 1795. Avgusta 1973. revolucionari su tadašnju regiju Rona i Loara podelili na dva departmana, baš kako bi ograničili rastući uticaj “kontrarevolucionara” iz Liona. Sadašnja prestonice regiona Loare je – pogađate – Sent Etjen.

Međutim, Lion je ostao grad srednje i više klase, dok se ekonomija Sent Etjena decenijama zasnivala na rudnicima i ostalim, narodski rečeno, šljakerima. I danas su plate veće u Lionu, posla je manje u Sent Etjenu. A svi dobro znamo da su ekonomske razlike najlakši put do podela.
“Deca (nadimak Olimpika) su izmišljale filmove (braća Lumije su iz Liona) dok su vaši očevi ginuli u rudnicima”, pisalo je na transparentu Lionovih navijača 2000. godine. Stanovnike Sent Etjena na Žerlanu često nazivaju “kopilad”. 

Ni zeleno-beli nisu nevini. U nedostatku rezultatskih uspeha još od poslednje titule 1981. “veličinu” su počeli da ističu na tribini. I svime što ima veze sa njom. Prošlog septembra su upali na svadbu u jednom francuskom zamku rešeni da pokvare veselje vođi Lionovih navijača. Koji se ženio pet kilometara dalje. Nevini bračni par stradao je od ruke huligana koji su izgubili put.

Igrači su takođe umeli da se zanesu i – bilo je toga i u Srbiji – zapevaju vulgarne stihove koji vređaju rivala. Čuven je slučaj iz maja 2012. posle Olimpikovog osvajanja francuskog Kupa. Predsednik Sent Etjena Bernard Kajazo uputio je zvaničnu žalbu, golman Žeremi Žano rekao da će igrači Liona biti odgovorni ako u kasnijim sudarima huligana padne krv. To ga, međutim, nije sprečilo da pokuša da, nedelju dana posle Olimpikove eliminacije u Ligi šampiona, brani u dresu Milana. Jasno, zato što je baš Milan izbacio Olimpik.

Nije to nikakva novina. Provokacije su u susretima Liona i Sent Etjena, i dalje sa deset titula najtrofenijeg francuskog kluba, bile prisutne još sredinom prošlog veka. Posle jedne pobede Liona iz klasičnog bunkera u meču iz 1967. godine trener Sent Etjena Žan Snela požalio se zbog ranog gola protivnika i kasnijeg parkiranja autobusa ispred gola uporedivši to sa onom starom pričom o šargarepi na štapu. Navijači Liona su na sledećem meču šargarepama prekrili teren. Prvotimac Sent Etjena Žorž Bereta odmah je pojeo jednu. Mnogo pre no što su to tamnoputi fudbaleri počeli da rade sa bananama kako bi dokazali da na njih ne utiču rasističke uvrede sa tribina.

Na srednjem istoku Francuske trijumf u lokalnom derbiju često je bitniji od titula.

Ne čudi dakle što u poslednje dve godine gostujućim navijačima uglavnom nije dozvoljeno da putuju u na derbije Rona-Alpa. Tako će biti i ove nedelje (21 sat) na stadionu “Žofri Gišar”. Biće i tenzija. U stvari, već su počele. Senegalski štoper Mustafa Bajal Sal, koji je član Sent Etjena još od 2006, pobrinuo se za to.
“To kako se oni ponašaju kod kuće? To je neprihvatljivo. Bezobrazni su, agresivni i vulgarni. Pokušavaju da te zaplaše, ako to sebi dozvoliš – umireš. U prvom susretu smo bili desetkovani, sada ćemo im zagorčati život. Moraće da nam ukažu pošzovanje”, rekao je Bajal Sal prisetivši se bolnog novembarskog poraza kada je Aleksandar Lakazet Sent Etjenu strpao tri komada za konačnih 3:0.

Upravo je Bajal Sal novembra 2014. golom pokrenuo identičnu pobedu Sent Etjena na “Žofri Gišaru”. Ali imajte na umu da je prethodnih sedam na istom stadionu pripalo Lionu, te da je Sent Etjen pune dve decenije čekao na pobedu nad omraženim rivalom na domaćem terenu. Predsednik Liona Žan-Mišel  Ola, svestan da njegov klub ne očekuje gostoprimljiv doček u Sent Etjenu, pokušao je da spusti tenziju:
“Nisam ni ja uvek bio za primer, ali hajde da sada pokušamo. Ne treba nam agresija. Ne treba da zabava postane opasnost”.

Pred početak i jednima i drugima predviđala se borba za Ligu šampiona. Monako, ali i autsajderi iz Anžea, Nice i Kaena udaljili su ih od tog cilja. Nije on još izgubljen, samo mora da počne da se pobeđuje. Lion u poslednjih sedam kola ima samo jednu pobedu, Sent Etjen toliko iz pet pokušaja. Ali eventualni trijumf u lokalnom derbiju mogao bi da celu situaciju preokrene za 180 stepeni.

Beli ili pravi okovratnici?

Pratite MOZZART i na našoj novoj Fejsbuk stranici!

(FOTO: Action Images)