SELEKTORI SRBIJE NA SKENERU MOZZARTA: Miha nije najgori, ali je najskuplji!

Ja sam za mnoge sada najgori trener na svetu i ja to prihvatam – izgovorio je posle poraza na Maksimiru još uvek aktuelni selektor Srbije Siniša Mihajlović. U trenutku kada je uspeo da učini skoro neverovatnu stvar, ujedini i pomiri sve Srbe koji bi skoro jednoglasno (sa izuzetkom Toleta Karadžića i nekoliko najbližih saradnika) želeli da mu vide leđa, Mihi za utehu ostaje činjenica da statistički nije čak ni najlošiji selektor od raspada velike Jugoslavije, ali je definitivno stao uz rame Milovanu Đoriću (vodio tri utakmice tokom 2001) kao najnepopularniji!

Siniša Mihajlović je 12. selektor od 1994. godine (pod zastavama SRJ, SCG i sada Srbije), računajući i njegovog prethodnika Radovana Ćurčića koji je zvanično bio samo vršilac dužnosti, ali ne zaboravljajući i jedan period s početka XXI veka, kada se na čelu našeg nacionalnog tima nalazila selektorska komisija u sastavu Ivan Ćurković, Vujadin Boškov i Dejan Savićević.

Ako je suditi po rezultatima, najuspešniji su bili Slobodan Santrač, Vujadin Boškov, Ilija Petković i Radomir Antić koji su nas odveli na evropska i svetska prvenstva, što Mihajloviću, sada je već svima jasno, neće poći za rukom. „Italijanski đak“ je na 11 utakmica od kada je preuzeo Orlove zabeležio tri pobede, dva remija i šest poraza, te ostvario indeks uspešnosti od 33,3 odsto. Bolji je od već pomenutog Đorića (28,6%), Dejana Savićevića (29,4%), te Miroslava Đukića koji nije ni dobio pravu šansu, jer nije vodio selekciju ni u jednom takmičarskom meču (13,3%).

Ono što boli više od poraza u Zagrebu je činjenica da smo možda prvi ili drugi put u istoriji ispali praktično na polovini kvalifikacionog ciklusa, da smo osvojili samo četiri od 15 bodova, da samo 14 selekcija na Starom kontinentu ima lošiji bilans od Orlova, kao i da na četiri od pet kvalifikacionih mečeva (protiv Škotske, Belgije, Makedonije i Hrvatske) nismo postigli gol!

Ono što posebno peče običnog navijača, osim potcenjivačkog odnosa selektora prema svima, svakako je i njegova plata od oko 35.000 evra mesečno ili 420.000 na godišnjem nivou. Od svih dosadašnjih kormilara Srbije (i SCG i SRJ) samo je Radomir Antić bio plaćeniji i to u drugom nedovršenom mandatu (kada je izborio plasman na SP 2010). Verovali ili ne, ali Mihajlović sa jednom pobedom u pet kvalifikacionih susreta ima čak 12 puta veća mesečna primanja nego što je imao svojevremeno Ilija Petković koji nas je na velika vrata doveo do Mundijala 2006!

Podsetimo, Petko je radio za „mizernih“ 3.000 evra svakog prvog u mesecu...

Predsednik FSS Tomislav Karadžić bi pre eventualnog produžavanja saradnje sa Mihajlovićem mogao da se posveti matematici kao egzaktnoj nauci. A ona kaže da je Srbija zbog neodlaska na SP ostala kraća za osam do devet miliona evra, kao i da je svaka od tri Mihajlovićeve pobede koštala 120.000 evra. Ako računamo da je za desetak meseci saradnje dobio 350.000 evropskih novčanica.

Po ovim parametrima, Miha je definitivno naš najskuplji selektor svih vremena. FSS je za svaki trijumf Radomira Antića morao da izdvoji prosečno oko 67.000 evra, Vladimira Petrovića 52.000, Ilije Petkovića 6.350, a Slobodana Santrača tek 1.500 evra! Shvatamo da se vremena menjaju, ali sumnjamo da FS Srbije baš ima novca za bacanje.

Srećom, mnogo je izvesnija varijanta da Mihajlović poput Pižona Petrovića ili Havijera Klementea na kraju kvalifikacionog ciklusa, te po isteku aktuelnog ugovora, spakuje kofere i vrati se u svoj topli italijanski dom. Da čeka neku Brešu, Kataniju, Vičencu...

UČINAK DVANAESTORICE SRPSKIH
SELEKTORA I NJIHOVA PRIMANJA