Šeik se kune u Đetića Jovovića

Osvojeno 10. mesto i najbolji plasman Hadžera u istoriji Premijer lige Saudijske Arabije koja postoji 65 godina, kao i prodaja dva mlada igrača za milionski iznos velikom Etihadu, cementirali su poziciju Nebojše Jovovića Neba, perspektivnog crnogorskog stručnjaka na klupi ekipe iz Al Ahse. Zapravo, nekadašnji izdanak čuvene „titogradske škole“ fudbala, napadač Budućnosti, smederevskog Sartida, a potom internacionalac u Švedskoj, Belorusiji, Kini i Poljskoj, neograničeno poverenje predsednika kluba Sami Almuhila stekao je posle samo tri i po meseca rada. Naime, tada je potpisao višegodišnji ugovor koji ističe onog dana, kada i prvom čoveku Hadžera predsednički mandat.
„Učim stalno i fudbal pronalazim u muzici, filmu, prirodi, ma svuda! Otkako mi je moj veliki prijatelj Mijo Radulović koji je u to vreme bio selektor mlade reprezentacije Crne Gore preneo virus ljubavi prema trenerskom poslu, neprestano težim ka usavršavanju i što boljim rezultatima. A trofeje sam osvajao kao na traci, prvo kao trener mlađih kategorija, onda kao sportski direktor FK Budućnost, posle čega sam se potvrdio i kao šef struke Ribnice i Berana koje sam odveo u elitni rang takmičenja. Značajno iskustvo sam stekao u Kazmi iz Kuvajta, a od prošle godine, trenersko ime gradim u saudijskom fudbalu“, započinje Nebojša Jovović razgovor za MOZZART Sport.

Kako biste ocenili kvalitet šampionata?
„Prema kriterijumima FIFA, liga Saudijske Arabije je rangirana među tri najbolje u Aziji. A podatak da je Al Hilal zvanično proglašen za najbolji azijski klub u ovom stoleću, dovoljno govori sam za sebe. Najveće klubove prati armija navijača i bude ih i do 50.000, što takođe na svoj način ilustruje koliko Saudijci vole najvažniju sporednu stvar na svetu.“

Da li je suđenje na adekvatnom nivou?
„Pridržavam se principa da nikad ne ulazim u analitiku suđenja i jedino mogu da kažem da se često angažuju strani arbitri. A što se tiče stranih igrača, oni su svi ovde došli kao zvezde i od njih se uvek najviše očekuje. Svaki od 14 klubova ima igrače iz inostranstva, dok su imena Picurke, Haimea Pašeka, Regenkampfa, Donisa, Kristijana Grosa pravo društvo za mene, kao jednog ambicioznog trenera, uvek spremnog da nauči nešto novo.“

U aktuelnom prelaznom roku vaše redove su pojačali Nemanja Tubić i Dragan Ćeran. Šta očekujete od ovog srpskog tandema?
„Obojica su odlični igrači, nadam se da će brzo da se adaptiraju na potpuno novu sredinu i da će da naprave značajan trag u ovdašnjem fudbalu. Zaista se mnogo uzdam u njihovo umeće u narednom šampionatu.“

Jeste li se brzo privikli na visoke temperature s obzirom na to da ni u vašoj Podgorici leta nisu mnogo svežija?
„Vrućine jesu određena prepreka, međutim, čitavo prvenstvo je prilagođeno vremenskim uslovima, tako da je problem na taj način premošćen. A kad ste pomenuli Podgoricu, moram da kažem kako je Sami Almuhil, prvi čovek Hadžera, već dva puta dolazio u glavni grad Crne Gore.“

U kojoj meri molitve remete ono što ste zamislili da odradite na terenu?
„Molitve se uvek obavljaju pre i po završetku treninga. Sve je stvar dobre organizacije.“

Kako biste prokomentarisali trijumf srpskih omladinaca na SP na Novom Zelandu?
„Reč je o uspehu koji je za svaki respekt i moram da konstatujem kako je odnos koji je proteklih dana selektor Veljka Paunovića prema medijima na najlepši način pokazao koliko je on zapravo imao veliku ulogu u osvajanju šampionata. Veljko ima sve preduslove da nastavi pobedničku seriju sa srpskom reprezentacijom i u budućnosti.“

Piše: Milorad Plazinić