Sećanje Žarka Lazetića: Neka bude ponovo kao 2007.

Kad je moglo pre 12 godina, možda može opet. Vrte se ovih dana snimci sa antologijske utakmice Crvena zvezda – Partizan 2:4, sećaju se Grobari jedne od najubedljivijih igara i pobeda na Marakani za života i prizivaju – reprizu.

Pogotovo što ima dosta sličnosti sa 24. februarom 2007. I tad su crveno-beli imali skuplji tim, preimućstvo domaćeg terena, dvocifrenu bodovnu prednost na tabeli, utisak u javnosti da će pregaziri protivnika... I tad je malo ko verovao u ekipu iz Humske 1, međutim, oluja koja je tog hladnog zimskog dana duvala na Topčiderskom brdu bila je dovoljno snažna da sruši „neosvojivu tvrđavu“, kako su Delije tepale svom stadionu.

Najpre Miloš Mihajlov glavom posle kornera, pa još jedan štoper, Branimir Bajić iz okreta, zatim vezista Nebojša Marinković i kao trešnjica na torti mat Žarka Lazetića.
„Ta utakmica budi u meni najlepše moguće emocije, iz prostog razloga što je na neki način obeležila moju karijeru, po njoj me navijači Partizana, možda, najviše i pamte. Dodatnu vrednost meču dao je podatak da je to bilo prvo naše ligaško slavlje na terenu najvećeg rivala posle 11 godina“, evocira uspomene nekadašnji špic, sada u ulozi pomoćnog trenera u stručnom štabu Parnog valjka, koji je gol posvetio tek rođenom bratancu i otuda ono „ljuljanje“ pre zagrljaja sa Ivanom Tomićem.

Pričalo se kasnije da je arhitekta uspeha bio tadašnji trener Miroslav Đukić, usled odluke da crveno-bele iznenadi visokim presingom, možda sličnom modelu pribegne Zoran Mirković, međutim, kakav god taktika da bude čini se da je prevagu donela psiha i da je, u tom trenutku potcenjeni Partizan, prevazišao sebe i okolnosti koje mu nisu išle na ruku.
„Kao sportista, pred bilo koju utakmicu, imaš sumnje, ali još više veru da nešto značajno možeš da napraviš. Može da se uporedi taj meč sa ovim, jer je razlika bila, čini mi se, 14 bodova, ali smo i pored toga bili kompaktni, agresivni, znali šta hoćemo i uspeli smo plan igre da sprovedemo u delo. Možda rezultat ne odslikava pravi odnos snaga, drugi gol smo primili pred kraj, ali po igri to je bila najubedljivija partija Partizana na uzorku velikog broja godina, jer smo imali još dosta prilika“.

Pomenute sezone, baš posle tog ubedljivog slavlja na Marakani, Partizan je u jednom trenutku prišao na samo šest bodova zaostatka večitom rivalu, nazirao se velepreokret u šampionskoj trci, ali je naredna tri okršaja sa Zvezdom izgubio u razmaku od mesec dana, te od trofeja nije bilo ništa. Zato, znaju u „Zemunelu“ šta im valja činiti.
„Uvek se spremaš da u najvažnijim utakmicama, a derbi je takav, pokažeš zašto si u Partzanu. Znaš šta taj klub znači, daje to vetar u leđa momcima da u prvi plan istaknu vrline u odnosu na mane. Te 2007. nam je uspelo, nadam se da će ponovo“.

Poseban optimizam među Grobarima provevaja podsećanjem  na jesenji derbi, kad je Zvezda samo četiri dana posle duela sa Napolijem u Ligi šampiona došla u Humsku, govorilo se da će se prošetati do trijumfa, a na kraju se jedva spasla poraza. I ta psihološka komponenta pripreme je značajna.
„Učinićemo sve što je u našoj moći da se što bolje priprpemimo. Duboko verujemo u svoje kvalitete, svi - od uprave, struke do igrača. Momci će istrčati na teren sa ispravnim stavom, a uveren sam i u ogromnu podršku navijača. I te 2007. bilo je previranja, pa se jug ujedinio. Osim toga, verujemo u sopstvene mogućnosti , pokazali smo šta možemo u prvom derbiju i na početku prolećnog dela sezone, što su razlozi zbog kojih imamo pravo na veru u uspeh“, dodao je Žarko Lazetić, uz Milana Lolu Smiljanića u aktulenom timu, jedini svedok te čudesne pobede Partizana na Marakani 24. februara 2007.

NIKOLIĆ – CENTARFOR KAKVOG PUBLIKA ŽELI

Šest golova u prva dva prolećna kola – od čega je pet delo napadačkog tandema Rikardo – Nikolić – nagoveštavaju da Partizan spreman čeka 159. derbi.
„Veoma je značajno što su proradili. Defanzivno smo stabili tokom cele sezone, što pokazuje najmanji broj primljenih golova u ligi, dok je efikasnost špiceva došla do izražaja usled bolje igre cele ekipe. Nadam se da će se nastaviti. Posebno mi je drago zbog Nikolića, reć je o centarforu kakvog naša publika želi da gleda, radom na pripremama pokazao je pravo lice, verovatno je i sam shvatio šta mu valja činiti“, prenosi utiske Lazetić, nekada i sam napadač.

„NEĆU DA ČUJEM NIJEDNU RUŽNU REČ O ZVEDZI“

Govoreći o savetima koji nisu striktno fudbalski, pomoćni trener Partizana ukazao je na bitan detalj, kao preduslovu da uopšte gledamo dobar fudbal.
„Sav mogući respekt rivalu. Bez obzira na tenziju, momci bi trebalo da se ponašaju sportski i da uživaju, da na terenu pokažu kakvim kvalitetima raspolažu i da pretvore snove u javu, jer ovo je utakmica za tako nešto“, poručuje Lazetić.

Nismo mogli da odolimo, a da na ovom mestu ne podsetimo na govor koji je, kao trener omladinaca, držao ekipi za koju je pre dve sezone igrao Svetozar Marković.
„Lazetić nas uči da budemo ljudi. Što se kaže, gospoda u kopačkama. Najbolji primer za to su dešavanja sa večitih derbija minule sezone, u Kadetskoj ligi Srbije. Posle poraza na Marakani, iz Zvezdine svlačionice čule su se pogrdne pesme na račun Partizana. Nije nam bilo pravo. Naš trener je čestitao crveno-belima, jer su u tom trenutku bili bolji. Pred kraj prvenstva derbi se igrao u „Zemunelu“, praktično rešavao pitanje prvaka. Pred utakmicu šef drži govor, između ostalog kaže: „Momci, vi predstavljate Partizan, neću da čujem nijednu ružnu reč o Zvezdi. Ona je naš protivnik, a ovo je samo igra". Pobedili smo i poslušali pedagoga u liku trenera, jer to nije bio izolovan slučaj, nego princip. Lepo nam je Lazetić govorio: "Nikad, ali nikad, ne vređajte rivala. Ne pevajte protiv njega. To, deco, nikuda ne vodi". Nažalost, ljudi kakav je Žarko Lazetić su retki u našem fudbalu“, otkrio je u zimu 2008. Marković.

Neka sve bude čisto u subotu.

Foto: MN Press/Starsport