Sautemptonova renesansa u šest godina ili kad bankar zavrne rukave: Od stečaja do profita od 46.000.000!

Bio je april 2009. godine. Sautempton je otišao u stečaj. I ispao iz Čempionšipa. Prvi put posle punih pet decenija Sveci su se našli u trećem rangu takmičenja u ostrvskoj piramidi. Znalo se već tada da će u novu sezonu krenuti sa sa deset bodova u minusu. Dva meseca kasnije Pajnekl konzorcijum, koji je uživao podršku klupske legenda Meta Le Tisijea odustao je od kupovine Sautemptona. Činilo se da će klub srlja u propast. U kancelarije su ušli neki široj javnosti u Engleskoj nepoznati biznismeni. Narod je uglavnom skeptičan kad su takvi ljudi u pitanju.

Markus Liber se međutim pokazao kao čovek vredan poverenja. Štaviše. Prebogatog naslednika iz Švajcarske sa nemačkim poreklom sada na stadionu Sent Meriz posmatraju kao čudotvorca. I dalje se sa sigurnošću ne zna za koliko je novca kupio Sautempton – pominju se sume od 13.000.000 do 15.000.000 funti – ali je uspeo da dokaže da nije samo "tatin sin", već da i te kako zna šta radi. Godinu kasnije Markus je umro, ali su temelji uspona Svetaca već bili postavljeni.

Na klupu je seo Alan Pardju, ali je verovatno najbitniji Liberov potez bilo je imenovanje Nikole Kortezea za izvršnog direktora, odnosno čoveka koji je brinuo o klupskim finansijama. Pametan izbor. Kao bankar u Švajcarskoj Korteze je vodio brigu o računima milijardera. Kada je Liber preminuo, a fotelju preuzela njegova kćerka Katarina bio je to početak kraja za ljubav Korteza i Sautemptona. Katarina je naime isprva želela da proda klub. Odnosi su se pokvarili, ali je Korteze dugo odbijao da okrene leđa Svecima.

Čak i kada su ga – kako su pisali ostrvski mediji – jurili italijanski giganti poput Fjorentine i Milana.
"Sautempton je moja bebica. Neću ga napustiti".

Posle četiri godine trvenja sa Katarinom, januara 2014, ipak je morao da digne sidro. On je želeo Ligu šampiona, ona nije gledala toliko daleko. Ali temelji su – kao što rekosmo – postavljeni, a Sautempton je postao mašina za štampanje novca. Godinu zaključno sa 30. junom 2014. klub je završio sa profitom od 33.400.000 funti, odnosno oko 46.000.000 evra. Prvi put u plusu posle stečaja 2009. godine. Samo 12 meseci ranije u kasi je ostao minus od 7.100.000 funti.

Istina, klub i dalje duguje. Procenjuje se negde oko 50.000.000 funti, skoro 70.000.000 evra. Ni blizu opasnog opterećenja ako imamo u vidu da u ovaj poslednji finansijski izveštaj nisu uračunate prodaje Adama Lalane (31.000.000 evra), Dejana Lovrena (25.300.000) i Rikija Lamberta (5.500.000) Liverpulu, Luka Šoa Mančester junajtedu (37.500.000) i Kaluma Čejmbersa Arsenalu (20.230.000). Sve skupa 119.530.000 evra. Na pojačanja je letos potrošeno 87.040.000. Razlika je očigledna. Doduše skočili su i troškovi, ali nema sumnje da su Liber i Korteze brod usmerili u dobrom pravcu.
"Klubovi troše novac koji nemaju. Potroše celu dobit za narednu godinu. Potroše ono što neće zaraditi za dve godine. I onda kažu: ’Da, ali imaćemo rezultate koji će nam doneti keš da pokrijemo minus’. To nije održiv poslovni princip. U dobrim vremenima treba da štediš za loša", govorio je svojevremeno Korteze.

Čovek bi trebalo da drži katedru o poslovanju klubova. U Srbiji bi nastava morala da bude obavezna. Na stadionu Sent Meriz su naučili lekciju.

(FOTO: Action Images)