ŠARENI PIŠE: TOP poraz za TOP 16

Poraz Partizana od CSKA nije otvorio vrata za prolaz crno-belih u TOP 16 fazu Evrolige, već je to učinio meč u Parizu u kojem je Fenerbahče pobedio Nanter, i tako od francuskog tima, svojevremeno potencijalno najvećeg iznenađenja ovog takmičenja, načinio najvećeg gubitnika koji je prokockao višak od dve pobede.

Partizan je daljim plasmanom napravio odličan uspeh, srazmerno situaciji u kojoj se nalazi, jer problemi sa finansijama i povredama, te malim fondom igrača i dalje traju. Posle pauze od dve godine Partizan će ponovo igrati u Evroligi i u snežno-zimskom periodu. 

Iako je CSKA gotovo rutinski odradio posao na gostovanju u Beogradu, najskuplji evroligaški tim moraće ponovo da dolazi u naš glavni grad u nastavku ovog takmičenja. Partizan je na ovom meču imao dva velika problema. Prvi je ogroman propust u komunikaciji u odbrani, koji im je dodatno pogoršavao plej gostiju Miloš Teodosić neverovatnim asistencijama. One su većinom bile namenjene za, ne baš preterano inteligentnog centra CSKA Sašu Kauna, koji se tako na kraju naigrao na ovoj utakmici, uz još jedan dobar učinak radi produženja perioda svog skromnog napadačkog napretka u ovoj sezoni.

Drugi problem bila je statičnost i spušten gard u napadu. To je čak bilo pozitivno rešeno u nekoliko navrata, ali iako se slažem da odbrana rešava pobednika, evidentno je da ukoliko Partizan ne postigne nekih 70-ak poena, teško može da očekuje pobedu!

CSKA je dobrom odbranom opet naterao Partizan na previše driblinga i solo poteza, pa im je tako smanjio broj asistencija, koje su logično prouzrokovale nedostatak lakih poena. Problemi srpskog šampiona ovim plasmanom ne prestaju. Umor i potrošenost manlog broja upotrebljivih igrača u ekipi ostavlja trag. 

Odmor, ali i pojačanja, preko su im potrebni.

Crno-beli se verovatno neće zaustaviti posle dovođenja Milenka Tepića, pa i Jovana Novaka, te će verovatno pokušati da pronađu neka nova kadrovska rešenja.

U poslednje vreme Partizan je po načinu organizacije igre podsećao na Čikago Bulse iz jednog dela ere Fila Džeksona, koji je svojevremeno i svojevoljno gajio najpoznatiji primer igre bez klasičnog pleja u petorci. 

Za one koji će odmah skočiti kao opareni zbog poređenja Bulsa i Partizana, da pojasnim - ne gleda se uspeh igre i kvalitet igre i igrača, već samo način postavke na terenu u pojedninim trenucima.

Razlika je i ta što je Džekson zahvaljujući kvalitetu svojih košarkaša mogao da igra šta i kako želi, dok je Partizan primoran da traži takva rešenja zbog povrede Lea Vestermana.

Izdvojio bih dve stvari koje su mi se dopale u Partizanovoj igri iz prvog dela sezone. Prva je zonska odbrana 1-3-1, ne toliko česta na ovim prostorima, ali izuzetno efikasna ukoliko se ispune svi zadaci. Druga je vrlo efektan napad, najčešće za Bogdanovića, koji ide tako što bek crno-belih ima spoljnu kretnju do ispod samog koša pa onda ka liniji za slobodna bacanja, gde mu dva centra prave blok, kroz koji prolazi on, ali ne i njegov čuvar. Bogdan potom dobija loptu na šut za tri poena.

Ovaj napad, koji se u slobodnom prevodu u žargonu zove „zatvaranje vrata“ mogli ste videti kod pojedinih ekipa u NCAA košarci.

Po nekim najavama Partizan će utakmice TOP 16 igrati u Kombank areni. Sa finansijske strane vrlo prihvatljivo i primamljivo, ali opet na taj način se u dobroj meri gubi pomoć sa tribina, jer ne vredi nabrajati koliko puta je srpski šampion trijumfovao nad znatno skupljim i zvučnijim evroligaškim protivnicima, zahvaljujući i preko potrebnoj energiji navijača, koja se znatno lakše sa tribina Pionira sliva na parket ka domaćim igračima, nego što je to slučaj u Areni.

Svejedno, Partizan očekuje đavolski težak posao u nastavku, kao i nove nemoguće misije, ali sigurno je i da Real, Makabi, CSKA, Galatasaraj, Žalgiris, Lokomotiva i Bajern u nastavku takmičenja neće tako lako odnostit bodove iz Beograda.

Duel protiv CSKA bio je Partizanov 200. meč u Evroligi, što je crno-bele uvrstilo u grupu od 13 timova iz ovog takmičenja, koji su došli do te brojke. Inetersatno da Partizan jedini iz tog društva nema A licencu, stoga je ovo izgleda pravo vreme za evroligaške paralije, koje vode ovo takmičenje, da se zamisle nad ovom činjenicom.

Kasno Boban u Viljnus stiže

Od početka sezone Evrolige bilo je jasno da je grupa u kojoj je igrala Crvena zvezda teža u odnosu na onu Partizanovu. Epilog toga je nastavak zime za crveno-bele u Evrokupu, čije eventualno osvajanje donosi nastup i u narednoj sezoni u najjačem evropskom klupskom takmičenju. 

Problem koji postoji je priličan broj utakmica u nastavku Evrokupa i na kraju susret sa timovima, objektivno po kvalitetu dostojnih i Evrolige. Ali jedan od tih sastava sigurno je i Crvena zvezda. 

Pored crveno-belih među favorite za osvajanje ovog trofeja, po dosadašnjim igrama i formi, mogu se ubrojiti Uniks, Himki, Kantu, Alba, Bešiktaš, ali i Nižnji Novgorod, protivnik srpskog tima u novonastaloj grupi L. Naravno situaciju će krojiti povrede, ali i lista nekih novih pojačanja.

Skauting je već odavno usmeren na protivnike u Evrokupu, a on bi ukratko mogao otrkiti da iako najzvučnije ime i nekada učesnik EL (sezona 2011-12), španski Bilbao neće biti najteži stepenik koji Zvezda mora da preskoči. Verujem da je Panionios, kojeg je u prvom delu takmičenja upoznao kragujevački Radnički, kvalitetnija ekipa od španskog sastava.

Problem koji može imati Panionios, kao i Nižnji, je priličan broj Amerikanaca u svojim redovima, među kojima mnogi tog dana igraju onoliko dobro u zavisnosti na koju su nogu ustali.

Bilbao je čudan hrvatsko-baltičko-španski miks koji je načinio prvi čovek ovog kluba Predrag Savović. Serija od pet uzastopnih poraza govorila je da su u očiglednoj krizi, ali i njima kao i ostalim timovima dobro će doći predstojeća pauza da regenerišu snagu.

Par rečenica o utakmici u kojoj je Zvezda na parčiće rastavila Ljetuvos Ritas, jedinu ekipu u Evroligi koja je zabeležila samo jednu pobedu!

Milenko Tepić je napustio Viljnus i prešao u Partizan, ali ni on ne bi mnogo pomogao litvanskom timu na ovoj utakmici, gde je za razliku od domaćina, Zvezdi sve polazilo za rukom. Gosti su lako, sa pola gasa, u paramparčad razbili Ljetuvos i to u njihovoj „Simens Areni“ u meču u kojem se pobednik znao već posle tri minuta igre. U ovom duelu bez rezultatskog značaja, uz priličnu opuštenost i bez ozbiljnih odbrana na obe strane, bila je evidentna želja Ritasa za pobedom, za čast domaćeg terena, ali sa druge strane stajala jeZvezda željna četvrtog, utešnog, trijumfa.

Voleo bi Aleksandar Petrović, trener Ritasa, da je pobedio Zvezdu na ovom meču, o i te kako bi voleo. Mnogo puta bili smo svedoci da je hrvtaski trener veoma motivisan protiv srpskim timova, ali sada mu to nije puno vredelo. „Deda Mraz“ nije hteo da ispuni Acinu želju.

Sa druge strane Boban Marjanović je bio Zvezdin „Božić bata“ na ovoj utakmici. Ispunjavao je želje navijača, saigrača, pa je protivniku za svega 18 minuta provedenih u igri isporučio 25 poena, i uz to uhvatio 11 lopti, uz čak 33 indeksna poena. 

Pored toga Zvezdi za utehu ostaje i da je sa 99:74 protiv Ritasa, ostvarila rekordnu pobednu nekog srpskog tima na gostovanju u Evroligi.

Videli smo kako je Zvezda lako igra kada nema pritiska, sa kojim su igrači crveno-belih očigledno ove sezone imali problema. Da su neke utakmice odigrane kao ova protiv Ljetuvosa, druga bi to sada bila priča. Očigledno da je taj način oslobađanja igrača od nepotrebnog pritiska i tereta obavezne pobede bio najveći problem rukovodstva tima, stručnog štaba i trenera Dejana Radonjića.

Zvezda je jedina od osam timova koji ne nastavljaju takmičenje u Evroligi sa četiri ostvarene pobede iz 10 kola. Svi ostali imaju lošiji učinak. Situacija zbog koje crveno-belima treba da bude žao što ne idu dalje. 

Amerikanci Šilb i Dženkins su dovedeni kao neko ko bi svojim kvalitetom pravili razliku u presudnim trenucima, ali to se nije deševalo kada je bilo najpotrebnije. Uz to, Blejk Šilb je na prvom mestu po broju izgubljenih lopti po utakmici.

Nedostajalo je Zvezdi iskustva u ključnim momentima, ali i sportske sreće, iako opravdano zaslužene veći broj puta...

(foto: MN Press)