ŠARENI PIŠE: Šta reći posle 42 razlike? Turbo Jaka i Admiral Nelson voze crveno-beli brod
Vreme čitanja: 4min | sub. 16.11.13. | 12:44
Srpski šampion dobija kompleks gostujućeg terena jer je bez pobede na strani pune dve godine. U nastavku protiv Zvezde niko više nije siguran, pa ni Lokomotiva u narednom kolu kod kuće u Krasnodaru.
Veliko je pitanje šta napisati kada jedna ekipa izgubi sa 42 poena razlike, pa čak i na kadetskom niovu, a kamoli u jednom meču Evrolige?
Izabrane vesti
Ne samo šta napisati, već kako realno objasniti pomenuti rezultat? Ili na primer razjasniti činjenicu da je Partizan za prvo poluvreme postigao samo 18 poena!? Partizan je u petom kolu na gostovanju u Moskvi pregažen i ponižen od CSKA.
Imali su crno beli već ovakvih sličnih trenutaka na gostovanju u glavnom gradu Rusije. Pamte se dva poraza od 36 i 31 poen razlike iz regularnog dela Evrolige 2001. i 2005. godine, ali ovoga puta zabeležen je najteži poraz od ruskog šampiona.
Negativan rekord od samo 44 postignuta poena, protiv CSKA u Moskvi, ovoga puta izbegnut je za jedan koš.
Partizan bez Kinzija i Muslija, pa i veći deo ove utakmice bez Vestermana koji se povredio u prvoj četvrtini, nije imao potrebnu dozu agresije, organizovanosti u napadu, i preko potreban broj poena, da bi se suprotstavio Moskovljanima.CSKA je odigrao odlično u fazi odbrane, onemogućio brz protok lopte beogradskog tima, sprečio asistencije i osudio crno- bele da rešenja traže u igri 1 na 1.
Rezultat toga mnogobrojni promašeni ziceri pa čak i neometani šutevi.
Kada se tome pridoda neverovatna razlika u asistencijama 27-9 u korist CSKA, kao i odnos od čak 23 izgubljene lopte Partizana naspram sedam izgubljenih lopti „armejaca“, sve vam je jasno. Teško je igrati utakmicu u kojoj znate ime pobednika već posle par minuta igre, a još teže je u takvoj situaciji promeniti tempo meča i vratiti konce igre u svoje ruke.
To Partizan nikako nije mogao da učini protiv CSKA.
CSKA je odlično odradio skauting i „zatvorio“ reket, te u toj situaciji branio koliko stigne šut gostiju iz daljine. To im je dalo i više nego dobre rezultate. CSKA je igrao bez povređenog Krstića, uz neraspoloženog Teodosića, odličnog Micova, Fridzona i ponovo Sonija Vimsa, koji je opet zagorčao život crno belima.
Srpski šampion dobija kompleks gostujućeg terena jer je bez pobede na strani pune dve godine, pri tom zabeleživši 11 poraza, i verujem da je zaista malo onih koji će ove sezone staviti novac na „dvojku“ prilikom preostala dva gostovanja.
Agonija putovanja bez plena se nastavlja.
„Ranjeni“ Partizan, pre dolaska Barselone u Pionir, očekuje derbi sa Crvenom zvezdom u ABA ligi, uz puno nemira i seriju od tri vezana poraza u Evroligi.
Sa druge strane Crvena zvezda u potpuno suprotnom raspoloženju gleda ka narednom ponedeljku, zadovoljna skorom od dve uzastopne pobede u najkvalitetnijem klupskom takmičenju, ali i sa novom ulogom favorita u predstojećem derbiju ABA lige.
Pobeda u Španiji protiv Laboral Kuće „unovčena“ je ovim trijumfom nad Ljetuvos Ritasom na domaćem parketu. Bila je to velika bitka, a scenario je ovoga puta bio mnogo bolji za razliku od nekih prethodnih mečeva.
Pametno raspoređena snaga, balans napada i odbrane uz visok ritam igre, bez preranog i prevelikog vođstva, strpljivo građenje trijumfa, uz potpuno opravdanje izreke „nošeni na krilima publike“. Crvena zvezda je tako došla do pobede koja je zakucala litvanski tim na dno tabele, a njoj otškrinula vrata daljeg plasmana.
Ritas je na ovom meču pogodio neverovatnih 11 trojki iz 26 pokušaja, imao i bolji skor u asistencijama 25-16, ali im to nije bilo dovoljno.
Energiju i želju za pobedom sigurno im je iz minuta u minut oduzimala Crvena zvezda koja je na kraju potpuno zasluženo pobedila. Ne sme se zaboraviti i odličan suficit od 11 poena na kraju, što u eventualnom krugu sa Ritasom predstavlja lepu zalihu.
Ono što su započeli Šilb i Marjanović u prvom poluvremenu, u drugom je nastavio Jaka Blažič koji je ponovo bio turbo punjač crveno belih. „Admiral“ Nelson je uz Katića opet sigurno upravljao crveno belim brodom, pa na kraju nije izostala radost za preko 7.000 domaćih navijača.
A, kada smo kod navijača, verujem da većina onih koji su govorili, pisali, vikali – „Radonjiću odlazi“, sada na brzinu uči delove teksta hita grupe Kuguars – „Dejo majstore, pa ti si Bog“.
Ali tako je to u Srbiji od pamtiveka... Za sekund od pukovnika do pokojnika i obratno.
Čini se da su Zvezdini igrači dobili psihološku bitku sa samim sobom i shvatili da mogu pobediti bilo kog protivnika iz ove grupe. U nastavku protiv Zvezde niko više nije siguran, pa ni Lokomotiva u narednom kolu kod kuće u Krasnodaru.
Ovo je tek početak zapleta u ovoj izjednačenoj grupi.