ŠARENI PIŠE: Konačno! Dva od dva...

Zvezda je pobedila Laboral Kuću za ponos i čast, a Partizan dodao veliki trijumf nad Fenerbahčeom za nadu u dalji plasman. Šta god mnogi budu mislili o ovoj sezoni večitih rivala u najjačem evropskom klupskom takmičenju, shvatite da smo bili privilegovani da iz nedelje u nedelju imamo priliku da gledamo prave košarkaške spektakle.

PADE KUĆA

- Ćao Serđo, ja sam Dejan, i kad dunem i vatru sunem, srušiću ti Kuću... Bila ona Laboral ili od vrhunskih cigala... svejedno mi je!

- Molim? Šta će biti s’kućom? - zapita Serđo.

- Zapaliću je! - odgovori Dejan.

I tako je i bilo.
Ovako bi naravno izgledao scenario i izmišljeni dijalog trenera Laboral Kuće Serđa Skariola i prvog stručnjaka Crvene zvezde Dejana Radonjića, da mašta zaista može svašta.

Ipak jedno je mašta, a drugo realnost.

Ali realnost ovoga puta uopšte nije bila daleko od mašte, pa je pokazala da je Zvezda kadra da po drugi put u sezoni savlada ekipu Baskonije. Da Zvezda nije propustila neke ranije, već puno puta pomenute šanse za pobede, onda bi situacija u poretku ova dva tima na tabeli lako mogla da bude obrnuta.

Pobednik na ovom meču u „Kombank Areni“ bio je rešen već posle pet minuta, a španski tim je shvatio kako izgleda jedan od onih mečeva koji možete da igrate i po četiri-pet dana, ali ne možete nikako da pobedite.

Zvezda je pak imala priliku da oseti kako izgleda poluvreme na jednom od onih duela gde pogađate svaki šut. Pogodili bi njeni igrači i da ka košu bace televizor ili frižider. I oni bi bez mnogo problema prošli kroz obruč.

Bilo je to najboljih 20 minuta Zvezdine igre ove sezone u Evroligi, ali zaista uz činjenicu i da je Laboral Kuća doputovala na ovu utakmicu tek početkom drugog poluvremena.

Pitate se kako je Kuća dobila tri meča zaredom pre gostovanja u Beogradu i obezbedila dalji plasman?

Pa lako. Vremešni Argentinac Noćioni je bio povređen, a uvek nauljeni Skariolo nije se mnogo mešao u svoj posao! Jasno je da se Laboral nije baš previše potresao ovim gostovanjem, ali je loš reditelj italijanskih „špageti vesterna“ doveo svoje „revolveraše“ bez mnogo upotrebljive municije.

Činjenica da su već obezbedili plasman u TOP 16 navela ih je na preterano opuštanje, a Zvezda je to shvatila, pa ih je svojom dobrom pratijom dovela do grupnog spontanog podbačaja. I kao što sam već ranije pisao Zvezda ima za čim da žali, jer ju je samo par pravih lopti i pametnijih rešenja delilo od TOP 16.

Ovako crveno- belima ostaje još da obrane svoju čast u poslednjem kolu prvog dela Evrolige protiv Ljetuvos Ritasa, da dokažu da su imali pravo na mesto u „gornjem domu“, ali na kraju i da prate igre potencijalnih portivnika u Evrokupu.

CRNO-BELI ISTANBUL

Partizan je pobedom nad Fenerbahčeom ne samo produžio nadu u plasman u TOP 16, već je posle više od dve godine i 12 uzastopnih poraza skinuo prokletstvo hroničnih neuspeha na gostovanjima. Ovaj sada već čuveni trijumf dogodio se u Istanbulu, gradu gde je Partizan 1992. stigao do svog najvećeg uspeha, osvojivši tadašnji Kup šampiona.

Crno beli su prvih 10 minuta ovog meča odigrali kao u transu, šutirajući u jednom momentu trojke 5-5, uz samo jedan promašaj u ukupnom šutu iz igre. To je statistika koja se mora pomenuti i zapamtiti.

A sada ono što ne pamtim...

Ne pamtim da je Partizan nekome ove sezone ubacio 30 poena za četvrtinu, kao u ovom slučaju Feneru?! I nije. Ne samo u Evroligi, već i ABA, crno- beli nisu uspeli da za jedan period igre postignu toliki broj poena.

Ne pamtim da je Partizan na kraju nekog meča ove sezone imao 61% u šutu za tri poena (18-11)!? I nije. Ne samo u Evroligi već i u regionalnom takmičenju!

E pa kada je na snazi takva statistika, koja se mora pomenuti, onda je pravo pitanje da li se taj meč može izgubiti?

Naravno da može. Ali ovoga puta malo je nedostajalo pa da crno- beli, poput nekih ranijih slučajeva, sve što su dobro uradili na jednom duelu ulupaju u poslednjim sekundama.

Izgleda da su sve te skupo plaćene lekcije napokon urodile plodom!

Sada par reči o Bogdanu Bogdanoviću...

Već sam u ranijim analizama navodio da izrasta u dobrog košarkaša, te da se odlično snalazi na prinudnoj poziciji pleja i da voli što je lopta puno u njegovom posedu. Ovoga puta učinilo mi se da sam primetio malo opuštanje Partizanovog asa i gotovo pritajeni sebičluk u nekim momentima?

Ali onda Bogdanović saspe protivniku 19 poena uz trojke 7-5, uz četiri skoka i pet asistencija, pa shvatite da taj momak zaista ima pokriće za svoj „košarkaški bezobrazluk“, preko potreban većini srpskih košarkaša.

To sam govorio i za vreme Evropskog prvenstva u Sloveniji, pa eto ponavljam i sada. Iskreno, nisam ranije verovao toliko u sve to.

Ni kada mi je Dragana Živanović iz Škole košarke Zvezdara rekla da u timu ima „jednog malog Mirijevca“ koji će biti dobar igrač, niti kada mi je trener Žitko Basketa Dragan Jakovljević govorio da je doveo klinca koji će biti paklen košarkaš, pa i kada mi je ovog leta Duško Vujošević skrenuo pažnju da se Bogdanović među crno- belima nalazi u pravoj sredini i na pravom putu.

E pa svi troje su izgleda bili u pravu.

Važno je još napomenuti da se Bogdanović u ovom slučaju i na ovoj utakmici nije krio u odbrani kada je imao četiri penala, kao po nekada dobrom starom košarkaškom višedecenijskom odbrambenom receptu – „svako svoga, neko i moga“ - već se kao i ostali Partizanovi košarkaši nimalo nije štedeo.

Na kraju najgore po Partizan je što zavisi i od drugih, tako da ovaj trijumf očekuje svoju „potvrdu“ iz Kijeva, gde Budiveljnik dočekuje Nanter. U slučaju pobede ukrajinskog tima, Nanter i Partizan bi se izjednačili na tabeli sa po tri pobede i konačna odluka bi bila u poslednjem kolu.

Ako francuski sastav savlada Budiveljnik, onda bi Partizan uz eventualnu pobedu nad CSKA u 10. kolu čekao poraz Nantera od Fenerbahčea.

U svakom slučaju komplikovana, ali ne i nemoguća računica.

(FOTO: MN Press, Star sport)