ŠARENI PIŠE: Duplo golo

Bez rekorda i pobede

Evroligašku premijeru Crvene zvezde gledalo je 19.000 navijača u „Kombank areni“. Posle 14 godina crveno-beli su ponovo igrali utakmicu u najkvalitetnijem evropskom klupskom takmičenju, ali ogromna energija s tribina nije bila dovoljna za prvu pobedu. Preveliki pritisak, nedostatak sreće, te suvi kvalitet pojedinih košarkaša ruskog tima u zbiru su dali pobedu Lokomotive - 84:87.

Realno gledano Zvezda je izgubila utakmicu na oko tri minuta do kraja kada su Markus Vilijams i Simas Jasaitis trojkama vratili dvocifrenu prednost gostima. Sve posle toga trebalo je da bude rutinsko odrađivanje posla za goste, ali popularni Lokosi su serijom neverovatnih grešaka uveli meč u neizvesnu završnicu. Ipak, čudo se nije dogodilo.

Bili su u pravu oni koji su predviđali da će fenomenalna atmosfera u režiji Delija na startu meča poremetiti koncentraciju domaćih. Mada, još više je bilo onih koji su bez argumenata potcenjivali Lokomotivu. Iako se radi o debitantu u Evroligi, ne zaboravite da govorimo o timu koji ima drugi najveći budžet u Rusiji. Taj novac je omogućio treneru Pašutinu, dvostrukom osvajaču Evrokupa, da kompletira triling odličnih Amerikanaca: Derik Braun, Ričard Hendriks i najbolji među njima Markus Vilijams. To je i okosnica ovog sastava i bez preterivanja njegovo najjače oružje.

Braun u „Areni“ nije odigrao na svom nivou, Hendriks je uglavnom odradio ono što se od njega očekivalo sa 19 poena i devet skokova. Mala digresija - imam utisak da je Zvezdi predugo trebalo da shvati da joj Lokomotiva sa dve „petice“ u isto vreme na parketu (Hendriks i Marić) pravi ogromne probleme.

Posebna priča je najbolji igrač ove utakmice - Markus Vilijams. Nekadašnji bek univerziteta Konektikat i nekoliko NBA timova, u početku se ponašao kao da mu uopšte nije do košarke. Ali kada se on probudi, protivnik se loše provede. Tako je bilo i protiv Zvezde.

Rezultat bi na kraju bio znatno nepovoljniji za Zvezdu da je trener Lokomotive Jevgenij Pašutin bolje iskoristio svu snagu svog tima. Crveno-beli moraju posle premijere da nauče lekciju kako se u Evroligi do pobede ne može stići samo zahvaljujući greškama protivnika. Ipak, smatram da je Zvezda igrala vrlo blizu gornje granice svojih mogućnosti. Nadskočila je rivala, ali je podbacila u asistencijama, što je proizvelo mnoštvo lakih poena Lokomotive.

Ključna stvar su bili bekovi. Lokomotivin Markus Vilijams je sam dobio bitku protiv Zvezdinog tandema.

Nelson i Dženkins 25 poena (14+11) - Vilijams 23 (trojke 8-5).

Nelson i Dženkins tri asistencije (2+1) - Vilijams isto toliko.

Nelson i Dženkins šest skokova (5+1) - Vilijams sedam.

Da je košarka matematika, prost zaključak bi bio kako Vilijams vredi koliko obojica Zvezdinih bekova zajedno, kako po kontu na bankovnom računu, tako i po onome što pokazuje na terenu. Naravno, to nije baš tako, ali nije ni daleko od istine.

Nedostajao je Zvezdi „pravi“ Raško Katić. Nedovoljno oporavljen od povrede nije mogao nikako da izađe na kraj sa Aleksom Marićem. Problem za Dejana Radonjića bio je i slab učinak kapitena Simonovića koji je za 18 minuta provedenih na parketu bio bez poena, uz samo dva skoka!!! Slovenac Jaka Blažič se odlično pokazao, bio je prvi koji je povukao Zvezdu ka egalu i kasnije vođstvu, pa mu se nema mnogo šta zameriti (ni za onaj promašeni ulaz u finišu).

Boban Marjanović je ostvario dabl-dabl (10p i 10 sk) koji se od njega i očekivao, ali najviši košarkaš Evrolige imao je u odbrani mnogo problema. Radenović je bio dobar, ali je umor prouzrokovan potrošnjom u odbrani učinio svoje. Nepostojanje adekvatne zamene za Radenovića na poziciji krilnog centra čini da na „četvorci“ dosta vremena provode Šilb i Simonović, što potencijalno može da predstavlja problem za crveno-bele u nastavku Evrolige. Kad smo već kod Blejka Šilba, Amerikanac može da ponese nadimak „Dejan Bodiroga za one sa jeftinijim ulaznicama“. Odigrao je vrlo dobro, a iako će mu mnogi zameriti loš šut za dva poena (14-6), on je bio najefikasniji sa 17 pogodaka, osam skokova i šest asistencija! Ipak, osim kreacije od njega se očekuje da u ključnim trenucima traži loptu i rešava meč. To ovog puta nismo videli.

Zvezda je pokazala da sa fizički odlično spremnom spoljnom linijom (Blažič, Nelson, Dženkins, Lazić) njeno najjače oružje postaje tranzicija. Zato problemi nastaju u pozicionom napadu.

Ukupno gledano, Zvezda je ostavila sasvim solidan utisak, ali od toga je na kraju mala korist. Porazi na domaćem parketu po pravilu skupo koštaju u Evroligi.

Ipak, tek je početak i rano je za zaključke. Srpski vicešampion je pokazao da ima određen potencijal, te da za ovaj neuspeh može i mora da se „izvadi“ na nekom gostovanju.

Nova epizoda dvogodišnjeg posta

Gledajući duel Barselone i Partizana, osećao sam se kao da mi je pušten snimak nekog od prethodnih susreta istih rivala u Španiji. Identična matrica - vodila se velika bitka, neizvesno do samog kraja, a onda Partizan napravi par početničkih grešaka i Barsa dobije sa ne toliko velikom razlikom. Sada je ona iznosila sedam poena - 67:60.

Partizan nikako ne može da ponovo pobedi u Barseloni, gde je poslednji put slavio davne 1987. godine (84:88, nezaboravni dueli Noris, Sibilio, Solozabal, San Epifanio vs Divac, Paspalj, Đorđević, Grbović, Savović...). Potom je izgubio na šest uzastopnih poseta prelepom „gradu grofova“. Ipak, ako je za utehu crno belima, Barsa kod kuće u regularnom delu Evrolige ima 12 pobeda u prethodnih 13 utakmica.

Što se tiče gostovanja - pokazao je to i meč u Novom Mestu - Partizan će ove sezone biti na velikom ispitu. Posebno na evro-sceni, jer su crno-beli kao gosti poslednji put u Evroligi slavili pre dve godine i od tada izgubili devet mečeva zaredom, uključujući i ovaj poraz! Brejk na tom polju im je neophodan.

Partizanu opet nedostaju poeni!

U redu je da se odbranom dobijaju utakmice, ali srpski šampion je na ovom meču za prvo poluvreme postigao svega 26 poena, dok je na primer Lokomotiva Zvezdi ubacila 30 samo u prvoj četvrtini! Međutim, i pored toga Partizan je namučio katalonski tim, ali nije iskoristio priliku da dobije neuigranu i povredama prošaranu Barselonu. Pitanje je kada će mu se ponovo ukazati ovakva šansa...

Kod  Barselone zbog povreda u sastavu nisu bili Bred Oleson i Erazem Lorbek. Džejkob Pulen nije igrao odlukom trenera Ćavija Paskvala, dok se očigledno nedovoljno oporavljeni Navaro „iživljavao nad loptom za sve pare“. Zbog toga su dobro potegli ćudljivi Dorsi, nepredvidivi Marselinjo, uvek srećni Papanikolau i iznenađujuće korisni Ante Tomić. Partizan ih je sve na trenutke smirivao dobrom odbranom, ali to nije „naplaćeno“ u napadu, pa je na kraju Barselona znalački iskoristila svoje šanse. Kao Zvezda protiv Lokomotive i Partizan je nadskočio Barsu, ali je takođe izgubio bitku na polju asistencija. Ako se tome doda sedam izgubljenih lopti više, sve je jasno.

Priznajem da odavno nisam video da neki tim na jednoj utakmici izvede samo šest slobodnih bacanja, što su ovoga puta učinili crno-beli. To automatski znači da je prodor ka košu bio misaona imenica za većinu Partizanovih igrača. Pritom Barselona nije pokazala agresivnu odbranu na granici faula.

Crno-belima je dalekometna paljba bila glavni izbor i, što je interesantno, taj šut iz daljine uopšte nije bio loš, ali ne i dovoljno dobar za prekid posta na gostovanjima.

Oni od kojih se mnogo više očekivalo nisu ispunili zadatak. Partizanov Amerikanac Tarens Kinzi, od kojeg se traži dvocifren broj koševa svako veče, za 26 minuta u igri zabeležio je samo četiri poena! Premalo za stranca koji je najstariji i najiskusniji i koji uvek treba da bude u prvom planu. Podbacio je i Bogdanović, dok je mladi Dalo dobio skromnu minutažu. Bogdanović se mučio sa šutom i skoro uvek bio u nedoumici oko izbora rešenja u napadu.

Centarska linija u okviru očekivanog. Svakako da nedostaje povređeni Milutinov, dok Šalić nije dobio šansu da pokaže zašto je doveden. Partizan i dalje ima najmlađi tim u Evroligi, ali zadržan je osnov prošlogodišnjeg rostera, gde je većina igrača iskusnija za godinu dana evroligaške košarke.

Na ovom meču partizanovi mladići ipak nisu pokazali do kraja šta su stekli kroz te utakmice. Naravno da u ovom timu ima materijala za vrhunske partije, ali Partizan mora da bude konkretniji, slobodniji u napadu, uz još veću koncentraciju u odbrani. Sezona će biti izuzetno duga, a navijači crno belih moraju da se naoružaju strpljenjem.

Željko efendi

Iz Partizanove A grupe izdvajamo i prvu evroligašku „stotku“. Željko Obradović je za manje od dva meseca sredio stvari u Fenerbahčeu, turski tim je slavio na gostovanju u Kijevu protiv Budiveljnika (102:84) i tako prekinuo seriju od 11 uzastopnih poraza na gostovanjima. Obradović je imao devet strelaca, a od toga sedmorica su ostvarila dvocifren broj poena. Sve je krenulo dobro, samo da mu u pola sezone neko od glavnih operativaca kluba iznenada i neplanirano ne ode na odmor na Maldive (shvatiće on ako pročita...).

Favorizovani CSKA je teškom mukom pobedio Nanter u Francuskoj sa 62:59. U Zvezdinoj D odigran je i prvi produžetak u sezoni. Lijetuvos Ritas, tim koji je dospeo u Evroligu kroz kvalifikacije, bio je bolji od Panatinaikosa 84:83 i tako napravio prvo iznenađenje. Laboral Kuća je uzela bodove velike kao „kuća“, pošto je sa 84:80 u vrlo zanimljivom meču dobila Makabi.

(foto: Action Images, STAR SPORT)