ŠARENI PIŠE: Duletova odbrana digla Nanter u vazduh, Zvezdine "američke snage" moraju bolje

Bilo je to pravo evroligaško košarkaško predavanje, po zamisli trenera Partizana Duška Vujoševića. Poslušni đaci u crno belom dresovima po zacrtanom planu počistili su sa parketa Pionira francuskog šampiona, očigledno nezrelog za ovaj nivo košarke, i sveli ga na samo 43 postignuta poena. Partizan- Nanter 73:43.

Bez obzira na kvalitet i ime Nantera, to uraditi u Evorligi protiv bilo kog rivala nije nimalo naivna stvar.

Kao papirići na početku utakmice, bačeni od strane domaćih navijača, tako su u vazduh odleteli i košarkaši Nantera, pošto su nagazili na Partizanovu pre svega odbrambenu minu. Možda će u opisu situacije neko reći da je Partizan igrao „demonsku“ odbranu, da su njegovi igrači u toj fazi igre prosto „kidali“, delovali „kao besni“... i ne bi ni malo pogrešio.

Jednostavno Partizan je propuste u svojoj odbrani sveo na minimum. Svi prilazi košu domaćih bili su dobro zatvoreni i obezbeđeni. Samo 10 napravljenih faulova, bez bonusa u svakoj deonici, uz samo dva pogođena od sedam slobodnih bacanja protivnika!

Vujošević je dobro otvorio oči svojim izabranicima koji su odlično čitali, ne knjige na Beogradskom sajmu, već kretnje i rotacije protivnika u odbrani, što su obilato znali da iskoriste. I pored striktnog odrađivanja naučenih akcija, delovalo je da je Vujošević svojim igračima dao punu slobodu u izboru rešenja u napadu.

I leđne blokade dame i gospodo! Leđne blokade, nekada davno zaboravljeno, ali vrlo efektno oružije u fazi napada. Toliko prosto da ne može biti loše. Partizan ih je znalački koristio.

Domaći igrači dozvolili su Nanteru da u drugoj četvrini postigne sedam, a u poslednjoj deonici samo pet poena!  Gosti nisu na početku delovali impresionirani uzavrelom atmosferom na tribinama, ali su kasnije pod svakim novim naletom miksa domaćih košarkaša i navijača, noge Nanterovaca sve dublje propadale u parket. Buka u Pioniru je na momente bila tolika da gosti nisu mogli „čuti svoje misli“, a kamoli organizovati poštenu akciju u napadu.

Dragan Milosavljević  je odigrao gotovo bez greške sa čak 26 poena i šest skokova. Partizanov kapiten deluje željan dokazivanja da je morao imati svoje mesto pod suncem u Dudinih „12 za Sloveniju“. Pored njega ovaj meč je protekao u znaku Bogdana Bogdanovića (16 poena i 6 asistencija), jednog od retkih igrača na ovim prostorima koji ima pokriće za preko potrebnu košarkašku drskost i bezobrazluk.

Musli je odradio odličan posao u ime centarske linije sa 10 poena i sedam skokova, ali ipak se mora napomenuti da Lovernj postaje prava „skakačka mašina“. Partizanov Francuz je protiv Barse imao 13, a protiv Nantera 11 uhvaćenih lopti! Ozbiljne cifre! Za veliku pohvalu je i samo šest izgubljenih lopti crno belih, koji su ponovo ostvarili svoju prepoznatljivu dominaciju u skoku, ovoga puta 42-28.

U prvom kolu Partizan i Nanter su pošteno namučili Barselonu, odnosno CSKA, ali sada nije delovalo da su to ta dva ista tima. Partizan je bio mnogo bolji, a Nanter kao da nije ni došao u Beograd. Realno Partizan je, sa odličnom koš razlikom, dobio jednog od direktnih konkurenata za četvrto mesto u grupi, koje vodi dalje u TOP 16 fazu, ali verujte da se Vujošević neće zadržati samo na ovoj računici.

Francuski timovi očigledno „leže“ Partizanu koji sada kod kuće protiv njih ima rekord od 18-8. Punih osam godina srpski šampion nije u Beogradu izgubio od nekog francuskog sastava. Nanter je ušao u prvu ligu Francuske pretprošle sezone, a prošle je postao šampion i to tako što je kao osmoplasirani obezbedio plej of, gde je na impresivan način stigao do titule. Prvi čovek Nantera je otac trenera ovog tima, Paskala Donadjua, pa eto rešenja na pitanje otkuda ovaj trener na klupi ekipe iz predgrađa Pariza.

Šalu na stranu, ipak ovogodišnji evroligaški debitant zaslužuje respekt. Ovoga puta Partizan je bio taj koji se mnogo više pitao oko konačnog rezultata, i utisak je da se ovaj meč igrao na primer tri dana, da Nanter ne bi uspeo da dobije.

Ukupno gledano- posao odrađen gotovo bez greške!

Ni bolji timovi od Crvene zvezde ne mogu pobediti Makabi u Tel Avivu, pogotovo ako dozvole sinonimu za izraelsku košarku toliko otvorenih šuteva za tri poena. Makabi je dalekometnom paljbom sravnjivao Zvezdu sa zemljom i da igrači crveno belih u poslednjoj četvrtini nisu sa svojih leđa zbacili pritisak oko konačnog rezultata, minus bi na kraju bio znatno veći. Pored toga Makabi se na šest i po minuta do kraja utakmice zadovoljio sa 26 poena prednosti i smanjio gas, tako da konačnih 96:82 iz te perspektive ni ne izgleda toliko loše. „Ponos Izraela“ je pogodio čak 15 trojki iz 28 pokušaja, što je 53,6% uspešnosti!

I kvalitetniji timovi od Zvezde bi se loše proveli u takvoj situaciji, ali je zaista opšte poznato da u većini slučajeva šutiraš onoliko dobro koliko ti protivnik dozvoli. Ovako usled Zvezdinih loših rešenja i rotacija u odbrani svaka nova „laka“ trojka do ekstaze je dovodila mnogobrojnu publiku u Nokija Areni.

Kad smo već kod dvorane u Tel Avivu, ona je zaista neverovatno akustična, a domaći navijači prave zaista odličnu atmosferu.  Sve u svemu, Nokia Arena: loud ringer - ON! Zvezda nije uspela da je stavi na silent! Jedan podatak dogvoljno govori o odnosu i tradiciji ovih timova. Makabi 14 sezona nije izgubio na prvom meču kod kuće, a Zvezda se posle isto toliko godina pauze tek vratila u Evroligu.

Zvezda je ponovo nadskočila protivnika (36- 32), ali slaba korist od toga jer je opet pala na polju asistencija (12-24)! I dok su Nelson i Dženkins imali ukupno DVE asistencije, dotle su bekovi izraelskog tima Ohajon i Rajs zajedno ostvarili čak DESET uspešnih dodavanja!

Razlog tome može biti i dobra taktička postavka igre Davida Blata. Izraelac na klupi Makabija je zonskim presingom, čestim promenama odbrane, i mnogobrojnim „zamkama“ uspeo da uspori protok lopte u napadu i natera protivničke igrače na solo akcije.  Ali i pored toga Makabi je imao ogromnih propusta u odbrani, posebno protiv Bobana Marjanovića, ali i Zvezdine tranzicije. Svetle tačke crveno belih ponovo su bili Marjanović i Jaka Blažič. Centar crveno belih je imao impresivan učinak od 20 poena i 13 skokova. Zvezdin gospodar reketa sigurno će postaviti novi evroligaški rekord po broju zakucavanja u jednoj sezoni.

Ipak Marjanović je sa Katićem, očigledno nedovoljno oporavljenim od povrede, dozvolio da centar Makabija Sofoklis Skorcijanitis bude vrlo bitan faktor igre domaćeg tima u dobrom delu meča! „Big Sofo“ je prilikom povratka u u Makabi očigledno izbegao ugovornu klauzulu kojom mu se propisuje dozvoljena telesna težina, ali je uprkos svojih 150 „priznatih“ kilograma bio vrlo borben i koristan. Svaki pokušaj njegovog udvajanja kažnjavan je odličnim povratnim pasovima ka spoljnoj liniji.

Blažič je bio drugi strelac tima sa 17 poena, oberučke prihvativši ponuđenu mu ulogu lidera u ovom duelu. Slovenac je ponovo bio nepogrešiv sa linije za slobodna bacanja i sada već broji 15 uzastopno pogođenih penala u ovom takmičenju.

Zvezda je sa njim na dobitku, ali je ogroman minus na vagi koja odlučuje pobednika bio Blejk Šilb. Amerikanac, koji je prekinuo niz od sedam uzastopnih evroligaških mečeva na kojima je pogodio barem jednu trojku, bio je najlošiji u srpskom timu. Loša je situacija u kojoj najpolivalentniji igrač u timu postigne prvi i jedini koš (1-7 šut iz igre) tek u 24. minutu!!! Kako to u većini slučajeva biva, na loš šut nadovezala se i slaba igra u odbrani. Može se Šilbu dogoditi loše veče, ali se u Evroligi svaki propust skupo plaća.

Jednostavno Zvezda se na ovakvim gostovanjima mora osloniti na „američke snage“ koje moraju biti odlučujući faktor. Sadašnjoj situaciji možda doprinose još uvek nejasno podeljenje uloge i minutaža pojedinih igrača (čitaj Čarls Dženkins).

Zvezdini košarkaši imaju priliku da se uvere u razliku u kvalitetu Evrolige u odnosu na ABA ligu (KLS Superligu da ne pominjemo). Evroligaška škola i sticanje iskustva na ovom nivou moraju da se plate.

Zvezdu sigurno čeka težak put ka eventualno pozitivnom rezultatu u ovoj evropskoj sezoni, koja će dodatno trenirati živce i strpljenje uprave i navijača beogradskih crveno belih.

(FOTO: Star sport, MN Press)