ŠAHTJOR – Da te vidimo sad, Zoro

Nije to baš normalna situacija u Donjecku. Pardon, u Harkovu. I nije samo zbog toga što Šahtjor zbog već dobro poznatih problema sa separatistima ne može da igra kod kuće, već u Harkovu, udaljenom 300 kilometara. Prosto, nije logično očekivati da rezultati ostanu ista kad su se ulaganja dramatično smanjila. Ali fudbal je to. Izgovori nikog ne zanimaju. Traži se rezultat bez obzira na sve. A osmina finala Lige šampiona iz prošle sezone obavezuje Šahtjor da pokuša opet, iako je ovog leta ostao bez trojice standardnih članova prve postave.

Fakundo Fererira, strelac 30 golova u prošloj sezoni, otišao je kao slobodan igrač u Benfiku. Bernard, još jedan igrač kome je istekao ugovor, završio je u Evertonu. Jedino je odlazak Freda planski urađen. Mančester junajted je morao pošteno da se isprsi, pa je za 25-godišnjeg plejmejkera izdvojio čak 59.000.000 evra. Legendarni Darijo Srna, koji doduše zbog suspenzije zbog dopinga nije igrao još od septembra, rešio je da mu je decenija i po u Šahtjoru bila sasvim dosta.

Dobra stvar za Šahtjor je što su bar uspeli da zadrže Paula Fonseku. Nekadašnji trener Brage je leta 2016. godine stigao u Ukrajinu umesto Mirčee Lučeskua. Odmah na startu je ostao bez grupne faze takmičenja u Ligi šampiona i uvreženo mišljenje je bilo da neće potrajati. Kako uostalom zameniti čoveka kome je ispred stadiona podignuta statua? Mora da se Fonseka osećao nešto nalik Dejvidu Mojesu posle odlaska ser Aleksa Fergusona iz Mančester junajteda.

Da sve bude još gore, Fonseka je stigao kada se gazdi Rinatu Ahmetovu, biznis prepolovio zbog oružanih sukoba u Donjecku, industrijskom centru regije. Bez plasmana u Ligu šampiona nije bilo ni novca za pojačanja. Fonseka se ipak dobro snašao u ulozi alhemičara.

Dentinjo, Fakuno Fererira i Alan Patrik kod Lučeskua nisu imali posebno značajnu rolu, ali su kod Fonseke zablistali. Bernard, Tajson, Marlos i Fred su postali zanimljivi i najvećim evropskim klubovima. Vrlo brzo i Fonseka je postao, pa se ovog leta dovodio u vezu sa Arsenalom i Evertonom pre svih. Najveći dobitak ovog prelaznog roka je upravo taj što je Fonseka ostao.

Igrački gledano, najveći dobitak je Žunior Moraes. Stigao je kao slobodan igrač iz tabora najljućeg rivala Dinama iz Kijeva. Ispostavilo se kasnije da je još zimus, dok je u javnosti pričao da neće biti problema sa potpisivanjem novog ugovora sa Dinamom, tajno pregovarao sa Šahtjorom. Kada je na konferenciji za novinare izjavio da mu je dečački san bio da zaigra za Šahtjor od navijača kijevskog velikana dobio je ozbiljne pretnje. Zasad, nimalo to ne utiče na njega. U prvih osam kola prvenstva Ukrajine već je postigao sedam golova i namestio još dva. Nesumnjivo je prva zvezda tima.

Zahvaljujući Fredovoj prodaji za veliki novac, pa i plasman u Ligu šampiona mogao je Šahtjor posle duže vremena i da kupuje. Potrošio je – uglavnom na Brazilce naravno – 16.100.000 evra, više nego u protekle četiri sezone zajedno. Ali kao i obično kad je Šahtjor u pitanju sve su to mladi igrači, koji će lagano biti uvođeni u sistem. Niko od njih neće odmah biti nosilac igre. Uostalom, odavno nije Šahtjor klub koji je mogao da kao svojevremeno dovodi baš sam krem asova iz Brazila. Bernarda je recimo kao u tom trenutku najboljeg igrača brazilske Seirje A platio 25.000.000 evra i pobedio u trci sa Atletikom, Borusijom, Interom, Arsenalom... Freda je platio 15.000.000, Daglasa Kostu je uzeo ispred nosa Mančester junajtedu.

Sada ne puca Šahtjor baš tako visoko, ali uspeva da produžava dominaciju u Ukrajini. Ubedljivo je prvi na tabeli, mada je izgubio već dva puta od Dinama (jednom u Superkupu i jednom u prvenstvu). U tim mečevima moglo je da se primeti da 34-godišnji golman Andrej Pjatov više nije baš u zenitu karijere.

Takođe, treba imati na umu da Šahtjor u prvenstvu i Šahtjor u Ligi šampiona nisu isti tim. U prvenstvu iza Moraesa igra Viktor Kovalenko, jedan od najvećih talenata Ukrajine, tehničar, idealan igrač za mečeve u kojima Šahtjor rivala sabije u kazneni prostor. Za Evropu je ipak prespor, pa je bar prošle sezone u Ligi šampiona između Bernarda i Marlosa uglavnom igrao Fred. Mogao je više da pokrije u defanzivi, a brži je od Kovalenka kada bi trebalo krenuti u kontru.

Marlos i Tajson će ove sezone igrati po krilima, a Šahtjor uglavnom preko krila i napada. Freda više nema, pa će Kovalenko možda dobiti šansu da odigra više minuta i u Evropi.

U poslednjoj liniji centralna uloga rezervisana je za Jaroslava Rakitskog, od njega počinju sve akcije, ispred defanzivne četvorke Taras Stepanenko i Alan Patrik.

Šahtjor dakle i ove sezone ima kvalitet, pa iako je jasno da ne može da se meri sa Mančester Sitijem – mada ga je prošle sezone kao domaćin savladao sa 2:1, dobio je uostalom sva tri meča na ukrajinskom tlu, pa kasnije i Romu u prvom meču osmine finala (ispao je na osnovu pravila gola u gostima) – čini se da bi u konkurenciju Olimpika i Hofenhajma mogao da se pobije za drugo mesto na tabeli i još jedan plasman u nokaut fazu.

A onda bi Fonseka mogao da se još jednom, kao što je bio slučaj posle te pobede nad Građanima, na konferenciji za novinare pojavi sa maskom Zoroa, zaštitnika običnih ljudi i noćne more tiranina i ostalih zlikovaca...

(FOTO: Action Images)