Rođeni da im deru kožu: Valensija za osam godina „ošišala“ Barsu za 143.000.000 evra

Na terenu sve puca, a u kancelarijama ide kao podmazano. Veliko rivalstvo između Barselone i Valensije očigledno ne važi po okončanju utakmica, iako se većina njih igra u naelektrisanoj atmosferi, jer ono što fudbaleri „zakuvaju“ na igralištu „ispegalju“ čelnici za pregovaračkim stolom. Tome u prilog činjenica da je klub sa Nou Kampa jedna od redovnih mušterija na Mestalji, pa je samo u minulih osam godina pazario igrače u vrednosti od 143.000.000 evra.

Kao što Sautempton dere kožu Liverpulu u Engleskoj, tako i Valensija dobro zna da digne cenu svojim igračima i pošalje ih u Kataloniju za ogroman novac, bez garancija da će tamo uspeti. Od šestorice koja su u navedenom periodu prešla razdaljinu od 303 kilometra tek dvojica se smatraju velikim pogocima, trojica promašajima, zbog čega stoji upitnik iza imena Džejsona Murilja. Kojim putem će poći kolumbijski reprezentativac, doveden da ugasi požar na kritičnim štoperskim pozicijama, pošto je trener Ernesto Valverde morao tokom jeseni da „krpi“ tim unakažen povredama Samuela Umtitija i Tomasa Verlamena? Muriljo je doveden na pozajmicu u vrednosti od 2.000.000 evra, što znači da je ukupna suma koju je Barsa prebacila na račun Valensije od 2008. do danas narasla na 144.000.000 evra, a može da bude uvećana za dodatnih 25.000.000, ukoliko prvak Španije odluči na kraju sezone da otkupi ugovor nekadašnjeg defanzivca Intera.

Dugo Barsa i Valensija nisu imali konkretnog razloga za saradnju, vezista Đerar Lopez je još 2000. prešao na „Nou Kamp“, a onda je moralo da se čeka čitavu deceniju ne bi li proradile veze na toj relaciji. Uspostavljene su zbog Davida Vilje, koji je u godini Mundijala u Južnoj Africi potpisao ugovor za obeštećenje od 40.000.000 evra, a i te kako se isplatio Pepu Gvardioli, jer je omaleni napadač doprineo osvajanju jedne Lige šampiona, Superkupa Evrope, FIFA Svetskog prvenstva za klubove, dve titule prvaka Španije i pehara Superkupa države. Pun pogodak.

Istim takvim može se smatrati i levi bek Đordi Alba koji je za, sa ove distance, smešnih 14.000.000 evra 2012. stigao sa zadatkom da zameni Erika Abidala i u potpunosti uspeo. Najpre je iskoristio činjenicu da je Valensija zakasnila sa ponudom za novi ugovor, ušao u poslednju godinu saradnje sa klubom i tu se krije odgovor na pitanje zašto je tako jeftin. A sjajno se uklopio u zahteve Barselone, profilisao se kao jedan od boljih asistenata ekipe, odlično odrađivao zadatke u odbrani, doprinosio napadu i on važi za pojačanje. Uostalom, tri titule, četiri trofeja španskog kupa, tri Superkupa države, jedna Liga šampiona, trofej Superkupa Evrope i FIFA svetskog prvenstvo za klubove govore sve.

Daleko manje su uspesima doprinosili neki drugi igrači. Na primer, Žeremi Matje je plaćen okruglo 20.000.00 evra, Andre Gomeš – što kažu pojedinci, nije im jasno kako taj i dalje igra fudbal – je posle velike drame doveden za 35.000.000 fiksno i 20.000.000 u zavisnosti od bonusa (na primer, da osvoji Zlatnu loptu!?), te na kraju Pako Alkaser za 32.000.000 evra, s tim da je španski napadač dobijao malo šansi, a procvetao tek kad je otišao u Borusiju iz Dortmunda, ali je skoro sav novac Barsa izvukla tako što su Nemci tokom jeseni otkupili ugovor za 30.000.00 evra. Zato je sad i Džejson Muriljo pod velikim pritiskom da, kad bude dobio šansu, pokaže šta zna i opravda poverenje, možda i zasluži trajnu saradnju...

Valensija je Barsi uzela ogroman novac, ali se nije proslavila kad je od nje angažovala igrače. Desni bek Martin Montoja je stigao na Mestalju u vidu kusura za Andrea Gomeša, ali nije oduševio, pa se preselio u Brajton za 7.000.000 evra, dok je napadač Munir El Hadadi došao u avgustu 2016. na pozajmicu i za celu sezonu dao tek sedam golova.

FOTO: Reuters