Rodio se katenaćo...

Finale Kupa evropskih šampiona 1963. predstavljalo je jednu od prekretnica u svetskom fudbalu. Posle sedam titula klubova s Pirineja – pet Reala i dve Benfike – Milan postaje prvi italijanski predstavnik koji se dokopao najznačajnijeg klupskog trofeja. Prekid dominacije dva pomenuta kluba predstavljao je i početak nove ere - čuvenog Katenaća. Rosoneri su u tom finalu na Vembliju, odigranom na današnji dan, savladali upravo Benfiku (2:1), što je označilo početak šestogodišnje vladavine novog stila igre koji je uspostavio legendarni trener Milana Nereo Roko, a koji će proslaviti njegov kolega s klupe Intera Elenio Erera. 

Zahvaljujući uspesima milanskih velikana šezdesetih godina, katenaćo će postati metonim za italijanski fudbal. Ta ideologija proslaviće i reprezentaciju Italije i ujedno učiniti da Evropa dobije još jednu prepoznatljivu fudbalsku školu.

Velika je zabluda da se novostvoreni sistem svodio isključivo na destrukciju. Rokov Milan i Ererin Inter nisu igrali ružan, već fudbal od zadatka. Iako je akcenat bio na snažnoj odbrani i zonsko postavljanje igrača – što je potpuno suprotno u odnosu na protagoniste „totalnog fudbala“ – oba tima imala su u navali vrlo maštovite fudbalere, sjajne driblere, tehnički odlično potkovane veziste... Ovaj sistem davao je odlične rezultate, trofeji su stizali, pa su mnogi pokušavali da ga kopiraju. Baš zahvaljujući tim „prepisivačima“ (najsvežiji primer Rehagelova Grčka) reč katenaćo će širom sveta postati opšteprihvaćena kao nešto ružno, nešto što ubija fudbal i čini ga nezanimljivim...

Kompletnu priču o čuvenom finalu iz 1963. i tome kako je nastao katenaćo čitajte u našem PREMOTAVANJU.