Restart!

Ali, surovu kaznu Uefe ne bi trebalo shvatiti kao fatalnu. Zvezda i dalje živi. U agoniji doduše, ali živi. I poživeće još dugo. Bude li uporna, pre svega pametna, i iskoreni megalomaniju zbog koje ne može da se ukalupi u objektivne okolnosti. Bude li shvatila da su davno prošla vremena kada su joj se divili i kada su je se bojali. Da se ljudi zaduženi za njen boljitak, kako je to rekao i trener Slaviša Stojanović, pogledaju u oči i uvide gde je srž problema. A on nije u medijima, FSS-u, Tadiću, Miškoviću... Već baš u Zvezdi.

Bude li se u nekoj budućnosti pojavio princ na beloj jahti (privatizacija beše trebalo da bude završena do kraja tekuće sezone?) i istresao džak miliona - tim bolje. Dok se to ne desi, Zvezda mora da bude skromna i prestane da se ponaša kao plemić koji je izgubio sve na kocki, ali i dalje maše porodičnim stablom i lordovskom titulom. Doduše, u poslednjoj deceniji bilo je trenutaka kada su čelnici Zvezde zaista ličili na plemiće. Istina, uglavnom na barone.

Samo donekle je u pravu Dragan Džajić kada kaže da je Zvezda platila ceh greškama ranijih uprava. Jeste, izbačena je zbog njihovih pirova, ali ni promena vlasti u Ljutice Bogdana nije donela promenu poslovanja na “Marakani”. Nije li sadašnja vlast u 2013. dovela Daudu, Ninkovića, Pečnika, Mijailovića, Mrđu (...) i samo nekoliko meseci kasnije sve njih ponizno molila da pristanu na smanjenje plata? Nije li Onjilo preskupo plaćen? Šta je sa Novakom Martinovićem i Sašom Cilinšekom? Da se razumemo, svi oni, ili barem većina njih, vredi i više, na kraju krajeva – oni su i vratili šampionsku titulu u Ljutice Bogdana. Ali, svi oni sa ugovorima kakve su imali su, za Zvezdu jednostavno – previše. A svi oni će, manje-više, iz Zvezde otići za mrvice, pa se postavlja pitanje da li je titula vrednija od recimo 10 miliona evra koliko bi crveno-beli možda mogli da prihoduju da su novac za velike plate iskoristili da se pojačaju talentovanim klincima iz Superlige (računajući tu i sopstvenu omladinsku školu) koje bi kasnije mogla da proda?

Ovako, svi pomenuti “veterani” su prevareni. Isplaćeno im je, prema rečnika Pečnika, samo 20 odsto obećanog. Niko od njih to nije zaslužio, jer su sami finansirali sudije na pripremama (Milijaš), obroke u klupskom hotelu (Mijailović), ledomat (Pečnik), svlačionice... Da se tako nešto dešavalo u, primera radi, Svonsiju cela Evropa bi brujala o tome. Da ne pominjemo Liverpul recimo. A i to je dokaz koliko smo daleko od Evrope i koliko nas ozbiljno shvataju. Kao da ne postojimo.

Dalje, nisu li čelnici Zvezde i sami izjavljivali da je Zoran Stojadinović morao ranije da ode? Zašto su onda čekali da ga oteraju igrači? I da li će igrači morati da smene i Miodraga Zečevića, koji tokom cele godine nije ni pokušavao da dogovori otpis dugova jer to “nije nivo Zvezde”? Generalni sekretar se, u to nema sumnje, pokazao nedoraslim poslu, a taman i da je uradio sve što je moga morao bi da po funkciji plati ceh.

Ali, bilo bi veoma pogrešno kada bi samo on stradao. Jer, krivi su svi! Zato što su više vremena trošili razmišljajući o tome kako da jedan drugome zariju nož u leđa. Ili o tome  kako da sve zasluge za neke dobre poteze pripišu sebi. Suštinu su zaboravili. I to je ta osionost u kojoj smo pisali na početku. Kada zbog nekih ranijih vremena umisliš da si toliko velik da previdiš i dug od 50 miliona evra! Titula je osvojena, ali je na polju stabilizacije protekla sezona izgubljena.

Stara narodna kaže - kako seješ tako ćeš i da žanješ! A sve Zvezdine uprave u 21. veku bauljanjem kroz zamisli koje su često delovale kao plod kafanskih rasprava ničim nisu zaslužile da stanu rame uz rame sa najvećima na Starom kontinentu.

I OK, ali šta ćemo dalje? Da UEFA nije bila rigozorna misite li da uprava Zvezde ne bi pokušala da u klub dovede još petoricu igrača sa basnolovnim ugovorima nadajući se toj Ligi šampiona i vrtoglavom rastu cene igrača, koji su, pritom, uglavnom već u poznim igračkim godinama? I mislite li da bi taj “plan” uspeo? Uostalom, igrao je nedavno i Partizan Ligu šampiona, pa nismo videli finansijski procvat u Humskoj. Zašto bi u Zvezdi bilo drugačije?

Ne, čak i da je Zvezda igrala u kvalifikacijama za Ligu šampiona situacija se ne bi preko noći promenila, a dugovi nestali. Ne bi, jer bi u Ljutice Bogdana nastavili po već ustaljenoj praksi – što na umu, to na drumu.

Baš zato, kazna Uefe mogla bi da bude i dobra stvar. Pod uslovom da posluži kao prekretnica. Da se svi u klubu dozovu pameti i zaista razmisle o onom sutra. Da prestanu da plaćaju 200 zaposlenih kojima se često ne zna svrha. Da se posvete mladim igračima, ne zato što je to u tradiciji kluba (Bari nisu osvojila Zvezdina deca, već ono najbolje što je imala ona tadašnja Jugoslavija), već zato što je to jedino rešenje u opštoj besparici. Nastavi li Zvezda inertno da čeka privatizaciju, o kojoj pričamo već punu deceniju, propašće toliko duboko da je niko neće hteti.

Više nema izgovora. Zvezdina bolest (a ovde ne mislimo na onu fanatičnu navijačku privrženost) zahteva hirurški rez. Svako odlaganje bilo bi previše rizično.

Dilema nad dilemama je, međutim, kojem “doktoru” poveriti operaciju? I sme li se dozvoliti sadašnjim vlastodržcima na Marakani da nastave sa sprovođenjem nadrimedicine?